Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Država u povlačenju pred ekstremistima


Ilustrativna fotografija
Policija hapsi, pravosuđe sudi, ali retko kada presudi. Tako bi se mogla sažeti praksa sudova u Srbiji na suzbijanju opasnosti ekstremističkih pokreta, od kojih je neke i sama država označila kao fašističke. Ta tema ponovo je aktuelizovana nakon što je policija zabranila Paradu ponosa koja je trebalo da bude održana u nedelju. Istovremeno su obelodanjeni poprilično precizni planovi koje su ekstremisti imali u navodnoj nameri da “zapale” Beograd i Srbiju, a da se pri tome jako malo zna o onima koji su zbog takvih paklenih planova pohapšeni.

Između ostalog nadležni se hvale i da su sprečili spaljivanje zastave Evropske unije na Avali iznad Beograda, kao i akciju postavljanja fotografije američke ambasadorke Meri Vorlik, na koju bi prolaznici mogli da pljunu. Sve to upotpunjuje sliku o sistemu nedoraslom izazovu koji ga godinama u nazad nagriza.

Dan nakon što “Parada ponosa” 2011. nije održana, pod krovom beogradske Palate pravde nastavljeno je suđenje lideru “Obraza” Mladenu Obradoviću, po optužbi za širenje diskriminacije prema osobama homoseksulanog opredeljenja i to u vreme organizacije neuspele “Parade” iz 2009. godine. U međuvremenu Obradović na slobodi iščekuje pravosnažnu presudu kako bi odslužio dosuđenih dve godine zatvora.

Ta presuda je, pak, zbog učestvovanja u organizaciji nemira iz oktobra 2010. godine. To je pravi lavirint od sudskih odluka u čijem je središtu ovaj tridesetjdnogodišnji Beograđanin koji ponavlja kako je cilj njegovih aktivnosti bio isključivo poziv pripadnicima LGBT populacije “da se pokaju”. Pitali smo ga, da li se danas on kaje:

“Za šta?”

RSE: Makar što ste sebi napravili problem u životu?

Obradović: Ponosan sam na sve što je do sada Otačastveni pokret ‘Obraz’ činio i zahvalan sam Bogu što imam mogućnost da dam svoj doprinos u borbi za krst časni i slobodu zlatnu.

U svom stilu koji on smatra pravoslavno-patriotskim, aktivisti za ljudska prava ga opisuju kao nacionalističko-šovinističkim, dok je sama policija njegovu organizaciju označila kao klero-fašističku, i to u trenutku dok se pred Ustavnim sudom vodi rasprava o zabrani “Obraza”, odgovorio nam je Obradović.

Potrebne oštre kazne

U sudnici skoro pa pored njega stajao je predstavnik organizacije “Gej-strejt alijansa” Lazar Pavlović koji je posvedočio kako je pred neodržanu Paradu 2009. godine bio zastrašen pretnjama koje je javno iznosio Obradović, ali i koje je “Obraz” upućivao putem Interneta. Pretnje su bile takve, navodi on, da su se LGBT aktivisti sa razlogom mogli plašiti i za sopstevni život.

Za RSE Pavlović navodi da neefikasnost sudova produbljuje nepoverenje građana u to da ih država može zaštiti, te dodaje da i danas, kao što je to bio slučaj i 2009. godine, “Obrazove” parole poput najpoznatije koja glasi “Čekamo vas” zvuče jednako zastrašujuće.

“Što nedvosmisleno znači da su oni bili spremni i na vrlo jasno fizičko onemogućavanje ‘Parade ponosa’, napada na učesnike, možda čak i ubistva. Sudovi tužilaštva i institucije moraju jasno da pokažu da su spremni da vrlo efikasno rešavaju ovakve postupke jer će samo tako staviti do znanja da su ovakva dela neprihvatljiva i da se moraju oštro kažnjavati”, kazao je Pavlović.

Reč dve o kaznama - 10. oktobar 2010. u centru Beograda neki od huligana su poručivali:

VIDEO - Sukob policije i protivnika Parade ponosa, 10. oktobar 2010.

x
Sukob policije i protivnika Parade ponosa
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:52 0:00

“Treba ih biti kao konje. Samo cigle u ruke i gruvaj….!!!”

Skoro 150 ljudi je povređeno u divljanju huliganskih hordi centrom glavnog grada. Od privedenih je osuđeno svega njih 17 i to ne-pravosnažno. Idemo još u natrag. 21. februar 2008. godine.

Od 2009. godine traje postupak protiv osumnjičeneg za spaljivanje Američke ambasade, kada je jedan mladić i stradao, a centar Beograda opljačan i demoliran u naletu mase koja je pohrlila sa mitinga “Kosovo je Srbija”.

Posebno je zanimljiv primer iz jula 2005. godine kada su zbog spaljivanja džamije u Nišu sedmorica izgrednika osuđena na po tri meseca zatvora, a jedan na pet. Toliko ih je ta kazna zaplašila da su iz suda izašli, što se pamti, pevajući “smrt muslimanima”. Kada je reč o beogradskoj Bajrakli džamiji, takođe spaljenoj 2004. godine, tu presude još nema.

Pozitivan primer bi mogla biti presuda ubicama Francuza Brisa Tatona, da i tu posao nije nekompletiran pošto je prvooptuženi osuđen u bekstvu. I danas se krije pretpostavlja se na severu Kosova.

Ceo sistem problematičan

Neki su to od argumenata na koje može pozati aktuelni šef policije Ivica Dačić i ovog puta, svega nekoliko dana nakon što je zabranom u isti koš stavio proteste ekstremne desnice i “Paradu ponosa”:

“Policija je uhapsila na stotine ljudi koji na kraju nisu osuđeni ili su samo neki od njih osuđeni prekršajnim kaznama, a malo njih je osuđeno na kazne zatvora”, kazao je on.

I mada ne vidi šta bi o “Paradi” više imalo i da se priča:

“To je za mene završena priča. Šta imam više o tome da govorim?”.

Dačić poslednje događaje opisuje kao trijumf odgovornosti koju nameću najviše državne funkcije.

“Vi ste ti koji donosite odluke. Što bi rekli u onoj reklami ‘ili jesi, ili nisi’, ali ne reklamiram pivo”, rekao je Dačić.

Možda će i ovakve metafore pomoći Dačiću ukoliko se izađe u susret zahtevu odbrane lidera “Obraza” da upravo Dačić, a ako ne on onda neko od njegovih saradnika, pred Sudom objasni – da li je realna opasnost, političko kalkulisanje ili podleganje psihozi stvarni razlog zobog kog je naloženo da se “Parada” 2009. izmesti iz centra grada, na šta organizatori nisu pristali.

“Da on prenese šta se u stvari događalo i šta je bio razlog neprihvatanja tih ponuđenih lokacija”, kaže Obradovićev advokat Goran Petronijević.

Malo je verovatno da bi Dačić na Sudu rekao nešto što već nije, i što nije mogao kazati i 30. oktobra 2009. godina kada je počeo prvi postupak protiv Obradovića, na šta je podsetila Inicijativa mladih za ljudska prava. Tu navode da ovaj sljučaj treba svrstati u red primera pasivnosti pravosudnih organa. Direktorka Inicijative Maja Mićić o posledicama.

“Sve to ohrabruje te ljude i jednostavno ni na koji način ne daje signal ovom društvu da određeno ponašanje kojim se ugrožavaju drugi ljudi nije dozvoljeno”, rekla je Mićić.

A ako biste za takvo stanje tražili odgovorne:

“Ne bih uopšte targetirala jednu konkretnu osobu, kakav je nekada možda bio slučaj. Ovde imamo ceo sistem koji je problematičan. Ne mogu da kažem da je samo Ministarstvo unutrašnjih poslova odgovorno za određene stvari jer kad imamo privođenja onda zakaže neki drugi državni organ. Tako da mi o ovom pitanju treba da zatražimo i izjašnjavanje Ministarstva pravde”.

Odatle uglavnom stižu odgovori da je efikasnost pravosuđa ono što sprovedena, ali i osporavana reforma morala da obezbedi. To je i put kojim bi se poverenje u sudove moglo vratiti, pod uslovom da nije bespovratno izgubljeno.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG