Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Samit EU: Strah zbog rastućeg javnog duga


Rastuća dužnička kriza u južnoj Evropi jedna je od ključnih tema današnjeg samita EU. U Briselu se strahuje da bi ogromni javni dugovi pre svega u Grčkoj, ali i u Portugaliji i Španiji, mogli da se prošire i na ostale članice bloka i ugroze stabilnost i samog evra kao zajedničke valute.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej rekao je danas u Briselu da je postignut dogovor za spasavanje Grčke iz budžetske krize.

On je govorio posle sastanka održanog iza zatvorenih vrata na kome su bili grčki premijer Jorgos Papandreu, francuski predsednik Nikola Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Evropske centralne banke žan Klod Triše i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Merkel je rekla da Evropska unija "neće napustiti Grčku" koja je suočena s budžetskim problemima, ali je i naglasila da Atina treba da poštuje zajednička "pravila" o deficitu.

Današnji samit je prvobitno bio zamišljen kao prilika da prvi predsednik EU izloži svoje viđenje o funkcionisanju bloka u narednom periodu.

Međutim, grčka dužnička kriza, uprkos obećanjima vlade u Atini o radikalnim reformama, izaziva zabrinutost na starom kontinentu. Tako je odlazeći komesar za finansije Vakin Almunia izjavio da Evropska unija mora da reaguje kako bi sprečila krizu.
Grčka je već pogođena štrajkovima zaposlenih u javnom sektoru, među njima i u poreskim uredima, što podriva vladinu spremnost da smanji troškove primenom neophodnih mera štednje


„Teška situacija u Grčkoj izaziva zabrinutost u evro zoni kao i u Evropskoj uniji u celini, jer veliki i dugotrajni spoljni i unutrašnji debalansi prete makrofinansijskoj stabilnosti zemlje sa ozbiljnim rizikom od širenja u ostatak evropskog bloka.“

Dug u javnom sektoru Grčke, kao i u Portugaliji – sada prevazilazi njihov društveni proizvod. Španija nije daleko od te situacije. Sve tri zemlje moraju da vrate ove godine nekoliko desetina milijardi evra kredita. Međutim, to postaje sve teže zbog rasta kamatnih stopa na nova zaduživanja.

U međuvremenu, sve tri vlade imaju godišnji deficit veći od 10 odsto, što znači da sve teže mogu da finansiraju najosnovnije obaveze. Grčka je već pogođena štrajkovima zaposlenih u javnom sektoru, među njima i u poreskim uredima, što podriva vladinu spremnost da smanji troškove primenom neophodnih mera štednje.

Devalvacija domaće valute – što je uobičajena mera u ovakvim situacijama – nije moguća jer su sve tri zemlje članice evro zone.

Postoji veliki rizik da ukoliko Grčka proglasi bankrot, odnosno da nije u mogućnosti da vraća dug međunarodnim poveriocima, to može da ugrozi ostale članice EU koje kubure sa dugovima, pa i sam evro.

Spasavanje ne bi koštalo mnogo


Angela Merkel
Grčka je relativno mala zemlja i njeno spasavanje ne bi mnogo koštalo Evropsku uniju. Međutim, plaćanje dugova vlada u Atini, Lisabonu i Madridu je prilično nepopularno, pre svega među nemačkim poreskim obveznicima koji bi morali da podnesu glavni teret. Doduše, kancelarka Angela Merkel je izjavila da je ulog previsok da bi EU ostala po strani.

Cajnzi Alcidi iz Centra za političke studije u Briselu rekla je za Radio Slobodna Evropa da evropski lideri moraju da pokažu solidarnost.

„Nužno je da se tržištu i javnosti pošalje jasan signal da EU neće prepustiti Grčku samoj sebi i doživi krah.“

Jedan od rizika je i kolaps evra, što bi bio veliki udar za EU. Evro je uveden na prećutnoj pretpostavci da će ekonomska integracija voditi i ka političkoj integraciji. Teško je zamisliti nastavak procesa ujedinjenja evropskog bloka u slučaju kraha zajedničke valute.

Uspešan paket za spasavanje Grčke mogao bi, pak, da doprinese ubrzavanju neophodnih reformi u EU. Naravno, ta pomoć bi podrazumevala i uslove, jer poreski obveznici širom Evrope bi želelei da znaju kako, u ovom slučaju, vlada u Atini troši njihove pare.

To je inače deo debate unutar evropskog bloka o budućnosti ekonomskog upravljanja, što je bila i prvobitna zamisao današnjeg samita. Evropska komisija je skicirala plan „Agenda 2020“ u kome se zalaže za tešnju koordinaciju eknomskih politika među članicama.

Lideri Nemačke i Francuske su se prošle sedmice založili za jačanje ekonomskih integracija u EU. Sada je pod znakom pitanja i masovni program redistribucije u Evropskoj uniji, tačnije fondova u koje uplaćuju bogatije članice a koristile ih siromašnije.

Tradicionalno siromašnije mediteranske zemlje su najveći korisnici fondova za „koheziju“, dobivši desetine milijardi evra pomoći – a što se pokazalo sada sa malim efektima.

„Svedoci smo 10-to godišnjeg rasta u Evropskoj uniji, ali nisu sve zemlje vodile racionalnu politiku. U tom periodu su zapravo stvarani debalansi“, kaže ekspert iz Brisela Alcidi.

Alcidi smatra da će biti potrebne godine da EU u potpunosti prevaziđe ovu krizu.
XS
SM
MD
LG