Dostupni linkovi

Stano: EU ne komentariše američke odluke o Zapadnom Balkanu


Ilustrativna fotografija zastave SAD i EU

Evropska unija (EU) ne smatra da treba da komentariše najnovije odluke američke vlade o Zapadnom Balkanu i članice Unije ne razmatraju sankcije prema partnerima u tom regionu, izjavio je u sredu (9. juna) u Briselu portparol Evropske komisije Peter Stano.

On je naglasio da "nije EU ta koja treba da komentariše poteze američke administracije, EU ima sopstvenu politiku prema Zapadnom Balkanu, što pokazuje i da je na nedavnom zasedanju šefova diplomatija Unije jedna od ključnih tačaka bilo angažovanje i saradnje EU sa partnerima na Zapadnom Balkanu".

Stano, portparol visokog predstavnika EU Žozepa Borelja (Josep Borrell), je time odgovorio na pitanje novinara kako EU gleda na odluku američkog predsednika o proširenju sankcija za one koji na Zapadnom Balkanu ugrožavaju stabilnost i da li Unija namerava da sličnim potezima utiče na poboljšanje prilika u tom regionu.

Zvaničnik EK je istakao da o svojstvenoj politici Unije prema regionu "govori i to što je visoki predstavnik EU Žozep Borelj obnovio tradiciju nezvaničnih susreta s vođama sa Zapadnog Balkana i razmatranja tamošnjih prilika i, prema tome, naš angažman s tim područjem je veoma snažan".

"A neko razmišljanje o sankcijama nije na dnevnom redu EU i svaka odluka o režimu sankcija zahteva jednoglasnost zemalja članica Unije", zaključio je Stano.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džo Bajden (Joe Biden) proširio je opseg uredbe kojom se definišu sankcije za pojedince i organizacije iz država Zapadnog Balkana, koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.

"Današnja odluka predviđa dodatne sankcije, usmerene ka pojedincima koji ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu", stoji u saopštenju iz Bele kuće.

Ministarstvo finansija će, kako se navodi, u konsultacijama sa Stejt departmentom nastaviti da ažurira spisak pojedinaca koji su pod sankcijama, u skladu sa Bajdenovom uredbom koja je doneta 8. juna 2021.

Šta podrazumevaju sankcije?

Sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u Sjedinjene Američke Države i zamrzavanje imovine i finansija na teritoriji SAD. Američkim građanima je zabranjeno da učestvuju u transakcijama sa licima koja su na listi sankcionisanih.

Objašnjava se da su sankcije usmerene i ka odgovornima za kršenje ljudskih prava na Zapadnom Balkanu i njihovim saučesnicima, kao i za odgovorne za korupciju, podrivanje demokratskih procesa i ometanje institucija i međunarodnih sporazuma.

Šta je novo?

Pored mirovnih i regionalnih sporazuma čije je kršenje sankcionisano ranijim odlukama Sjedinjenih Država, u novoj odluci poziva se i na proširenje sankcija za one koji krše Prespanski sporazum i zaključke Konferencije o sprovođenju mira koja nadgleda situaciju u Bosni i Hercegovini.

Takođe, predviđaju se sankcije ukoliko se krše odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Mehanizam je naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatog pod nazivom Haški tribunal.

"Obezbeđivanje bezbednosti i političke stabilnosti Zapadnog Balkana u skladu je sa opredeljenjem Bajdenove administracije da se unapređuju osnovni američki interesi nacionalne bezbednosti, uključujući zaštitu demokratskih institucija. Uprava će se i dalje baviti izazovima u regionu Zapadnog Balkana", navodi se u saopštenju.

Korupcija u fokusu

Kao jedan od izazova je posebno naznačena korupcija.

"Zbog toga su Sjedinjene Države posvećene promovisanju odgovornosti i borbi protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta", navodi se u saopštenju.

Iz Bele kuće su dalje objasnili da korupcija narušava ekonomski rast, olakšava organizovani kriminal i podriva poverenje u demokratske procese.

"To otvara vrata našim strateškim protivnicima da potkopaju demokratiju, zaustave napredak ka efikasnom i odgovornom upravljanju i spreče region Zapadnog Balkana da postigne punu integraciju u transatlantske institucije. Oni omogućavaju pojedincima da iskoriste slabu vladavinu zakona i da profitiraju od sistemske korupcije na štetu običnih građana. Oni time predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država", zaključuje se.

Od kada se primenjuju sankcije?

Uredbu o sankcijama je prvi put doneo tadašnji predsednik SAD Džordž Buš 2001. godine i od tada se sankcije redovno produžavaju.

XS
SM
MD
LG