Saopštenje sličnog sadržaja je objavljeno i iz Tadićevog kabineta.
Razgovor Eštonove i Tadića trajao je skoro dva sata iza zatvorenih vrata, ali glavni podaci o tome da li je usaglašen tekst rezolucije o Kosovu - nisu saopšteni javnosti.
Umesto toga, iz kabineta visoke predstavnice je rečeno da su ona i predsednik Srbije razgovarali o "koracima koje treba preduzeti posle mišljenja
Međunarodnog suda pravde o Kosovu".
"Ketrin Ešton i Boris Tadić su se dogovorili da budu u kontaktu u sredu", navodi se u šturom saopštenju iz Brisela.
Uz činjenicu da su iza predsednika Tadića, koji je napustio Brisel, u centru evropske institucije ostali njegovi bliski saradnici, zaključuje se da se pregovori o sadržaju rezolucije na neki način nastavljaju.
Niko u sredu ujutro u kabinetu visoke predstavnice nije bio spreman da dopisniku RSE prokomentariše navode nekih medija u Srbiji da je dogovor dve strane već postignut i da se u nacrtu kosovske rezolucije, kada je reč o nezavisnosti, briše odrednica „jednostrana i neprihvatljiva“.
Neizvesno do kraja
Bilo to već dogovoreno ili ne, u svakom slučaju jedinstven stav svih članica Unije je da Beograd i Priština moraju razgovarati o, kako kažu, životnim pitanjima i otvoriti kanale komunikacije i saradnje, što je za Evropljane ozbiljan preduslov da se uopšte razgovara o mogućnosti kandidature za Evropsko članstvo
Oliver Ivanović, državni sekretar za Kosovo u razgovoru za progra RSE procenjuje da će rezultat pregovora Beograd – Brisel biti nepoznanica do pred sam početak Generalne skupštine UN.
„Ono što je sigurno jeste da mi ne možemo odustati od ključnih stvari i te ključne stvari mogu biti u nekakvoj drugoj formi prezentirane ali ne možemo odustati od toga insistiramo na razgovorima o svim pitanjima.“
RSE: Da li posle sinoćnjeg saopštenja mislite da su Beograd i Brisel bliže dogovoru nego pre dva dana?
„U principu svaki dogovor približava, da tako kažem, pozicije dve strane, ali koliko je realno to približavanje to ćemo teško moći da znamo.“
Dogovor na prvom mestu
Jeljko Kacin, izvestilac Evropske unije za Srbiju kaže za RSE program da je susretom visoke predstavnice EU i srpkog predsednika „napravljen velik pomak“.
„Svakako je uvijek pravilo unutar EU da se partneri prije ovakvih izazova, kao što je zasjedanje UN, dogovoraju za što je moguće više harmoniziorane nastupe kako bi i unutar kontinenta EU sa članicama i budućim članicama bila u stanju igrati značajnu ulogu u svijetskim dimenzijama. Dok je na drugoj strani ono što muči Srbiju prije svega izazov Evrope i zato je normalno da se sa EU produbljuju odnosi i napori harmoniziraju u znatno većem obimu nego što je to bilo moguće do sada“, ocenjuje Kacin.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić u izjavi za program RSE kaže je dogovor između Srbije i EU više nego neophodan, a da bi „najgore rešenje bilo da rezolucija bude kamen spoticanja u odnosima Beograda i Brisela“.
„Čini se da razgovori nisu prekinuti i da su Beograd i Brisel na putu da izbegnu otvoreno sučeljavanje na zasedanju Generalne skupštine. Međutim očigledno je da su stavovi još udaljeni“, smatra Simić.
Spasonosna vest za Srbe s Kosova
Šta bi za kosvoske Srbe bila najbolja vest iz Brisela pitali smo Radu Trajković, jednu od lidera kosvoskih Srba.
„Mislim da bi nabolja vest bila da je Srbija postigla sporazum sa EU jer je to jedini način na koji državni organi mogu da pomognu i ostatku Srbije, a svakako i Srbima s Kosova.“
RSE: Da li bi bila dobra vest da Srbija kreće u dijalog s Prištinom o takozvanim životnim pitanjima?
„Za mene, kao i za sve žitelje na Kosovu, to bi bila jedna spasonosna poruka, prosto zato jer definitivno moramo da prihvatimo realnost koja vlada na tom području. Kazala bih – pasta za zube je izašla iz tube i ona ne može više da se vrati. Znate, ja sam lekar i ako neko ima karcinom i ako ga upozorite na tu realnost i ukoliko se on ne prilagodi toj realnosti u smislu lečenja, on će iz dana u dan trpeti sve veće posledice, brže će završiti na loš način. Mislim da bi za sve nas mnogo lakše bilo kada bi Srbija prišla nečemu što je konstruktivan dijalog.“
Uoči susreta Ešton - Tadić u utorak uveče u Briselu, portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančić rekla je u razgovoru za RSE da će takva usaglašena pozicija Unije biti predočena predsedniku Srbije tokom sastanka.
Predlog EU, o kojem su raspravljali Eštonova i Tadić, zasnovan je na tim stavovima, sličnim onima koje je šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost saopštila još 22. juna, posle objavljivanja mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Evropska unija kao kompromis vidi insistiranje "na dijalogu", u cilju, kako je istaknuto, doprinosa "miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu".
Najvažnija ponuda Unije bila je da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine o pitanjima koja su od važnosti za unapređenje života građana i to su bili dovoljno neutralni stavovi za sve članice Unije.
*****
Mogli bi vas interesovati i tekstovi:
Dragoljub Mićunović: Cena srpske politike
Hejgovo upozorenje treba shvatiti ozbiljno
Vesterveleov poziv Srbiji na kompromis
Zvanična Priština o susretu zasad bez komentara
Zvanična Priština o susretu zasad bez komentaraAmra Zejneli
U Prištini za sada nema zvaničnih reakcija na susret na susret Ešton –Tadić s obzirom da se ni na Kosovu ne znaju rezultati tih razgovora.
Međutim, današnja kosovska štampa se opširno bavi ovim događajem i uglavnom se navodi da su se Tadić i Eštonova jedino dogovorili da se razgovori nastave.
Kosovski mediji navode da će Srbija možda sada lakše prihvatiti principe EU s obzirom da su se njenim stavovima sada složile i članice koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Na pragu sednice u Njujorku, kosovski predsednik Fatmir Sejdiju i ministar spoljnih poslova Skender Hiseni nastavljaju s lobiranjem u Njujorku. Oni su u ponedeljak od nekoliko država zatražili da priznaju nezavisnost Kosova i da se suprotstave srpskoj rezoluciji koja poziva na razgovore o statusu.
Kosovski predsednik i ministar spoljnih poslova sastali su se i sa članovima Arapske lige kao i sa predsednicima, članicama zajednica Kariba
