Dostupni linkovi

Ukrajina protiv ustupaka Rusiji, predsednik Poljske pružio podršku Kijevu


Poljski predsednik Andžej Duda obraća se poslanicima tokom sednice ukrajinskog parlamenta, dok se nastavlja invazija Rusije na Ukrajinu (22. maj 2022)

Ukrajina je nastavila da isključuje mogućnost bilo kakvih "ustupaka" Rusiji uprkos intenzivnom napadu snaga Kremlja, dok poljski predsednik Andžej Duda, koji boravi u nenajavljenoj poseti Ukrajini, poziva Kijev da ne popušta pred zahtevima ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Rat se mora završiti potpunim obnavljanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine", napisao je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak na Tviteru 22. maja.

"To jeste naša pobeda. Naša zajednička pobeda sa civilizovanim svetom. Uostalom, danas [Ukrajina] brani ne samo sebe", rekao je on i dodao da brani celu Evropu.

Jermakov tvit, u skladu sa prethodnim ukrajinskim primedbama, usledio je kada je Duda postao prvi strani šef države koji se obratio ukrajinskom parlamentu otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, dok je pokušavao da ojača odlučnost Ukrajine i ponudi podršku njenim nadama u EU.

Duda je u govoru u Vrhovnoj radi rekao da su se "pojavili zabrinjavajući glasovi koji govore da Ukrajina treba da popusti pred Putinovim zahtevima. Samo Ukrajina ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti".

On je dodao da bi predaja bilo koje ukrajinske teritorije bio udarac za ceo Zapad i ponovio čvrstu podršku Poljske članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji.

Ubrzo nakon njegovog i obraćanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, sirene za vazdušni napad začule su se širom prestonice, što je znak da opasnosti i dalje postoje iako su se linije fronta pomerile ka istoku i jugu Kijeva.

Duda je u aprilu posetio Kijev radi razgovora sa Zelenskim u okviru delegacije sa predsednicima Litvanije, Letonije i Estonije. Tokom ovog putovanja, Duda je ponudio snažnu podršku nastojanjima Ukrajine da se pridruži Evropskoj uniji, uprkos oklevanju nekih velikih sila, uključujući Francusku i Nemačku, da brzo uđu u taj proces.

Duda je rekao da se moraju poštovati oni koji su "prolili krv" u borbi za pripadnost Evropi – "čak i ako je situacija komplikovana, čak i ako postoje sumnje".

"Ne sumnjam da će Evropska unija učiniti takav gest", rekao je on.

Duda je ukazao na odluku Evropskog saveta o statusu kandidata Kijeva za 24. jun, rekavši da bi to bilo "izuzetno važno, pre svega psihološki i politički".

Zelenski je 21. maja odbacio predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da Ukrajina bude pozvana da se pridruži nekom obliku "pridružene" političke zajednice sa EU.

"Ne trebaju nam takvi kompromisi", rekao je Zelenski u Kijevu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa portugalskim premijerom Antoniom Kostom koji je boravio u poseti.

"Jer, verujte mi, to neće biti kompromis sa Ukrajinom u Evropi. To će biti još jedan kompromis između Evrope i Rusije", rekao je Zelenski.

Nešto kasnije je francuski ministar za evropska pitanja rekao francuskom radiju da će za finalizaciju bilo kakvog nastojanja Ukrajine da se pridruži EU verovatno biti potrebno najmanje 15-20 godina.

"Moramo da budemo iskreni. Ako kažete da će Ukrajina ući u EU za šest meseci, godinu ili dve, lažete", rekao je Klement Bon za francuski Radio J. 22. maja.

Dudina poseta je usledila u trenutku kad su ruske snage pojačale ofanzivne operacije širom istočne Ukrajine.

Ukrajinska vojska saopštila je da je bilo teškog granatiranja oko severoistočnih gradova Sjevjerodonjecka i Lisičanska.

Glavni ukrajinski pregovarač, predsednički pomoćnik Mihajlo Podoljak rekao je Rojtersu 21. maja da je Kijev isključio bilo kakav sporazum o prekidu vatre sa Rusijom koji bi uključivao ustupanje bilo koje ukrajinske teritorije.

On je kazao da u slučaju da se postigne takav sporazum"rat ne bi stao".

"Samo bi bio pauziran na neko vreme. Krenuće u novu ofanzivu, još krvaviju i obimniju", kazao je Podoljak.

Istovremeno, Zelenski je u video obraćanju građanima Ukrajine istog dana rekao da će se rat"definitivno okončati samo diplomatskim putem". Zelenski bi trebalo da se obrati Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, putem video veze 23. maja.

U međuvremenu, ukrajinski parlament je 22. maja produžio vanredno stanje i opštu mobilizaciju u zemlji za dodatnih 90 dana do 23. avgusta.

Zelenski je proglasio vanredno stanje i mobilizaciju 24. februara, nakon što je u punom obimu počela ruska invazija.

Izvor: Ukrajinski servis RSE, iz izveštavanje Rojtersa i AP.
XS
SM
MD
LG