„Izolacija potvrđena. Kako EU podriva njene interese na Kosovu“ najnoviji je izveštaj "Inicijative za evropsku stabilnost“ u kome se navodi da Evropska unija zapravo šteti samoj sebi time što Kosovo još uvek drži u izolaciji kada je u pitanju bezvizni režim, dok je stanovnicima ostalih zemalja u okruženju dozvoljeno da se slobodno kreću u EU.
Analitičari iz ove inicijative navode da je potrebno da se Kosovu da podsticaj, kao što su smernice za viznu liberalizaciju, kako bi ova zemlja postala partner EU u borbi protiv negativnih pojava.
Inicijativa za evropsku stabilnost u svom poslednjem izveštaju navodi da je izolacija Kosova u Evropi potvrđena, te da trenutna politika Evropske Unije prema Kosovu ne samo da nije nepravedna i diskriminišuća prema Prištini, već je takođe štetna i za same interese koje EU ima u regionu.
Na osnovu izveštaja, u interesu je EU da ojača institucije za sprovođenje zakona na Kosovu, da je repatrijacija ilegalnih stanovnika ostvarljiva, i da se smanji broj zahteva za azil od strane kosovskih državljana. Najbolji način da se sve ovo postigne jeste da se Kosovu ponude smernice bez daljeg odlaganja, kaže se u izveštaju.
Dok je zemljama u regionu već omogućeno da slobodno putuju u zemlje Evropske unije, Kosovo još uvek nije ni započelo proces koji bi vodio ka viznoj liberalizaciji.
Analitičar ESI-a Alexandra Stiglmayer u Briselu kaže da ovakva situacija u EU šteti samoj EU.
“EU bi imala koristi od toga ukoliko Kosovu da podsticaj da sprovede reforme što pre i što rigoroznije. Kosovo bi postalo partner EU u borbi protiv orgnizovanog kriminala i u obezbeđivanju spoljnih granica EU. Zatim, Kosovo bi imalo zajedničku agendu sa EULEX-om, zato što je EULEX na Kosovu upravo zbog svih ovih pitanja, a kada bi Kosovo imalo podsticaj za to, saradnja sa EULEX-om bi bila mnogo efikasnija. Takođe, tu je i pitanje predstojećeg dijaloga, a za EU bi bilo važno da dopre do Kosova i pokaže šta EU znači kosovarima, da je EU tu da primi Kosovo a ne da je samo prisutno u pozadini“, navodi Stiglmayer.
Alexandra Stiglmayer
Ona je dodala da u EU sigurno postoje predrasude prema Kosovu te da su neke od prepreka i pitanja koliko su kosovske institucije sposobne da sprovedu sve reforme za bezvizni režim. Neke zemlje, kao što je Nemačka, zabrinute su da li bi bezvizni režim rezultirao time da se mnogi ljudi sa Kosova presele u zemlje EU.
Stiglmayer je takođe navela da, iako se EU izjasnila da pitanje statusa Kosova nije prepreka za viznu liberalizaciju, od zvaničnika EU ipak se može čuti da činjenica da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo zapravo predstavlja problem.
Priština već duže vreme radi na readmisiji i reintegraciji povratnika u društvo, tako da je Vlada tokom poslednjih meseci potpisala bilateralne sporazume o readmisiji sa mnogim zemljama EU, što je i preduslov za početak dijaloga.
Izveštaj Evropske inicijative za stabilnost međutim kritikuje Kosovo kada je u pitanju repatrijacija i reintegracija građana u kosovsko društvo i da poziva da se preduzmu mere i smanji broj Kosovara koji traže azil u zemljama EU.
Kosovu su potrebne smernice
Ministar za evropske integracije u ostavci, Besim Beqaj, kazao je da postoje planovi koji će biti posvećeni procesu repatrijacija i reintegracija građana. On je takođe saopštio da su u toku pripreme za kampanju o tome koje sve mogućnosti proizilaze od bezviznog režima.
Besim Beqaj
“To će biti dobre mogućnosti za putovanja, studiranja, turističke posete, ali i za istraživanje mogućnosti biznisa, ali ne da građani žive i rade u tim zemljama”, naglasio je Beqaj.
U izveštaju o napretku Evropske Komisije objavljnom 9. novembra navedeno je da će dijalog o viznoj liberalizaciji sa Kosovom početi uskoro, dok analitičar EIS-a Stiglmayer smatra da ono što je Kosovu hitno potrebno jesu smernice, što bi podsticalo Kosovo u daljem sprovođenju reforma. Iako Evropska komisija taj dokumenat nerado naziva smernice za bezvizni režim, EU mora jasno da se izjasni da će na kraju tog procesa biti postignut bezvizni režim za Kosovo ukoliko ispuni sve kriterijume, kaže Stiglmayer.
„Što se tiče vremenskog roka za smernice, on zavisi od toga koliko će Komisija biti kreativna u vezi sa tim i da li će predložiti smernice odmah nakon što započne sa dijalogom. Međutim, mislimo da je trenutni stav EU takav da on šteti svim svojim zemljama članicama“, navodi Stiglmayer.
Ono na čemu Priština mora da nastavi da radi jeste da insistira da dobije smernice i da dokaže EU da je to i u njihovom interesu, a naročito sada na pragu predstojećih dijaloga Kosova i Srbije.
„Proces vizne liberalizacije bi sigurno naterao kosovsku stranu da bude konstruktivna tokom dijaloga, zato što bi shvatila da EU ne pruža ruku samo Srbiji, već i Kosovu“, rekla je Stiglmayer.
Analitičari iz ove inicijative navode da je potrebno da se Kosovu da podsticaj, kao što su smernice za viznu liberalizaciju, kako bi ova zemlja postala partner EU u borbi protiv negativnih pojava.
Inicijativa za evropsku stabilnost u svom poslednjem izveštaju navodi da je izolacija Kosova u Evropi potvrđena, te da trenutna politika Evropske Unije prema Kosovu ne samo da nije nepravedna i diskriminišuća prema Prištini, već je takođe štetna i za same interese koje EU ima u regionu.
Na osnovu izveštaja, u interesu je EU da ojača institucije za sprovođenje zakona na Kosovu, da je repatrijacija ilegalnih stanovnika ostvarljiva, i da se smanji broj zahteva za azil od strane kosovskih državljana. Najbolji način da se sve ovo postigne jeste da se Kosovu ponude smernice bez daljeg odlaganja, kaže se u izveštaju.
Dok je zemljama u regionu već omogućeno da slobodno putuju u zemlje Evropske unije, Kosovo još uvek nije ni započelo proces koji bi vodio ka viznoj liberalizaciji.
Analitičar ESI-a Alexandra Stiglmayer u Briselu kaže da ovakva situacija u EU šteti samoj EU.
“EU bi imala koristi od toga ukoliko Kosovu da podsticaj da sprovede reforme što pre i što rigoroznije. Kosovo bi postalo partner EU u borbi protiv orgnizovanog kriminala i u obezbeđivanju spoljnih granica EU. Zatim, Kosovo bi imalo zajedničku agendu sa EULEX-om, zato što je EULEX na Kosovu upravo zbog svih ovih pitanja, a kada bi Kosovo imalo podsticaj za to, saradnja sa EULEX-om bi bila mnogo efikasnija. Takođe, tu je i pitanje predstojećeg dijaloga, a za EU bi bilo važno da dopre do Kosova i pokaže šta EU znači kosovarima, da je EU tu da primi Kosovo a ne da je samo prisutno u pozadini“, navodi Stiglmayer.
Ona je dodala da u EU sigurno postoje predrasude prema Kosovu te da su neke od prepreka i pitanja koliko su kosovske institucije sposobne da sprovedu sve reforme za bezvizni režim. Neke zemlje, kao što je Nemačka, zabrinute su da li bi bezvizni režim rezultirao time da se mnogi ljudi sa Kosova presele u zemlje EU.
Stiglmayer je takođe navela da, iako se EU izjasnila da pitanje statusa Kosova nije prepreka za viznu liberalizaciju, od zvaničnika EU ipak se može čuti da činjenica da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo zapravo predstavlja problem.
Priština već duže vreme radi na readmisiji i reintegraciji povratnika u društvo, tako da je Vlada tokom poslednjih meseci potpisala bilateralne sporazume o readmisiji sa mnogim zemljama EU, što je i preduslov za početak dijaloga.
Izveštaj Evropske inicijative za stabilnost međutim kritikuje Kosovo kada je u pitanju repatrijacija i reintegracija građana u kosovsko društvo i da poziva da se preduzmu mere i smanji broj Kosovara koji traže azil u zemljama EU.
Kosovu su potrebne smernice
Ministar za evropske integracije u ostavci, Besim Beqaj, kazao je da postoje planovi koji će biti posvećeni procesu repatrijacija i reintegracija građana. On je takođe saopštio da su u toku pripreme za kampanju o tome koje sve mogućnosti proizilaze od bezviznog režima.
“To će biti dobre mogućnosti za putovanja, studiranja, turističke posete, ali i za istraživanje mogućnosti biznisa, ali ne da građani žive i rade u tim zemljama”, naglasio je Beqaj.
U izveštaju o napretku Evropske Komisije objavljnom 9. novembra navedeno je da će dijalog o viznoj liberalizaciji sa Kosovom početi uskoro, dok analitičar EIS-a Stiglmayer smatra da ono što je Kosovu hitno potrebno jesu smernice, što bi podsticalo Kosovo u daljem sprovođenju reforma. Iako Evropska komisija taj dokumenat nerado naziva smernice za bezvizni režim, EU mora jasno da se izjasni da će na kraju tog procesa biti postignut bezvizni režim za Kosovo ukoliko ispuni sve kriterijume, kaže Stiglmayer.
„Što se tiče vremenskog roka za smernice, on zavisi od toga koliko će Komisija biti kreativna u vezi sa tim i da li će predložiti smernice odmah nakon što započne sa dijalogom. Međutim, mislimo da je trenutni stav EU takav da on šteti svim svojim zemljama članicama“, navodi Stiglmayer.
Ono na čemu Priština mora da nastavi da radi jeste da insistira da dobije smernice i da dokaže EU da je to i u njihovom interesu, a naročito sada na pragu predstojećih dijaloga Kosova i Srbije.
„Proces vizne liberalizacije bi sigurno naterao kosovsku stranu da bude konstruktivna tokom dijaloga, zato što bi shvatila da EU ne pruža ruku samo Srbiji, već i Kosovu“, rekla je Stiglmayer.
