Da li je u pitanju samo sredstvo srpskog diplomatskog psihološkog rata prema Kosovu i Zapadu, kako bi se predupredilo jednostrano proglašenje i serija priznanja nezavisnosti Kosova ili bi se nešto već viđeno početkom devedesetih moglo još jednom ponoviti?
Uprkos stalnim tenzijama, Srbija je i dalje najveći izvoznik na Kosovo, isporučujući mu robu u vrednosti od 300 miliona evra godišnje, što predstavlja oko 14 odsto ukupnog kosovskog uvoza. Iza Srbije, po vrednosti uvoza na Kosovo nalazi se Makedonija sa 12 odsto, dok ostale zemlje znatno zaostaju za Srbijom i Makedonijom. Najveći problem na Kosovu, ako bi Srbija ostvarila pretnje ekonomskim embargom, predstavljala bi električna energija, od koje ono zavisi, s obzirom na to da kroz Srbiju prolazi jedini kanal za uvoz struje na Kosovo.
Ako bi se ovaj embargo ostvario, stručnjaci smatraju da bi Kosovo trpelo samo kratkoročne negativne posledice, a da bi mnogo dugoročnije loše efekte imala Srbija. Ekonomista Miroslav Prokopijević podseća da su vlasti u Beogradu već imale sličan neuspeli pokus:
"Recimo embargo protiv slovenačke robe. Teško je shvatiti da neko ponovo pokušava sličnu stvar jer se očito pokazala da je bila katastrofalna. Ali, s obzirom kakvi ljudi ovde vode politiku ni to me ne bi čudilo."
Naš sagovornik naglašava da će, ukoliko se odluči za ekonomski embargo protiv Kosova, Srbija doživeti bumerang-efekat - i ekonomski i politički - dok će Kosovo, posle kratkotrajne krize, uspeti da pronađe alternativne robe i pravce uvoza:
"Ono što je sigurno je da je za Srbiju bilo kakav embargo protiv Kosova šteta - izvoz Srbije na Kosovo je veliki, nekoliko stotina miliona eura, i za toliko bi firme koje tamo izvoze bile pogođene. Što se tiče pogođenosti samog Kosova, mislim da će, s obzirom da takva opasnost postoji što se tiče putovanja robe i kapitala, biti pripremljeni alternativni pravci. Ne verujem, možda par dana, da bi to moglo da ima ikakav negativan efekat, uključujući i snabdevanje strujom."
Ako bi Srbija zavela ekonomsku blokadu Kosova, bili bi oštećeni potrošači na Kosovu, ali i srpska privreda, dok bi međuanarodna zajednica našla načina da kazni Beograd, smatra Jelena Milić, ekspert iz Foruma za međunarodne odnose. Ona se, ipak, uzda u zdrav razum srpske javnosti nakon svega što je do sada doživela:.
"Smatram da Vlada Srbije ima prostor u kojem može malo da preti i odlaže samoproglašenje ili novu odluku međunarodne zajednice o konačnom statusu Kosova. To je sve u redu dok se ne poziva na oružje i mislim da će se ipak posle proglašenja statusa stvari relativno brzo svesti na neku razumnu meru. Nadam se da će generalno situacija u Srbiji ići u tom pravcu da će svi uvideti da bi ekonomski embargo prema Kosovu, pre svega, najviše oštetio sve žitelje Kosova – Kosovo uvozi jako mnogo iz Srbije, Bosna i Kosovo uvoze najviše iz Srbije. Ekonomski embargo bi uništio srpsku privredu i potrošače na Kosovu – ne vidim u čemu je tu smisao. Mislim da bi se na taj način Srbija verovatno ogradila i od članstva u CEFTA koje joj omogućava pristup celom jednom tržištu od dvadesetak miliona ljudi, što uopšte nije malo. Verujem da bi u takvim okolnostima, u toj konstalaciji, međunarodna zajednica proizvela neke kontramere – nadam se da je srpska javnost dovoljno zrela i da joj takve stvari ne trebaju."
I Miroslav Prokopijević upozorava da Srbija ne bi trebalo da se igra politikom ekonomskog embarga prema Kosovu jer bi još jednom mogla postati meta sankcija međunarodne zajednice:
"Ne treba zaboraviti da se Srbija posmatra i kao neka vrsta igrača i stepen njene kooperativnosti ili nekooperativnosti u međunarodnoj zajednici. Ako pređe neku crtu ne samo da će biti zaustavljene sve evroatlantske integracije nego se vrlo lako može pokrenuti kazneni postupak pred SB UN ponovnim uvođenjem sankcija Srbiji zbog nesaradnje sa sudom u Hagu koji su osnovale UN. Srbija ne trebalo da se igra sa tako vrlo glupim, vrlo lošim, politikama."
Najava ekonomskih sankcija Srbije prema Kosovu je očekivana i predstavlja ne mnogo pametan i efikasan odgovor Vlade Srbije na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, ocenjuje Jovan Teokarević, direktor beogradskog Centra za evropske integracije.
Komentarišući najave visokih evropskih funkcionera da će Brisel oštro reagovati ako eventualni ekonomski embargo prema Kosovu ugrozi i linije komunikacije buduće evropske misije na Kosovu, Teokarević kaže:
"Mislim da pitanje komunikacije nije preveliki problem jer se do Kosova može doći i na druge načine, a ne samo kroz teritoriju Srbije, ali će eventualne sankcije Srbije prema Kosovu značiti početak pogoršanih odnosa sa EU. EU praktično nema mnogo sredstava na raspolaganju ali ima jedno značajno sredstvo, a to je da zaustavi našu dalju evropsku integraciju – da stopira manje-više usvojenu odluku da sa Srbijom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Posle toga bismo bili u nekoj vrsti tihih ili neobjavljenih sankcija same EU prema Srbiji."
Štete će biti obostrane
Uspostavljanje embarga u ekonomskim odnosima, slobodi kretanja ljudi i roba i u oblasti energetike više će štete naneti Serbiji nego li Kosovu smatraju stručnjaci u Prištini. Aleks Anderson iz Međunarodne krizne grupe (MKG) smatra da će na početku najavljeni embargo štetiti obema zemaljama.
“Trenutno se oko 15 odsto legalne trgovine vrši sa Srbijom, međutim možda ima više nelegalne robe koja dolazi na Kosovo bez plaćanja poreza. Sa druge strane roba iz Srbije na Kosovo ulazi sa mnogo olakšica i manjim porezima i carinskim dadžbinama i u interesu je Srba na severu Kosova, koji su bliski sa DSS-om Vojislava Kostunice i Beograda. ”
Anderson najvljuje mogućnost da se embargo uspostavi u delu koji obuhvata administrativna granica između Kosova i Srbije u predelu Preševske doline. Sa druge strane istrazivač u Institutu za razvojna istraživanja “Riinvestu” iz Prištine Alban Hashani smatra da će ekonomski embargo Kosovu naneti kratkoročne štete, dok će dugoročno Kosovo pronaći alternative.
“Pretnja iz Beograda da može doći doekonomske blokade od strane Srbije još se procenjuje. Svakako takav embargo kratkorično bi imao uticaja, jer je potrebno vreme da se uspostaave novi kanali snabdevanja ali dugoročno će Kosovo naci alternativive. To bi istovremeno imalo dugoročne implikacije na Srbiju jer bi time zauvek izgubila kosovsko tržiste. ”
Anderson ističe kako, iako ga najavljuje, Srbiji neće biti lako da uspstavi embargo:
“Ne mislim da će u stvarnosti uspostovaljanje embargo za Srbiju biti lak posao. Ima mnogo lobiranja u Srbiji i na severu Kosova da se uspostavi embargo. Međutim, tu su Makedonija i Crna Gora koje će omogućiti da se embargo izbegne. Mnogi preduzetnici na Kosovu su koristili Srbiju jer im je to bilo lakše, bilo da je to zbog tradicije ili zbog toga što Albanci znaju srpski jezik, ali bilo je za njih lakše. Ako uspostavi embargo Srbija će naneti kratkoročne štete, ne dugoročne”.
I Alban Hashani kaže kakao će se u slučaju embarga Kosovo orijentisati prema drugim zemljama.
“Na dugoročnom planu to će se nadoknaditi jer će se orijentisati prema drugim zemljama regiona i Makedoniji. Međutim, eventualni embargo će izazvati pritisak međunarodne zajendice na Srbiju da se to ne dogodi”, kaže Hashani.
Istovremeno zvaničnci vlade Kosova zaduženi za energetiku ističu da niko Kosovo ne može ostaviti u mraku, dok je Privredna komora Kosova najavila da je već počela da traži alternativna tržista za zamenu roba iz Srbije.
Centar Prištine, snimio Gëzim BAXHAKU
