Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dejli Telegraf: Srbija napravila prvi korak ka suočavanju sa prošlošću


Ilustrativna fotografija, Autor: Vesna Anđić
Priredio: Predrag Tomović

Srbija je usvajanjem Rezolucije o Srebrenici napravila prvi korak ka suočavanju sa ratnom prošlošću i svojom ulogom u najkrvavijoj epizodi rata u BiH, piše Dejli Telgraf.

Srbija, međutim mora da uhapsi Ratka Mladića kako bi se još više približila članstvu u Evropskoj uniji, zaključuje list uz opasku da je razumljivo nezadovoljstvo Bošnjaka što masakr nije nazvan pravim imenom – genocid.

Ovih dana zvanični Beograd ne sanja o Velikoj Srbiji već o članstvu u EU i kako sebi da olakša taj put, piše Dejli Telegraf.

Autor teksta Hari de Kvetvil kaže da je Predsjednik Boris Tadić dobar čovjek, možda nedorečen u određenom smislu, ali ne i neefikasan. Kao argument, Kvetvil navodi cinjenicu da odvajanje Kosova od Srbije, pa potom proglašenje nezavisnosti, nijesu pokrenuli nove rijeke krvi, kako su mnogi očekivali.
U Dejli Telegrafu procjenjuju da su Mladiću zbog EU integracija Srbije dani na slobodi uveliko izbrojani.

Srbija je spremna za članstvo u Uniji, ali iz Brisela stižu glasovi da se dodatni zamah može očekivati jedino u slučaju da Ratko Mladić, jedan od idejnih tvoraca masakra u Srebrinici i glavni egzekutor završi u Hagu. U Dejli Telegrafu procjenjuju da su Mladiću zbog EU integracija Srbije dani na slobodi uveliko izbrojani.

Za muslimane u Bosni, razumljivo Rezolucija nije dovoljna, jer ona nudi izvinjenje, ali masakr ne naziva pravim imenom ‘genocid’.

Kvetvil, koji je bio u Srebrenici nakon masakra, konstatuje da je izvinjenje za genocid bilo neophodno unijeti u taj tekst, ali sa druge strane primjećuje da se ne mogu sporiti činjenice da je Srbija do sada uradila značajne stvari kako bi se suočila sa tom, najkrvavijom epizodom iz ratne prošlosti.

U Srebrenici je i danas u toku posao koji govori mnogo više od bilo kakvog izvinjenja Beograda. Tamo još iskopavaju tijela ubijenih u julu 1995 godine. Do sada je ekshumirano 5.600 tijela koja su identifikovana DNK analizom. Žrtvama su vraćena njihova imena i prezimena, više nijesu samo brojevi.

Ovaj posao pokazuje da broj žrtava nije manje važan od poruke da se masakri poput srebreničkog ne smiju ponoviti. To ide jedno uz drugo, piše Kvetvil u svom tekstu.

,,Ko god je posjetio istorijski muzej Jad Vasem zna za napore da bude prikupljen svaki podatak o Holokaustu, svaki detalj o svakoj zrtvi. To takođe pokazuje najvažniju stvar da sistemi koji pokušavaju da prikriju i ospore zločin neminovno doživljavaju neuspjeh ili su predodređeni na to u godinama koje dolaze," zaključuje novinar Dejli Telegrafa Hari de Kvetvil.

*****

Pročitajte i ovo:
Bez riječi "genocid" Rezolucija nepotrebna
Dogovori o rezoluciji o Srebrenici: termin zločin ili genocid
Tadić: Razdvojićemo rezolucije, ali ćemo obe usvojiti
Srbija treba da izađe iz stalnog poricanja

XS
SM
MD
LG