Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nice: Svedoci često namerno iznose tvrdnje o pritiscima


Geoffrey Nice, arhiv
Haški tribunal demantovao je za Radio Slobodna Evropa navode pojediih medija da je pokrenuta istraga protiv bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte (Carla) i dvoje tužilaca Hildegard Urc Reclaf (Uertz Reclaff) i Daniela Saksona (Saxon).

Kako je u izjavi za program Radija Slobodna Evropa navela Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala, sudsko veće naložilo je imenovanje prijatelja suda koji bi istražio navode o zastrašivanjima i pritiscima nekih istražitelja Tužilaštva na svedoke u procesu protiv Vojislava Šešelja.

Bivši glavni tužilac Haškog tribunala u slučaju Milošević Džefri Najs (Geoffrey Nice) u intervjuu za program RSE kaže da ne može da komentariše istragu koja je u toku jer to ne bi bilo korektno, ali naglašava da u celom slučaju treba biti svestan teškoća sa kojima se suočavaju haški istražitelji.

Nice: Ima jedan problem, kad je u pitanju obezbeđivanje svedoka. Imate, naime, pred sobom potencijalne svedoke, ali oni su veoma uplašeni da progovore i vi im zato tokom razgovora nagovestite mogućnost relokacije. Diskusija o relokaciji ili drugim programima zaštite svedoka mora da se vodi veoma oprezno jer bi u suprotnom razgovori istražitelja sa svedokom kome je predočena mogućnost relokacije u kasnijoj fazi mogli od strane svedoka ili potencijalnog svedoka biti označeni kao nekorektni postupci tužioca ili istražitelja iako to zaista nisu bili. Primera radi, ako istražitelji u nekoj fazi predlože relokaciju zato što je svedok toliko zaplašen, kasnije to može biti interpretirano da je tužilaštvo relokacijom pokušalo da podmiti svedoka da se pojavi kao svedok. Ako niste izuzetno oprezni slično se može dogoditi i kad je u pitanju praksa odustajanja od krivičnog gonjenja osobe u zamenu za njeno svedočenje u određenom procesu. Tako nešto dogodilo se samo jednom – i to iza mojih leđa i bez mog znanja. Nažalost, kad se takav ustupak svedoku učini, on više ne može se povuče. Kao što se i moglo očekivati, u kasnijoj fazi procesa takav “dil” se okrenuo protiv tužilaštva jer je svedok davao iskaze u korist Miloševića i pred sudom ispričao šta su mu haški istražitelji tokom intervjua nudili da bi svedočio u korist tužilaštva.
Ponekad su se sudije suviše ustezale kad je trebalo da disciplinuju optužene, pa je to delovalo kao da nisu imali dovoljno samopouzdanja. Kad bi se optuženici pred domaćim sudovima ponašali onako kako su to činili neki od njih na Haškom tribunalu, sudije bi im saopštile da su slobodni da odu ako im se ne dopada kako sud radi, a da će suđenje biti nastavljeno bez njih.


RSE: U kojoj meri ova istraga može da se negativno odrazi na percepciju o Tribunalu?

Nice: Može da se dogodi upravo suprotno. Ukoliko istraga pokaže da su svi koji su njome obuhvaćeni radili savesno svoj posao, odnosno, da su optužbe protiv njih bile lažne, očigledno je da će iz toga proizaći zaključak da je Tribunal radio kako treba. Pošto ne želim da komentarišem proces koji se vodi, ne bih, razume se, mogao ni komentarisati eventualne konsekvence ukoliko rezultati pokažu nešto drugo. Međutim, uopšteno se može reći da svaki put kad se pokaže da ovakvi međunarodni sudovi, ovako mlade, embrionalne, sudske institucije, imaju neokrnjen integritet, to svakako utiče na rast poverenja u međunarodnu pravdu. I obrnuto, razume se. Svaki put kad se ispostavi da nešto nije dobro obavljeno, bude lakše kritikovati takve sudove. To je generalni zaključak koji se sam po sebi nameće.

RSE: Neki posmatrači kritikuju sudiju Jeana Claudea Antonettija, predsedavajućeg veća u slučaju Šešelj, koji je i naložio ovu istragu, da pokazuje previše razumevanja prema optuženom Šešelju. Kakav je vaš utisak?

Nice: Nisam pažljivo pratio taj proces, tako da ne mogu da komentarišem te kritike iako znam za njih. Ponekad su se u predmetima na kojima sam radio sudije suviše ustezale kad je trebalo da disciplinuju optužene, pa je to delovalo kao da nisu imali dovoljno samopouzdanja. Kad bi se optuženici pred domaćim sudovima ponašali onako kako su to činili neki od njih na Haškom tribunalu, sudije bi im saopštile da su slobodni da odu ako im se ne dopada kako sud radi, a da će suđenje biti nastavljeno bez njih. Međutim, odviše je lako kritikovati ljude čiji posao ne radite i ja to ne želim da činim. Sudije u Hagu izložene su vanrednim naporima u slučajevima koji su im dodeljeni. Oni moraju ostvarivati ciljeve međunarodne pravde, njihov rad i njihove odluke činiće deo izuzetno značajne dokumentacije. U pitanju je, dakle, mnogo širi spektar odgovornosti nego kad su u pitanju nacionalni pravosudni sistemi. U tom smislu i ova moja prigušena kritika mora se shvatiti u svetlu tih činjenica.

RSE: Neki svedoci u slučaju Šešelj, kako vidimo, navode da su bili izloženi pritiscima. U slučaju Haradinaj navodno su bili zastrašivani svedoci. Neki su odbili da se pojave na sudjenju, pa optužbe protiv kosovskog lidera nisu ni mogle biti dokazane. Nekako se stvara utisak da Hag nije u stanju da obezbedi neprobojniju zaštitu za svedoke.

Nice: Tvrdnje svedoka da se na njih vršio pritisak ostaju puke tvrdnje sve dok se ne pojave činjenice koje ih dokazuju. Često se događa da svedocima iz različitih razloga ide u prilog da govore o pritiscima koji se na njih vrše iako tih pritisaka u stvarnosti nema. Međutim, odgovor na vaše pitanje o tome zašto Tribunal ne može da obezbedi čvršću zastitu ljudi koji se plaše da svedoče veoma je očigledan. U slučajevima kad istražitelji takvim svedocima ponude treću zemlju, oni u toj državi nemaju nikakvu podršku policije. A nemaju ni ovlašćenja da svedoke dovedu u Hag i da sa njima razgovaraju kada god žele. Dakle, pozicija međunarodnih sudova je i u ovom pogledu drugačija nego pozicija domaćih sudskih institucija, tako da je internacionalnim pravnicima i istražiteljima mnogo teže da obezbede adekvatnu zaštitu svedoka nego njihovim kolegama u lokalnim sudovima.

*****
Svi prilozi iz programa Pred licem pravde:
Nice: Svedoci često namerno iznose tvrdnje o pritiscima

Odgođeno izručenje Vlahovića u BiH
Nastavljeno suđenje Karadžiću nakon ljetne pauze
Potvrđeno postojanje snimka streljanja civila
U proces traženja nestalih ponovo se umiješala politika


*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
XS
SM
MD
LG