Vrh plavnog talasa Dunava stigao je u sredu u Novi Sad, na severu Srbije, sa vodostajem od skoro 580 santimetara.
Reka je poplavila nezaštićene delove priobalja u glavnom gradu pokrajine Vojvodine, delove Ribarskog ostrva, rukavca Šodroš, naselja Kamenjar.
Samom gradu ne preti opasnost jer je vodostaj ispod nivoa propisanog za uvođenje vanredne odbrane od poplava.
U izveštajima Hidrometeorološkog zavoda (HMZ) i Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine za naredne dane prognozira se smanjenje vodostaja, jer je u susednoj Mađarskoj na severu vodostaj već opao ispod nivoa redovne odbrane od poplava.
Vode Vojvodine sprovode u celoj Vojvodini redovnu odbranu od poplava na 232 kilometra Dunava, 94 kilometra Tise, 12 kilometra Begeja i 42 kilometra kanala Dunav-Tisa-Dunav.
Delovi severa Evrope u poplavama
Meteorološki institut Danske izdao je "narandžasto upozorenje" za veći deo zemlje zbog jake kiše i poplava na jugu. Sa poplavama se bore i delovi Nemačke. Danska policija pozvala je građane da 3. januara ne izlaze iz kuća zbog jakog vetra i snega.
U Nordijskom regionu Evrope temperatura je 3. januara drugi dan uzastopno ispod minus 40 stepeni Celzijusa, gde je zbog hladnoće i mećave zatvoreno nekoliko mostova i delimično obustavljen železnički i brodski saobraćaj.
U Švedskoj je tokom noći izmerena najniža temperatura u januaru u poslednjih 25 godina. Švedska novinska agencija TT prenela je da je u Kvikjok-Arenjarki u Laponiji minus 43,6 stepeni, što je od 1999. godine najniža zabeležena temperatura u toj zemlji u januaru.
U laponskom selu Nikaluokta 2. januara izmerena je temperatura od minus 41,6 Celzijusa. Laponija se proteže od severnih delova Norveške preko Švedske i Finske do Rusije.
U Finskoj se prognozira da će najmanje dve nedelje temperatura biti do minus 35 stepeni.
