Dostupni linkovi

Vanredna vijest

EU insistira na hapšenju "krupnih riba"


Predstavnici Srbije i EU na konferenciji o korupciji, Beograd, 13. septembar 2011.
Berskompromisna borba protiv korupcije jedan je od glavnih uslova za dalji napredak Srbije u evrointegracijama, ali je u tom segmentu ostalo još dosta posla. Ono na čemu Evropa posebno insistira je hapšenje “krupnih riba” koje su u vrhu piramide korupcije u srpskom društvu.

Srbija je napredovala u borbi protiv korupcije u poslednjih deset godina, ali još puno toga ostalo je da se uradi, i to brzo, jer je to jedno od ključnih pitanja koje će Evropska unija razmatrati prilikom odlučivanja o eventualnom statusu kandidata.

Vensan Dežer, šef Kancelarije Evropske unije u Beogradu, kaže da je glavni zadatak primena zakona.

“Nedostaju rezultati, odnosno presude za odgovorne na višim nivoima. Nije dovoljno hapsiti samo sitne počinioce, već treba presuđivati i krupnim igračima. Jer ako želite da promenite sistem, morate početi od vrha, a ne od dna. I to je ono što Evropa zahteva i očekuje po ovom pitanju. Korupcija je kancer duštva, i tu ne može biti polovičnih mera. Mora se ići sveobuhvatno, odlučno i brzo, kako se ona ne bi vratila i ponovo proširila”, poručio je Dežer.

Indeks korupcije u Srbiji od 2000. do 2010. kretao se od 1.3 do 3.5, ali to nije zadovoljavajući rezultat jer je po stepenu percepcije korupcije Srbija u rangu sa Malavijem i Jamajkom, a samo malo ispred Bosne i Hercegovine i Albanije.

Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije Srbije za evropske integracije, upozorava da čak ni članstvo u Evropskoj uniji neće dati čarobno rešenje.

“Primera za to, na žalost, ima i u našem susedstvu u pojedinim državama članicama Evropske unije. Izvesno je da će Evropa, poučena negativnim iskustvom, nastaviti da insistira na dokazima o postojanju istrajne borbe protiv svih oblika korupcije i sveobuhvatne primene vladavine prava. Učinjen je tek prvi korak, jer borba protiv korupcije je dugotrajan proces koji podrazumeva mnogo više od pisanja i usvajanja kvalitetnih zakona”, kaže Majstorović.

Sveto trojstvo u borbi protiv korupcije

Kao jedno od najvećih dostignuća vlast u Srbiji navodi nedavno usvajanje Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, jer je javna tajna da je delovanje stranaka često obilovalo korupcijom. Poseban deo te priče su duple funkcije političara, stranački kadrovi u upravnim odborima javnih preduzeća i netransparentni tenderi.
Ivica Dačić na konferenciji o korupciji sa predstavnicima EU, 13. septembar 2011.

Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije, veruje da se ukidanjem upravnih odbora ili duplih funkcija problem ne može rešiti.

“Jer tu nije izvor korupcije. I nemojmo da zatvaramo oči i da se pravimo ludi, i da kao ne znamo gde se nalazi korupcija. Pogledajte samo koliki su budžet prijavile političke stranke, a koliko su bile prisutne u kampanjama na prošlim izborima. Pa kako to? Žan Pol Sartr je jednom rekao da je cilj svih političara da od bogatih uzmu pare, a od siromašnih glasove. Obećavajući i jednima i drugima zaštitu jednih od drugih… Otprilike to je suština priče o korupciji”, smatra Dačić.

Zbog brojnih neregularnosti, od na primer poslovanja obične privatne trafike do tendera velikih firmi i gigantskih javnih preduzeća, delovanja tajkuna i afera sa podmićivanjem narodnih poslanika, Srbija se na listi Globalnog indeksa percepcije korupcije nalazi od 78. do 84. mesta od 180 rangiranih zemalja. Između ostalih, Srbija je u tom segmentu u društvu Kolumbije, Lesota, Perua i Tajlanda.

Jadranka Jelinčić, izvršna direktorka Fonda za otvoreno društvo, kaže da je potrebna i promena svesti da bi građanima Srbije bilo bolje. Ali na prvom mestu, zaključuje ona, treba izgraditi temelj, a to su institucije, zakoni, i etički kodeks.

“Dakle, transparentnost, odgovornost i integritet. To je sveto trojstvo pojmova koji se pominju kada se govori o pravoj borbi protiv korupcije” , nabraja Jelinčić.

Srbija svake godine samo na neregularnim tenderima izgubi oko 400 miliona evra, dok je godišnja ukupna vrednost javnih nabavki četiri milijarde evra. Državni revizor svojevremeno je utvrdio je da su brojna ministarstva nenamenski trošila novac iz budžeta, delom i kroz neregularne tendere, ali ni jedan ministar ili državni funkcioner u Srbiji do sada nije odgovarao.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG