Dostupni linkovi

Epidemiološki 'skupe' žurke u Srbiji


Žurka u jednom od beogradskih klubova tokom pandemije, oktobar 2020. godine

Komunalna milicija u Beogradu podredila je sve svoje kapacitete kontroli poštovanja epidemioloških mera u radu ugostiteljskih lokala, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ranko Šekularac, upravnik Unutrašnje kontrole Komunalne milicije glavnog grada Srbije.

Učestalo kršenje epidemioloških mera koje se odnose na rad lokala nakon 20 časova počela je pre nedelju dana da intenzivnije kontroliše komunalna milicija.

Član Kriznog štaba Srbije za suzbijanje epidemije korona virusa Srđa Janković izjavio je za Radio-televiziju Srbije da za sada neće biti potpunog zatvaranja ugostiteljskih objekata, ali da će do te mere doći ukoliko u tim objektima ne mogu da se sprovode aktuelne preventivne mere protiv zarazne bolesti COVID-19.

Ipak, kršenje epidemioloških mera vidljivo je i na portalima poput beogradnocu.com na kojima restorani, barovi i klubovi iz Beograda promovišu svoje ponude. Neki lokali uveliko najavljuju nastupe DJ-eva i bendova iako je još uvek na snazi mera koja nalaže da ugostitelji mogu da rade do 20 časova, ali od 17 časova bez muzike.

beogradnocu.com
beogradnocu.com

Šta kažu ugostitelji?

RSE je kontaktirao ugostitelje koji na ovom portalu imaju najavljene događaje. Od šest lokala, na poziv su se javila tri. Menadžer jednog od njih je rekao da poštuju sve mere Kriznog štaba, a da najavljeni DJ pušta muziku iz studija jer moraju da ponude i neku zabavu osim hrane. Iz dva restorana negiraju da imaju muziku uživo i da poštuju meru da nakon 17 časova rade bez muzike i dodali su da će kontaktirati sajt beogradnocu.com da to ukloni.

Menadžer jednog bara se do objavljivnja teksta nije javio RSE, a na brojeve telefona ostala dva restorana koji su na spisku sajta o provodu u Beogradu se niko nije javljao.

Šekularac iz Komunalne milicije ponavlja da u poslednjih nedelju dana sprovode pojačane kontrole ugostiteljskih lokala u Beogradu, ali da se kontrola vrši od početka proglašenja epidemije u Srbiji. Do sada su kontrolisali radno vreme i buku iz kafića.

„Ono na šta smo sada stavili akcenat, jeste kontrola u skladu sa Zakonom stanovništva od zaraznih bolesti, odnosno kontrolu postojanja i poštovanja onih mera koje je Vlada Republike propisala u prethodnom periodu“, navodi on.

Zatečeno 700 ljudi u lokalu

U poslednjem većem slučaju ilegalne noćne žurke u Beogradu 13. januara, komunalna milicija zatekla je 700 ljudi u lokalu, a Šekularac procenjuje da je sa onima koji su bili napolju i koji su dolazili – na toj žurci bilo i do 1.000 ljudi. Tih dana prekinute su još dve velike „korona žurke“.

Kada je reč o dnevnim žurkama koje su postale aktuelne, u Gradskoj kafani u Beogradu, komunalna milicija zatekla je skoro 500 ljudi, a u jednom klubu u beogradskom naselju Dorćol u 10 ujutru bilo je oko 150 gostiju. Šekularac dodaje da, iz iskustva komunalne milicije sa terena, neki lokali dnevne žurke nastave i nakon 20 sati.

„Ono što je evidentno je da se nakon te neke relaksacije i smirivanja situacije sa brojem novozaraženih, a sa povećanjem broja vakcinisanih, da je negde pažnja i svest popustila i da očigledno je to bio neki znak da oni mogu da se opuste i prave te žurke zanemarujući preporuke i stavove Vlade i Kriznog štaba o poštovanju propisanih mera“, navodi Šekularac.

Epidemiolog Zoran Radovanović, veruje da je bilo očigledno da će doći u nekom trenutku do dnevnih žurki.

„Lako je bilo pretpostaviti da ako je zabranjeno posle osam, onda će to samo da se pomeri i da će biti matinei, dakle, rane predstave. Ni to nije bilo u skladu sa propisima zato što krše propise. Formalno treba da bude četiri kvadratna metra po osobi, ali i te rane žurke tokom dana kršile su to pravilo jer bilo je mnogo više ljudi u tim prostorijama“, kaže za RSE Radovanović.

Šta kažu mladi?

Nekoliko mlađih Beograđana i Novosašana za RSE su rekli da su upoznati sa žurkama koje se dešavaju u ovim gradovima, ali ih uglavnom ne odobravaju.

Dvadesetpetogodišnji student Nikola kaže da ne ide na žurke, ali da zna da se ogranizuju.

„Mislim da je to katastrofa, ne mogu da verujem da je neko tako neodgovoran. Treba da se poštuju mere koje je propisao krizni štab“, navodi on.

Dvadesetjednogodišnja Iva iz Novog Sada zna da se u ovom gradu organizuju žurke preko dana, ali nema informacije da se dešava da ima i noćnih žurki.

„Svakako ne bih išla ni na jednu od tih žurki jer mi je previše rizično, pandemija je još u jeku. Malo mi je nejasno zašto se to radi uprkos svim merama koje se primenjuju.“

Ljuban, tridesetodevetogodišnjak, takođe je pauzirao odlaske na žurke zbog epidemije korona virusa. On kaže da ima razumevanja da se ljudi druže, ali ne i da preteruju.

„Ako je frka, onda je bolje ne praviti, ako je gužva. Ipak, treba ljudi malo da se viđaju jer postali su previše anksiozni. Ali ipak, ako je to previše ljudi, ako je gužva, gužvanje, možda je bezveze. Ja isto pravim žurke, pa sada ne pravim“, pojašnjava Ljuban.

Ko je kažnjen za kršenje mera?

Iako glavni zadatak komunalne milicije nije da kontroliše broj gostiju, sve što može potencijalno da ugrozi zdravlje i dovede do širenja virusa se kontroliše.

„Ono što mi na licu mesta radimo po konstataciji većeg broja ljudi u odnosu na broj kvadrata poslovnog prostora – u tim situacijama nalažemo da se lokal isprazni od ljudi. Međutim, represivne mere u odnosu na to zatečeno stanje izriče Ministarstvo zdravlja, odnosno sanitarna inspekcija“, navodi Šekularac.

Kako navodi sagovornik RSE, sanitarna inspekcija može da zabrani rad lokala u kojem se nisu poštovale mere i do 15 dana. Kada je reč o kaznama koje oni izriču, to su novčane kazne kako za organizatore žurki i vlasnike lokala, tako i za goste.

Kada je reč o visini novčanih kazni, one su 300.000 dinara (2.500 evra) za pravna lica, 150.000 dinara (1.300 evra) za preduzetnike, a za posetioce kazna je 5.000 dinara (43 evra). Odgovorna osoba u lokalu se kažnjava sa 50.000 dinara (430 evra), dok COVID redar, koga je u obavezi da ima svaki lokal, plaća kaznu od 30.000 dinara (250 evra).

Nakon talasa u novembru i decembru, došlo je do spuštanja epidemiološke krive, ali u poslednjih sedam nedelja ona je zaravnjena i ima blagi porast. Trenutno je u Srbiji svakodnevno oko 2.000 novoobolelih.

Epidemiolog Zoran Radovanović navodi da je razlog za to jedino nepoštovanje mera.

„To je jasno, pošto mere nisu menjane, da se mere ne poštuju. To sad nije neko iznenađenje pre tri dana što su otkrili da se ljudi sastaju - jasno je bilo. Nije naša tajna policija u toj meri za potcenjivanje, da ne zna šta se dešava. Ako možete sa šifrom, ne vi, nego stotine poput vas i mladih, da uđu sa šifrom ili uz posebni poziv na neko takvo mesto - to ne može neprimećeno da promiče nedeljama“, kaže Radovanović.

Jedino rešenje koje on vidi jeste poštovanje propisanih mera, ali dodaje da misli da vlast ne želi da se zamera, pa nema strože kontrole. Rešenje nije da se zatvore kafići, dodaje on, ali uz poštovanje mera sa epidemiološke strane mogao bi se opravdati i produženi rad ugostiteljskih objekata.

Kakav je stav Udruženja noćnih klubova i barova?

U optužbama koje su se mogli čuti u javnosti navode se i noćni klubovi. Ipak, kada je u pitanju rad klubova u Beogradu, Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih klubova i barova, za RSE kaže da oni poštuju mere jer ne rade već 11 meseci.

Relić, ipak, ističe da racije koje su se dešavale poslednjih dana nisu bile u nekom od legalnih klubova i da je u pitanju spin u kome se pominju noćni barovi i klubovi kao leglo zaraze.

„Problem je dok mi poštujemo mere, drugi, uglavnom nelegalni organizatori, normalno rade - to je poznato državi, poznato komunalcima, poznato svima u gradu, ali se po tome ništa nije radilo. Sada se konačno donela odluka da se pozabave tim ilegalnim žurkama, da se pozabave onim klubovima koji to rade, dakle koji organizuju žurke van mera Kriznog štaba i mislim da je potpuno pogrešno uopšte pominjati Udruženje noćnih barova i klubova jer to nema veze sa nama“, navodi Relić.

Relić sa druge strane sumnja da se za te ilegalne žurke nije znalo i dodaje da su problem i kafići koji ne poštuju mere.

„U ovom trenutku u Beogradu imate milion kafića koji rade načičkanih stolova, milion restorana koji rade načičkanih stolova, i onda kada se dogodi neka veća zaraza, onda se spominju noćni klubovi i barovi koji praktično ne rade 11 meseci“, kaže Relić.

Predsednik Udruženja noćnih klubova i barova navodi da je imao prilike na društvenim mrežama da vidi objave iz klubova na planinama i nakon dozvoljenog radnog vremena, te da za novi skok zaraženih svakako nisu krivi lokali koji poštuju mere.

„Ne, nije tačno da su noćni klubovi i barovi krivi. Nisu za tako nešto jer noćni klubovi i barovi, govorim o onim legalnim, onima koji plaćaju porez, a nisu dobili ni dinara pomoći (od države) - ti noćni klubovi i barovi ne rade već 11 meseci, a zaraza je došla sa Kopaonika zato što se ne sprovode mere, i zaraza je došla sa Zlatibora, zato što se isto tako ne sprovode mere kao i uopšte u svim ostalim gradovima u Srbiji“, kaže Relić.

Prema poslednjem preseku od 17. februara, u Srbiji je 16 osoba umrlo od posledica zaraze korona virusom, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. U istom periodu registrovano je 2.467 slučajeva infekcije korona virusom, dok je testirano 13.063 osoba.

Ukupan broj umrlih tokom epidemije povećan je na 4.277, objavljeno je na zvaničnom sajtu Covid19.rs. Procenat smrtnosti je jedan odsto.

Ukupan broj registrovanih slučajeva zaraze od početka epidemije je 426.487, a do sada su testirane 2.797.273 osobe.

XS
SM
MD
LG