Vlada Srbije, na inicijativu ministra ekonomije Mlađana Dinkća, usvojila je paket subvencionisanih gotovinskih i potrošačkih kredita. Dinkićeva namera je bila da se poveća zamrla domaća tražnja, ali ekonomisti smatraju da je ovo loše izabrano sredstvo za ostvarenje tog cilja.
Građani će najviše moći da podignu 300 000 dinara kredita, odnosno 3000 evra, a kamate će biti 7,5 odsto onima čija su primanja ispod 30000 dinara, a 8,95 procenata građanima koji zarađuju u rasponu od 30 do 80 000 dinara, odnosno od 300 do 800 evra. Krediti će se otplaćivati tri godine, sa jednogodišnjim “grejs” periodom. Tako je ministar ekonomije Mlađan Dinkić naumio da oživi domaću tražnju.
Ministar je pominjao i mogućnost odmrzavanja plata i penzija u javnom sektoru od septembra meseca ove godine.
“Problem Srbije jeste smanjena domaća tražnja, ali rešenje ne može da bude povećanje tekuće potrošnje jer za to prosto nedostaje novac. Rešenje je povećanje javnih investicija, za šta, pak, imamo novac. Svođenje tekuće potrošnje je bolno, nepopularno, ali nužno, pošto smo svi bili već odavno svesni tog problema” – poručio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić neposredno nakon što je podneo ostavku.
Kupovna moć građana osetno je oslabljena, a do povećanja potrošnje, a time i prometa, neće ni doći ukoliko ne bude privrednog oporavka, ističe ekonomista Vladana Hamović.
Prosečna srpska zarada od 330 evra i dalje je nedovoljna za život. Posebno što dve trećine građana prima prosečnu i platu ispod republičkog proseka.
Uz to, u Srbiji svakog dana bez posla ostane 175 ljudi. Logično je da se ljudi, u strahu da će izgubiti posao, neće zaduživati za kupovinu šporeta i nameštaja. O tome svedoči i sve manji promet robe u trgovinama početkom ove godine, koji je za 12 odsto manji u poređenju sa istim periodom 2009. godine.
Racionalnije ići na socijalne programe
Uprkos tome što prezaduženost, sve plići džep i strah za radno mesto građane tera se ponašaju racionalno, Vlada ih mami da se dodatno zadužuju ne bi li se povećala tražnja. Ekonomisti, među kojima je i Milojko Arsić, ocenjuju da su Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti loše sredstvo za ispunjenje tog cilja.
“Mislim da bi u ovoj situaciji bilo primerenije da se da socijalna pomoć najsiromašnijim slojevima stanovništva. Na drugoj strani, ukupna masa tih kredita koja će biti odobrena je relativno skromna, tako da neće značajno uticati na pokretanje privrede”.
RSE: Čemu onda insistiranje na tim kreditima?
Arsić: Pa, ja mislim da tu verovatno ima i nekih političkih motiva. Daleko bi bilo bolje i efikasnije rešenje da se država osposobila za značajniju realizaciju investicionih projekata.
RSE: Vlada hoće da poveća potražnju za domaćim proizvodima. Pa, ova zemlja gotovo i nema proizvodnju.
Arsić: Tačno, trajna potrošna dobra uglavnom su uvozna.
Ekonomista Pavle Petrović iznosi slično viđenje. On za Radio Slobodna Evropa kaže da stimulisanje potrošnje na način koji je predložio Dinkić i usvojila Vlada predstavlja vraćanje na problematičan model koji smo imali i pre krize – na veliku potrošnju i veliki uvoz, što je finansirano zaduživanjem spolja, a što je sada teško obezbediti.
“Mislim da bi za stimulisanje tražnje i proizvodnje bilo uputnije davati subvencionisane kredite privredi, tako da bi ona mogla da nastavi proizvodnju i isplaćuje plate. Stimulisanje potrošnje na ovaj predloženi način u osnovi predstavlja vraćanje na ono što smo imali pre krize, a što se pokazalo neodrživo. Imali smo veliku potrošnju, veliki uvoz, a to je finansirano spoljnim zaduživanjem. To sada neće moći da funkcioniše. Tražnja mora da se poveća pre svega preko većih investicija i preko većeg izvoza. Samo tako ce se postići održiv rast. A ako bi se stimulisala potrošnja stanovništva, onda bi bilo racionalnije ići na neke socijalne programe kojima bi se ciljali najugroženiji segmenti stanovništva. To bi bilo i socijalno opravdano i ekonomski racionalno jer bi oni uglavnom trošili na domaće proizvode," ocenjuje Petrović.
Građani će najviše moći da podignu 300 000 dinara kredita, odnosno 3000 evra, a kamate će biti 7,5 odsto onima čija su primanja ispod 30000 dinara, a 8,95 procenata građanima koji zarađuju u rasponu od 30 do 80 000 dinara, odnosno od 300 do 800 evra. Krediti će se otplaćivati tri godine, sa jednogodišnjim “grejs” periodom. Tako je ministar ekonomije Mlađan Dinkić naumio da oživi domaću tražnju.
Ministar je pominjao i mogućnost odmrzavanja plata i penzija u javnom sektoru od septembra meseca ove godine.
“Problem Srbije jeste smanjena domaća tražnja, ali rešenje ne može da bude povećanje tekuće potrošnje jer za to prosto nedostaje novac. Rešenje je povećanje javnih investicija, za šta, pak, imamo novac. Svođenje tekuće potrošnje je bolno, nepopularno, ali nužno, pošto smo svi bili već odavno svesni tog problema” – poručio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić neposredno nakon što je podneo ostavku.
Kupovna moć građana osetno je oslabljena, a do povećanja potrošnje, a time i prometa, neće ni doći ukoliko ne bude privrednog oporavka, ističe ekonomista Vladana Hamović.
Prosečna srpska zarada od 330 evra i dalje je nedovoljna za život. Posebno što dve trećine građana prima prosečnu i platu ispod republičkog proseka.
Uz to, u Srbiji svakog dana bez posla ostane 175 ljudi. Logično je da se ljudi, u strahu da će izgubiti posao, neće zaduživati za kupovinu šporeta i nameštaja. O tome svedoči i sve manji promet robe u trgovinama početkom ove godine, koji je za 12 odsto manji u poređenju sa istim periodom 2009. godine.
Racionalnije ići na socijalne programe
Uprkos tome što prezaduženost, sve plići džep i strah za radno mesto građane tera se ponašaju racionalno, Vlada ih mami da se dodatno zadužuju ne bi li se povećala tražnja. Ekonomisti, među kojima je i Milojko Arsić, ocenjuju da su Dinkićevi subvencionisani potrošački krediti loše sredstvo za ispunjenje tog cilja.
“Mislim da bi u ovoj situaciji bilo primerenije da se da socijalna pomoć najsiromašnijim slojevima stanovništva. Na drugoj strani, ukupna masa tih kredita koja će biti odobrena je relativno skromna, tako da neće značajno uticati na pokretanje privrede”.
Ukupna masa tih kredita koja će biti odobrena je relativno skromna, tako da neće značajno uticati na pokretanje privrede.
RSE: Čemu onda insistiranje na tim kreditima?
Arsić: Pa, ja mislim da tu verovatno ima i nekih političkih motiva. Daleko bi bilo bolje i efikasnije rešenje da se država osposobila za značajniju realizaciju investicionih projekata.
RSE: Vlada hoće da poveća potražnju za domaćim proizvodima. Pa, ova zemlja gotovo i nema proizvodnju.
Arsić: Tačno, trajna potrošna dobra uglavnom su uvozna.
Ekonomista Pavle Petrović iznosi slično viđenje. On za Radio Slobodna Evropa kaže da stimulisanje potrošnje na način koji je predložio Dinkić i usvojila Vlada predstavlja vraćanje na problematičan model koji smo imali i pre krize – na veliku potrošnju i veliki uvoz, što je finansirano zaduživanjem spolja, a što je sada teško obezbediti.
“Mislim da bi za stimulisanje tražnje i proizvodnje bilo uputnije davati subvencionisane kredite privredi, tako da bi ona mogla da nastavi proizvodnju i isplaćuje plate. Stimulisanje potrošnje na ovaj predloženi način u osnovi predstavlja vraćanje na ono što smo imali pre krize, a što se pokazalo neodrživo. Imali smo veliku potrošnju, veliki uvoz, a to je finansirano spoljnim zaduživanjem. To sada neće moći da funkcioniše. Tražnja mora da se poveća pre svega preko većih investicija i preko većeg izvoza. Samo tako ce se postići održiv rast. A ako bi se stimulisala potrošnja stanovništva, onda bi bilo racionalnije ići na neke socijalne programe kojima bi se ciljali najugroženiji segmenti stanovništva. To bi bilo i socijalno opravdano i ekonomski racionalno jer bi oni uglavnom trošili na domaće proizvode," ocenjuje Petrović.
