Mnoge zemlje članice Evropske unije (EU) traže uvođenje mera protiv Srbije ukoliko se dokaže povezanost ove države sa napadima u Banjskoj, naveli su diplomatski izvori Radija Slobodna Evropa (RSE), bez preciziranja o kojem broju država se radi.
Na sastanku Komiteta za politiku i bezbednost koji čine ambasadori država članica EU u utorak uveče, 26. septembra, se raspravljalo o novonastaloj situaciji na Kosovu nakon napada naoružanih i maskiranih osoba na kosovsku policiju u selu Banjska, opština Zvečan.
Prema diplomatskim izvorima RSE, na ovom sastanku su mnoge zemlje iznele stav da se trebaju preduzeti mere protiv Srbije ukoliko se dokaže njena povezanost sa napadima ili uloga u slanju oružja pronađenog tokom policijske akcije na teritoriju Kosova.
"Ono što se desilo u nedelju na severu Kosova, količina oružja koja je pronađena i informacije koje nam stalno stižu sa lica mesta menjaju igru", rekao je izvor iz EU.
Sastanku je prisustvao i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak kao i predstavnici evropske misije za vladavinu prava na Kosovu, EULEX.
Zemlje članice su, na ovom sastanku, osudile napad na kosovsku policiju i zatražile da se nastavi istraga o tome šta se tačno desilo u Banjskoj i da se otkriju sve činjenice.
Izvori RSE, upućeni u sastanak su spomenuli da su ambasadori nekih država članica zahtevali da EU ima "balans" u pristupu Kosovu i Srbiji.
EU je sredinom juna uvela kaznene mere Kosovu zbog nepoštovanja briselskih zahteva koji se odnose na konkretne korake koji bi vodili ka deeskalaciji na severu. Do eskalacije je krajem maja došlo nakon što su gradonačelnici četiri opštine na severu ušli u opštinske objekte, što je izazvalo protest većinskog lokalnog srpskog stanovništva koji su bojkotovali ove izbore. Protesti su 29. maja prerasli u nasilje kada je došlo do ranjavanja više desetina NATO vojnika koji deluju na Kosovu.
Zahtev o uravnoteženom pristupu je bio prisutan na raznim sastancima na nivou EU i pre napada u Banjskoj. Naime, neki diplomatski izvori RSE su i ranije upozoravali da je "više od polovine" država članica zahtevalo od EU posrednika da se ne može samo Kosovo smatrati odgovornim za eskalaciju situacije na severu, iako ista grupa, kako je rečeno za RSE, ni u kom slučaju ne opravdava ponašanje Kosova u tenzijama koje su narasle od maja ove godine.
Podrška Lajčaku
Inače, izvori su potvrdili da je tokom diskusije na sastanku izražena puna podrška izaslaniku za dijalog Lajčaku sa zahtevom da se nastavi proces dijaloga i implementacije dogovora.
U Briselu je 14. septembra održana još jedan neuspešna runda dijaloga između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Albina (Aljbin) Kurtija. Na kraju sastanka Kurti je optužio evropskog posrednika Lajčaka da je "stao na stranu Srbije". Iste optužbe je izneo nekoliko dana kasnije, na konferenciji za štampu u Prištini.
Miroslav Lajčak namerava da u narednim danima poseti Prištinu, mada se i dalje radi na modalitetima ove posete.
Kako se saznaje, on neće sam posetiti Prištinu već će sa njim najverovatnije biti i delegacija predstavnika iz ključnih EU država koje su uključene u proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
U ponedeljak, 25. septembra, je Lajčak održao sastanak sa glavnim savetnicima lidera Nemačke, Francuske i Italije a na sastanku je učestvovao i američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabriel Ecobar (Eskobar).
