Dostupni linkovi

Escobar: Zajednica opština sa srpskom većinom ne sme biti 'država u državi'


Escobar je rekao da postoji mnogo evropskih modela po kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i jezik, bez kršenja ustavnog okvira zemlje u kojoj žive.

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) izjavio je da formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, i da stvara "državu u državi".

Eskobar je na online brifingu za novinare 5. avgusta rekao da se SAD zalažu za sporovođenje svih dogovora koji su postignuti u okviru dijaloga Kosova i Srbije, ali da o pitanju Zajednice treba razgovarati tako da ona ne bude u suprotnosti sa zakonom.

"Naša pozicija je da svi prethodni dogovori moraju biti implementirani, uključujući i Zajednicu. Ali, ona ne treba da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, ne treba da stvara probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da treba da bude država u državi", rekao je Eskobar.

On je dodao da postoji mnogo evropskih modela prema kojima manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasleđe i jezik, bez kršenja ustavnog okvira zemlje u kojoj žive.

"Želimo da pronađemo neke od ovih primera, a možda čak i da ih upotrebimo kao vodič za implementaciju Zajednice. Nadam se da će o njima moći da se razgovara u Briselu kasnije ovog meseca", dodao je on.

Kosovo i Srbija su 2013. godine postigle prvobitni sporazum u Briselu, dok su 2015. godine strane potpisale i Sporazum o principima za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Međutim, 2015. godine, Ustavni sud je utvrdio da su 23 tačke sporazuma u suprotnosti sa Ustavom Kosova, za koje je rekao da se mogu uskladiti sa pravnim aktom Vlade Kosova.

Srbija insistira na sprovođenju Sporazuma, dok je premijer Kosova Albin Kurti u više navrata rekao da se protivi jednonacionalnom udruživanju.

Šta predviđa Briselski sporazum?

U prvom Briselskom sporazumu iz 2013. godine o principima koji reguliše odnose Kosova i Srbije, prvih šest tačaka se odnosi za Zajednicu opština sa srpskom većinom.

U tom sporazumu piše da će ova Zajednica biti uspostavlјena na osnovu Statuta a da do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica.

Dve godine nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija su potpisali i sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom, koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.

Sporazum iz 2015. se sastoji od 22 tačke, kojima se precizira zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom.

Kao neki od njenih ciljeva navodi se jačanja lokalne demokratije; vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije; obrazovanja; zdravstvene i socijalne zaštite; urbanog i ruralnog planiranja; te pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova.

Zajednica opština sa srpskom većinom, na osnovu Briselskog sporazuma, bi trebala da ima Skupštinu, predsednika koji predstavlja Zajednicu pred centralnim vlastima i van Kosova, potpredsednika, Savet, Odbor, Administraciju, Kancelariju za žalbe, dok bi sedište trebalo da bude određeno Statutom.

Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se 18. avgusta u Briselu kako bi nastavili dijalog.

Eskobar je rekao da se nada da će na ovom sastanku biti reči o Zajednici, ali i o širim pitanjima, te da će ovaj mesec otvoriti prilike za napredak u dijalogu.

Govoreći o tenzijama na severu Kosova nakon odluka Vlade o izdavanju dokumenata za državljane Srbije koji ulaze na Kosovo i o promeni srpskih registarskih oznaka, Eskobar je rekao da nesuglasice treba da se rešavaju diplomatskim putem.

"Ono što se dešava na severu Kosova je pitanje između Kosova i Srbije", rekao je on.

Lokalni Srbi na severu Kosova blokirali su 31. jula puteve prema graničnim prelazima sa Srbijom, Jarinje i Brnjak, dan pre stupanja na snagu odluka Vlade Kosova.

Barikade su uklonjene 1. avgusta uveče, a Vlada Kosova odložila je primenu odluke za mesec dana.

Eskobar je pozvao srpske i kosovske lidere da se uključe u konstruktivne razgovore koji su, kako je naveo, ključ za budućnost Srbije i Kosova.

Ponovio je da SAD podržavaju dijalog uz posredovanje EU i podvukao da za SAD pitanje Kosova "nije otvoreno pitanje", jer Vašington želi da Kosovo priznaju sve države EU i da se pridruži međunarodnim organizacijama.

Kosovo i Srbija vode razgovore u Briselu uz posredovanje EU od 2011. godine. Dijalog ima za cilj potpunu normalizaciju odnosa.

Kosovo traži da konačni sporazum uključi međusobno priznanje, dok Srbija insistira na "kompromisnom rešenju".

'U BiH neće biti rata'

Govoreći o situaciji u regionu, Eskobar je kritikovao zapaljivu retoriku političara u Bosni i Hercegovini, ali i podvukao da u toj zemlji neće biti rata.

"Međunarodna zajednica je ujedinjena u tome da bezbednost BiH bude zaštićena. Imamo mirovne snage koje će ostati u toj zemlji. Ohrabrujem lidere političkih partija sa svih strana da se uzdrže od komentara koje dovode do podizanja tenzija", rekao je Eskobar.

On je dodao da očekuje da će BiH održati slobodne izbore kasnije ove godine.

Govoreći o Crnoj Gori, Eskobar je rekao da SAD podržavaju svaku Vladu koja je evropski opredeljena, posvećena NATO-u i koja nastavlja da se bori protiv korupcije.

Eskobar je rekao da je proširenje Evopske unije deo odgovora na rusku agresiju i čestitao Severnoj Makedoniji i Albaniji na važnim koracima na putu ka članstvu.

Najavio je skoru posetu državama Zapadnog Balkana.

XS
SM
MD
LG