Srbija se nije uskladila ni sa jednom odlukom Evropske unije (EU) koja se odnosi na sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini i delovanja Rusije.
U deklaracijama koje je objavila visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas (Kallas) navodi se da se odluke odnose na četiri paketa restriktivnih mera: one koje se tiču delovanja Rusije koje destabilizuje situaciju u Ukrajini, situacije u Rusiji, ponovnog delovanja Rusije koje destabilizuje stanje u Ukrajini, kao i uključenosti Belorusije u rusku agresiju na Ukrajinu.
Ove odluke donete su tokom decembra 2025. godin.
Sve ostale zemlje regiona koje imaju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uskladile su se sa poslednjim odlukama EU.
"Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta (EU). Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je", poručila je u saopštenju šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.
Srbija se, inače, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Srbija ima status kandidata za punopravno članstvo u EU od 2012. godine, a pristupne pregovore otvorila je 2014. godine.
Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku članstva.
To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u pristupnom procesu.
U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine.
Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.
