Dostupni linkovi

Srbija: "Život u minusu"


Narodna banka Srbija, bez datuma
Srbiju ne potresa samo politička i društvena, već i duboka ekonomska kriza, koja je primorava na hiljade građana ove zemlje da se zadužuju kod banaka pod sve nepovoljnijim uslovima.

„Život u minusu“ postao je moto osiromašene Srbije.

Broj onih kojima minus gotovo jedina šansu da prežive u Srbiji se povećava iz dana u dan.

Da bi platili komunalije ili kupili hranu, građani Srbije sve više koriste dozvoljeni minus na račinima ili kreditnim karticama, što pokazuje i anketa među beograđanima.



Iako stanovništvo Srbije i nije toliko zaduženo u poređenju sa zemaljama okruženja, više od polovine građana jedva uspeva da preživi i prehrani svoje porodice.

„Koristim minus za tekuće plaćanje i ništa više od toga u visini jedne plate. Ja sam u penziji, a u minusu sam svaki dan”
,duhovito ali i ogorčeno kaže stariji beograđanin.

Surova realnost nametnula je pravilo- ko nema para da preživi, zaduživanjem kod banaka stavlja sebi omču oko vrata, upozoravaju finansijski stručnjaci.

Ekonomisti savetuju da nije preporučljivo ulaziti u minus zbog izuzeno visokih kamata koje mesečno dosežu i do 35 osto od visine pozajmljene sume.

Miroslav Zdravković kaže da okolnosti, ali i neke stečene navike „kreiraju potrebe” stanovništva.

„Postoje primeri koji imaju i deset kartica u minusu.To je stvar nečijih preferencija. S druge strane minus je stvar prekih potreba jer građanin nevide drugi način da preživi mesec. Da li kroz čekove ili dozvoljeni minus. Naravno to su najskuplji izvori za finansiranje i prvo odakle čovek treba da ”beži” ukoliko je sposoban je iz toga minusa”
, kaže Zdravković.

Uspavani silnim obećanjima, a osiromašeni raznim ekonomskim eksperimetima, građani Srbije gaje iluziju da korišćenje pozajmica i kredita trenutno povećavaju kupovnu moć.

Dugoročno to vodi još većem osiromašenju, ali građani ipak ne odustaju od „lakog keša ” koji im nude banke a nameće život.

Najskuplji potrošački i gotovinski krediti

Odluka da se odluče za kredit, dovoljno ilustruje ekonomsko stanje nacije, kaže Dušan Uzelac urednik sajta Kamatica.com

„Dozvoljeni minus je vrlo pratktična stvar-možemo reći i kreditna kartica. Ali ako se koristi kako je praktično. Naravno da ljudi koji imaju problema sa otplatom svojih finansijskih stvari više „žive” u dozvoljenom minusu, često ne izlazeći iz njega. Dozvoljeni minus je nužna potreba jer je deficit novca prisutan kod stanovništva”, kaže on.

Ilustrativna fotografija: Srpska valuta, dinar, 24. februar 2010.
Zašto je život bez minusa u Srbiji nemoguća misija? Zato što je visina prosečne plate oko 330 evra, a za potrošačku korpu je potrebno oko 450 evra.

Nedostaje 120 evra. Malo je gradova i opština u Srbiji gde zarade zaista pokrivaju osnovne troškove.

Osim građana Beograda, Novog Sada, Subitice i još nekoliko mesta, većina stanovnika Srbije nema novca za osnovne životne namirnice. U odnosu cena potrošačke korpe i plate Srbija, stoji lošije od većine država regiona.

„Čak i da krene rast zaposlenosti i rast zarade, rast kamatnih stopa bi uticao „poništavajuće” na poboljšanje standarda građana. Pad ukupnog broja zaposlenosti , finansijsko okruženje i cenovni šok-vezano za hranu i cene energenata, delovaće na rast inflacije i pad životnog standarda urbanog stanovništva”,kaže Zdravković

Srbija ima najskuplje gotovinske kredite u regionu. Spada i u grupu zemalja sa najskupljim potrošačkim kreditima i najvećim brojem građana koji svoj život rešavaju ulazeći u minusom na svojim računima.

Pogledajte komentare (3)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG