Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zatraženi prekršajni postupci protiv 19 ministara i direktora


Foto: Vesna Anđić
Državna revizorska institucija Srbije podnela je zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 19 sadašnjih i bivših ministara i direktora uprava zbog zloupotreba trošenja budžetskog novca. Ova institucija je krajem novembra 2009. Skupštini Srbije dostavila izveštaj o reviziji budžeta za 2008. godinu koji je obuhvatio kontrolu 14 ministarstava, tri uprave i Direkciju za imovinu Srbije.

Prijave su podnete protiv aktuelnih ministara Tomice Milosavljevića, Žarka Obradovića, Olivera Dulića, Nebojše Bradića, Gorana Bodanovića, Saše Dragina i Slobodana Milosavljevića. Zahtev za prekršajni postupak podnet je i za bivše ministre Predraga Bubala, Slobodana Samardžića, Zorana Lončara i Vojsilava Brajovića. Istraga se vodi i protiv sadašnjeg i bivšeg sekretara ministarstva ekonomije Aleksandre Popović i Aleksandra Todorovića, sekretara i državnog sekretara u ministarstvu rada Tatjane Matić i Zorana Martinovića. Revizorska insitutcija zatražila je i istragu protiv direktora Republičke direkcije za imovinu Milana Tomića i bivšeg i sadašnjeg direktora uprave zajedničkih poslova republičkih organa Mirjane Nikolić i Novice Antića. Istraga je zatražena i za Ivana Maričića, bivšeg direktora Uprave za trezor.

Diana Dragutinović
Komentara ministara i drugih protiv kojih je državni revizor podneo prekršajne prijave još nema, a ministarka finansija Diana Dragutinović, koja nije među njima, još pre podnošenja prijava izjavila je:

“Ono što ja kao ministar finansija mogu da kažem jeste da upravljanje javnim finansijama nije isto sa i bez državnog revizora i da sam sigurna da će svi ministri, posebno ministar finansija, postupati po preporukama državnog revizora.”

Svih 19 podnesenih prijava prekršajne su prirode. Da li se može uzeti zdravo za gotovo da u zloupotrebama prilikom trošenja budžetskog novca nije bilo elemenata za primenu krivičnog zakona?


Strah revizora od Vlade


Činjenicu da krivične prijave nisu podnesene predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać razume kao “strah državnih revizora od Vlade”. Baraćeva podseća da je urađena revizija samo malog segmenta državnog računa, ali da su i u tako redukovanom izveštaju utvrdjene mnoge nepravilnosti u trošenju novca poreskih obveznika za koje bi trebalo ozbiljno da se odgovara.
Činjenica da se revizori nisu usudili da podnesu i ozbiljne krivične prijave za koje je bilo mesta ukazuje na to da su oni uplašeni od Vlade.


“Činjenica da se revizori nisu usudili da podnesu i ozbiljne krivične prijave za koje je bilo mesta ukazuje na to da su oni uplašeni od Vlade. Uplašeni su dodatno i time što ih ni Parlament ne podržava. Oni su telo koje pre svega treba da pomogne parlamentu da kontroliše Vladu – kako troši novac i da li je to čini celishodno. A onda su videli da njihov izveštaj nije baš dobrodošao ni u Parlamentu. I naravno, pošto svi imaju iskustvo šta ovde znači biti nominalno nezavisna državna institucija, a faktički pod kontrolom Vlade, onda iz svega proizađu samo prekršajne prijave. Tu ne treba ništa zameriti revizorima, dobro je da su uradili i ovo što su uradili, ali iz ovoga treba pročitati kakve su mogućnosti nezavisnog rada institucija u odnosu na izvršnu vlast”, upozorava Barać.

Kod krivičnog dela nužno je dokazati nameru da se ono izvrši, kaže za Radio Slobodna Evropa Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

“Sama priroda revizorskih pregleda je takva da nije baš lako uočiti elemente za eventualnu krivičnu odgovornost, zato što ona uvek podrazumeva i nameru sticanja imovinske koristi ili nanošenja štete drugome. Do takvih podataka bi eventualno mogli da dođu policija, tužilaštvo, istražni sud, kada vrše svoja ispitivanja, dok je nešto tako mnogo teže očekivati od revizora koji rade jedan sasvim drugi posao i kojima je uočavanje kršenja zakona jedna takoreći usputna aktivnost”, ocenjuje Nenadić.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG