EU podržava malu privredu i individualne proizvođače u BiH

U Sarajevu su predstavljeni proizvodi malih i srednjih preduzeća koji imaju finansijsku podršku iz projekta EU i Vlade SR Njemačke. Do sada je podržano oko 200 malih i srednjih preduzeća, kao i individualnih proizvođača iz sektora proizvodnje mlijeka i mliječnih proizvoda, te prerađivača voća i povrća, tako što su im omogućeni robni grantovi za pokretanje poduzetništva i za unapređenje postojećeg poslovanja kao i certifikacije za evropske standarde kontrole kvaliteta.

Godinama se Slobodan Đurić, vlasnik firme Eko-farma iz Vareša, bori da opstane na tržištu sa svojim proizvodima od ljekovitog bilja i meda. U zemlji u kojoj je sve teže, a pomoći niotkuda, probiti se do kupca znači ne odustati i vjerovati, priča Đurić.

„Prvo moraš imati certifikat da bi ti narod vjerovao. Znači, moraš imati jedan brend, svoj proizvod na glasu, a ja sam imamo taj svoj Bronho-med koji me 'digao' – jedan tradicionalan starinski sirup koji je pomogao mnogima. U početku mi je bila sporna sirovina, jer bez prave sirovine ne može se napraviti ništa. Ni pita! Od zelena žita nema šanse da se napravi pita. Borimo se. Osnov je borba. Nikad kleknut', da kažeš 'nema ništa od toga'. Iz toga nešto dođe. Zakači se. Jednostavno, nemaš u jednom džepu, u drugi idnekle ka'ne. Eto, tako ti je i kod mene“, priča on.

I kako to biva, u sredini u kojoj živi Đurićev je rad ostao bez podrške. Ali njemačka nevladina organizacija HELP i Evropska unija u njegovom su radu prepoznali potencijal.

„Meni tapšanje ništa ne znači, kad ti neko kaže: 'Stari, evo, pomog'o sam ti'. Mašinu! Evo, HELP mi je dao jednu mašinu bez koje ja ne bih mogao raditi. E, to je meni pomoć. A moralno.... Daj ti mene pomozi kad mi treba, a kad mi ne treba, nemoj me. Svaki čovjek želi nešto da stvori i da svojoj zajednici. Meni je drago što sam prepoznat kao Eko-farma iz Vareša, dakle, što je najbitnije, ja nosim nekakav epitet nečeg pozitivnog iz Vareša, iako je u tom Varešu toliko negativnog da ne možeš više vjerovati', da narod takav može biti, da nosi, grabi. Razrušiše sve ono što se godinama i godinama stvaralo. To se samo nosi na otpad, k'o da nikom to neće trebati. Ako ništa, ja tu svoju zemlju privodim, krčim, radim, grebem motikom, ono što kažu, samo da bih stvorio nešto pozitivno, da kažem: 'E, ovo je iz Vareša',“ rekao je Đurić.

Budućnost je u razvoju malih i srednjih preduzeća, te pomažući njih pomaže se i razvoj bh. ekonomije, poručio je otpravnik poslova Delegacije EU u BiH Renzo Daviddi.

Daviddi je skrenuo pažnju i na probleme koje Evropska unija finansijskom podrškom ne može riješiti.

„Važno je pozabaviti se ovim pitanjima i pokušati da se prevaziđu problemi s kojima se ovaj sektor suočava – i u smislu izgradnje kapaciteta nadležnih institucija na bolji način i postavljanje zakonodavnog okvira na čvrste temelje“, ističe Daviddi.

Kvalitetom lako do kupca

U okviru projekata u koji je uloženo 400.000 eura od strane Evropske unije, te još milion, koji je uložila njemačka nevladina organizacija HELP, našli su se i Rizalija i Melisa Hasanspahić iz Goražda. Već godinama proizvode džemove, salate, ajvar.

Od ovog se posla, navodi Rizalija, može živjeti, a moglo bi još bolje.

„Mi solidno živimo. Mi se ne patimo više. Kad je svak' otišao u grad, mi smo ostali na selu. Mi ne tražimo od države mnogo – da nam hoće puteve izgraditi i struju, ja bih već imao svoju mini-farmu. Sto posto.“

Ipak, domaće se vlasti bave parolama, a sva pomoć koju dobiju dolazi od stranih organizacija, kaže Rizalijina supruga Melisa.

„Priča se kako treba ulagati u ruralni razvoj – a naša država ništa. Ništa. Što se tiče našeg kantona, svi znaju o nama. Skoro nam je led pobio povrće, i svi su znali za to. Niko nije došao da pita treba li nam kakva pomoć.“

Prepoznali su stranci i da su stari zanati nešto što treba njegovati. Aziz Nuhić bavi se drvorezbarstvom, starom konjičkom tradicijom.

„Ručni radovi su, slobodno mogu da kažem, nešto najljepše što Bosna i Hercegovina može ponuditi strancu. Samo, šteta, nije još dovoljno primijećeno. Treba se mnogo više ulagati. Ja smatram da je konjičko rezbarstvo nešto što cijeli Konjic ne bi mogao proizvesti koliko bi bilo potrebe za zapadno tržište.“

I ponovo poticaji države odlaze negdje drugo, iako je Nuhić kvalitetom pokazao da ih zavrjeđuje.

„Par puta sam aplicirao, nijednom nisam prošao, iako sam ja osvojio prvu nagradu Grada Konjica. Kutija mala je trenutno najtraženija kutija na tržištu Bosne i Hercegovine, i najprodavanija, ima najljepši kvalitet, ima pogodnu cijenu, ali mislim da nemaju dovoljno sluha, da bi više trebali obratiti pažnju na nas, male proizvođače.“

Nije samo u novcu pomoć dobrodošla. Krava koju je dobio za proširenje svog asortimana, Vojislavu Zimonjiću iz Rogatice znači i veću proizvodnju i bolju zaradu.

„Sa dobrim kvalitetom nije teško ni kupca naći. Imam kupaca u više gradova – i Sarajeva, Višegrada, svojih komšija u Rogatici. Bavim se manjom proizvodnjom jer sam siguran - onoliko koliko mogu prodati. Koliko imam kupaca, toliko otprilike proizvodim i mlijeka i mliječnih proizvoda.“

Ekonomski rast i razvoj najbolje se postiže kada su ljudi u prilici svojim radom na vlastitim imanjima obezbijediti sredstva za život, poručili su investitori. Još samo da njihove napore prate i oni čija je dužnost da obezbijede bolji život i poslovno okruženje.