Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dužnici na nogama


Prema podacima Efektive banke su na naknadama stekle preko 100 miliona evra

Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da od klijenata naplaćuje trošak obrade kredita, stavku koja je građane koštala nekoliko stotina evra.

Mada je Udruženje banaka odmah po objavljivanju vesti saopštilo da presuda „podstiče nerealna očekivanja“, udruženju korisnika bankarskih usluga Efektiva već se javlja veliki broj građana - korisnika bankarskih kredita, koji žele da se raspitaju kako da učine isto – podnesu tužbu protiv banke i povrate sredstva za koja je sud procenio da su im nezakonito naplaćena.

O kolikom je broju ljudi reč, pokazuje i to da od trenutka kada je objavljena vest o presudi, telefoni u Efektivi ne prestaju da zvone.

Ovo udruženje naime, nudi besplatnu pravnu pomoć svojim članovima, korisnicima finansijskih usluga, koji žele da po istom osnovu tuže banke, odnosno da ostvare povraćaj novca, uz pripis zatezne kamate.

Zahtevi neprestano stižu i na mejl Efektive. Do trenutka kada smo ih posetili (31.01. u podne), stigla su 322 nova.

„Pozivi su svakog minuta, vidite i sami... Ljudi dolaze i nenajavljeni“, rekao nam je Dejan Gavrilović iz Efektive. „Interesovanje je veliko – upravo jer se ovo odnosi na sve kredite koji su isplaćeni u proteklih 15 godina“, dodaje.

Dejan Gavrilović: Telefon Efektive ne prestaje da zvoni
Dejan Gavrilović: Telefon Efektive ne prestaje da zvoni

U Efektivi smo zatekli Milana Nikolića, korisnika kredita. Doveo ga je, kaže nam „članak u novinama da su dobili (na sudu)“.

„Ja sam i planirao već da dođem kod njih, za ovu proviziju. Zato sam sada došao“, rekao nam je Milan Nikolić iz Beograda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, utvrđeno je da je odredba ugovora kojom je ugovorena naknada za obradu kredita suprotna članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima, koji, kako navode u Efektivi, definiše kamatu kao jedinu cenu kredita. Upravo to uliva nadu Milanu Nikoliću da će povratiti svoja sredstva.

„Član Zakona određuje da su poslovne banke u obavezi da to rade kroz kamatu. Znači, oni su mogli da umesto 5, 6 odsto koliko je tada bila kamata za stambeni, da kažu 7 odsto zbog naših troškova, pa bi ljudi prihvatili ili ne bi prihvatili“, rekao nam je Nikolić.

U donetoj presudi, ukazuje Dejan Gavrilović iz Efektive, sud konstatuje da nije jasno na koje stvarne troškove se odnosi naplata provizije, ni da li ih stvarno ima.

„Taj trošak je zapravo fiktivan trošak - nerealan, nepostojeći. Banka ga nema u postupku odobravanja kredita, odnosno, i ako ga ima ona je morala da ga ukalkuliše u kamatnu stopu koju naplaćuje kao jedinu cenu prilikom realizacije i prodaje novca. Suprotno tome, banke godinama unazad naplaćuju razne provizije i na taj način se dodatno bogate i na taj način su oštetili građane Srbije za sigurno preko 100 miliona evra“, kaže Gavrilović.

Povodom presude Apelacionog suda u Beogradu, oglasilo se i Udruženje banaka, čiji je generalni sekretar Veroljub Dugalić ocenio da se ona „odnosi samo na taj konkretan slučaj i da se ne može primenjivati na druge slične slučajeve“.

"Očito je dа se ovde predmetnom presudom stvаrа prаvnа nesigurnost kod rešаvаnjа ovih slučаjevа, stvаrа negаtivnа klimа premа bаnkаmа i podstiču nereаlnа očekivаnjа", naveo je Dugalić.

Istovremeno se upozorava i da bi, „ukoliko bi se presuda Apelacionog suda prihvatila kao obavezujući stav za sve slučajeve, to imalo "negаtivаn uticаj nа stаnje finаnsijske stаbilnosti, а time i privredni rаzvoj zemlje".

U istom saopštenju, Dugalić je naveo da je Viši sud u Jagodini, 5. decembra prošle godine, potvrdio pravo banke na naplatu naknade troškova obrade kredita.

U Efektivi su ovo saopštenje ocenili kao obmanjivanje javnosti.

„To je pokušaj da se građani obeshrabre, da pomisle da se ova presuda ne odnosi na njih i da odustanu od borbe za povraćaj svog novca“, rekao nam je Dejan Gavrilović. Predstavnik Efektive ističe i da u saopštenju Udruženja banaka posebno štrči deo u kome se govori o „negativnom uticaju na stanje finansijske stabilnosti i priveredni razvoj zemlje“.

Upravo je suprotno, kaže Gavrilović.

„Ako banke vrate novac koji su nezakonito naplatile građanima, to ni u kom slučaju ne može uticati na ekonomsku stabilnost zemlje negativno, može samo pozitivno. Jer će građani, novac koji nezakonito daju bankama, upotrebiti za neke druge stvari – da plate zaostale poreze, dugovanja za komunalne usluge iliu potrošnji čime će, naravno da se poveća i standard“, ocenio je.

Tužbe i za osiguranje kredita kod NKOSK

Presuda Apelacionog suda u Beogradu nije prva, iako je najsnažnija do sada. U korist klijenta je u maju prošle godine pravosnažno presuđeno i pred Višim sudom u Somboru.

Takođe, u decembru prošle godine, u korist klijenta je doneta i druga po redu prvostepena presuda kojom se banci nalaže da vrati naplaćenu proviziju za osiguranje kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) – veoma skupe stavke čija je isključiva svrha obezbeđenje banke da će dobiti novac ukoliko klijent prestane da plaća rate.

Upravo je to osnov po kome je sud i presudio u korist klijenta - zbog toga što korist ima banka, a ne klijent na čiji je teret išao trošak osiguranja.

Milan Nikolić iz Beograda, banku će, osim zbog naplate obrade kredita, tužiti i za osiguranje kod NKOSK. „Tu su mi naplatili 1,5 odsto na iznos kredita, plus još 30 ili 40 evra za neke troškove“, rekao nam je.

1,5 odsto od iznosa kredita koliko je naplaćeno našem sagovorniku za osiguranje kredita je i jedan od najmanjih naplaćenih procenata. Često ovo osiguranje iznosi i 2 i više procenata. Efektiva navode da je prosek čak oko 2,5 odsto.

Ako za računicu uzmemo samo minimum, za zajam od 50.000 evra, klijent je na osnovu osiguranja plaćao 750 evra. Ukoliko uzmemo prosek na koji ukazuje Efektiva, onda je ta suma čak 1.250 evra.

Podsetimo da je i sindikat sloga u oktobru prošle godine najavio da će da će podneti više kolektivnih tužbi protiv banaka.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG