Evropska unija je domaćin samita sa liderima Latinske Amerike i Kariba koji počinje u ponedeljak 17. jula, nadajući se da će oživeti zategnute veze uprkos podelama oko trgovine i ruske invazije na Ukrajinu.
Samit je treći između Brisela i Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC), ali tek prvi od 2015. godine.
"Potrebni su nam naši bliski prijatelji da budu uz nas u ovim neizvesnim vremenima", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen), pozdravljajući brazilskog predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu.
Dok se lideri EU i CELAC-a okupljaju u Briselu, diplomate pokušavaju da se dogovore oko formulacije završnog saopštenja, pri čemu se EU zalaže za čvrst stav protiv Moskve, piše agencija Frans pres (AFP).
Međutim, 33 zemlje Latinske Amerike i Kariba nemaju usaglašen stav o invaziji Rusije na Ukrajinu, a neke bi želele da zaštite veze sa Rusijom ili traže kompromisni mirovni sporazum, podseća AFP.
Umesto toga, neki delegati CELAC-a će se zalagati za implementaciju trgovinskog sporazuma EU-Merkosur iz 2019. godine, koji je u zastoju zbog zabrinutosti Evrope oko krčenja šuma i konkurencije.
Tri godine nakon dogovora o sporazumu, kojim se liberalizuje trgovina između EU i Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja, nekoliko zemalja Unije tek treba da ga ratifikuju.
Neke prestonice su se nadale da će samit, koji se održava u vreme kada Španija predsedava EU, doneti novi zamah u sporazumu sa Merkosurom, zajedničkim tržištem Južne Amerike.
Međutim, diplomate iz oba bloka kažu da će razgovori u ponedeljak biti prostor za diskusiju i da se ne očekuje napredak u trgovini.
Visoki španski diplomata rekao je novinarima u Briselu da će EU-CELAC "biti politički samit, a ne pregovarački samit", piše AFP.
Krčenje šuma Amazona
Gustavo Pandijani (Pandiani), argentinski podsekretar za latinoamerička pitanja, predvideo je "konsultacije i politički dijalog o širokim političkim linijama".
"Nećemo da pričamo o tarifama. Neko je pre četiri godine objavio da imamo dogovor, a sada još razgovaramo o tome. Dakle, verovatno da tada nismo imali dogovor", kazao je.
Prvi znaci problema za trgovinski sporazum došli su u vreme vlasti bivšeg brazilskog predsednika Žaira (Jair) Bolsonara.
Bolsonara, poštovaoca američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), na vrhu brazilske države je zamenio levičar Lula da Silva.
Brazil se pod Lulom proglasio "neutralnim" u ratu Rusije protiv Ukrajine i odbio je pokušaje EU da trgovinskom paktu Merkosur doda pravila protiv krčenja šuma.
"Pozdravljam ponovno pojavljivanje Brazila kao glavnog aktera na globalnoj sceni“, rekla je fon der Lajen.
Evropska unija je 2020. usvojila takozvani Green Deal, koji nije bio usmeren posebno na Latinsku Ameriku, ali trgovinske sporazume EU vezuje za strože ekološke standarde.
U martu je EU predstavila niz predloga za dopunu trgovinskog sporazuma, uključujući obavezujuća ograničenja krčenja šuma, sa trgovinskim posledicama, što je izazvalo gnev Brazila.
"Vratili smo se u vladu kako bismo ponovo postavili Brazil kao protagonistu na međunarodnoj sceni“, rekao je Lula na konferenciji za medije pred početak samita.
"Želimo da razgovaramo o pitanju klime. Energetska i klimatska tranzicija je sada prioritet naše vlade", dodao je Lula.
Evropa želi da 33 zemlje CELAC potpišu izjavu kojom podržavaju Ukrajinu i osuđuju rusku invaziju na tu zemlju.
Reparacije za ropstvo
Brazil, međutim, tvrdi da Kijev i Moskva dele odgovornost za sukob, a Kuba i Venecuela su tradicionalni ruski saveznici.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se video-linkom na samitima, uključujući Arapsku ligu, Afričku uniju i G7, ali mu nije dozvoljeno da to uradi na samitu EU-CELAC, piše AFP.
Delegati se nisu usaglasili oko jezika uoči pregovora, a takođe su ostali u ćorsokaku u pogledu zahteva da Evropa napravi nove korake u prihvatanju odgovornosti za trgovinu robljem.
Karipske zemlje, uz podršku Meksika, žele da jezik podržava tvrdnje o reparacijama za zemlje koje i dalje trpe štetu od istorijske transatlantske trgovine.
U toku su razgovori o formuli koja bi podržala Deklaraciju iz Durbana iz 2001. do koje se došlo uz posredovanje Ujedinjenih nacija, prema kojoj su države odbacile rasizam i obećale ulaganja u zajednice afričkog porekla.
