Ministarstvo pravde SAD ispituje navodnu umešanost bivšeg predsednika Donalda Trampa u napore da se ponište rezultati izbora 2020. godine, prenosi Reuters navode američkog lista Washintong post.
Federalni tužioci su navodno direktno pitali svedoke o postupcima bivšeg američkog predsednika, a do sada su odlučili da ne otvaraju zvaničnu krivičnu istragu protiv samog Trampa zbog njegove navodne uloge.
Izgrednici su upali na američki Kapitol 6. januara 2021. u pokušaju da preokrenu Trampov poraz na izborima. On je javno pohvalio one koji su napali zgradu, ali negira da je lično bilo šta pogrešno uradio.
Ministarstvo pravde već vodi krivičnu istragu o tome šta se dogodilo 6. januara. Izveštaji da se svedoci ispituju o ulozi Donalda Trampa ne znače da će savezni tužioci odlučiti da pokrenu krivične prijave protiv njega, prenosi BBC.
Istraga je odvojena od visokoprofilnih, televizijskih saslušanja u Kongresu koja su se održala u proteklih nekoliko nedelja na istu temu - koju je Tramp okarakterisao kao politički lov na veštice. Prema izveštaju Vašington posta, savezni tužioci su ispitivali svedoke pred velikom porotom o njihovim razgovorima sa Trampom i njegovim užim krugom u mesecima koji su prethodili neredima 6. januara.
Svedoci su navodno pitani za uputstva koja je dao Tramp u vezi sa bilo kakvim pokušajima da se spreči potvrda izborne pobede predsednika Džoa Bajdena od strane Kongresa.
Ministarstvo pravde do sada je odbijalo da kaže da li će ili neće težiti optužbama protiv Trampa za bilo kakvu navodnu ulogu u pokušaju da se poništi njegov poraz na predsedničkim izborima 2020.
Kada je najviši zvaničnik odeljenja, državni tužilac Merik Garland, upitan u utorak da li je zabrinut zbog podizanja optužnice protiv bivšeg predsednika - on je jednostavno odgovorio da namerava da "sve" pozove na odgovornost.
Savezni zvaničnici bi krivično gonili svakoga "krivično odgovornog za mešanje u miran prenos vlasti sa jedne administracije na drugu", rekao je Garland za NBC news. Istraga Ministarstva pravde o tome šta se dogodilo 6. januara 2021, rekao je, predstavlja "najopsežniju istragu u istoriji". Svaka odluka federalnog tužioca da podigne optužnicu protiv bivšeg predsednika – i potencijalnog kandidata na izborima 2024. – imala bi značajne ustavne i političke posledice.
Pored saveznih tužilaca, komitet američkog Kongresa takođe vodi svoju zasebnu istragu o oružanom upadu na zgradu Kapitola. Kongresni komitet, sastavljen od pet demokrata i dva republikanca, pozvao je na desetine svedoka prošle nedelje u pokušaju da izgradi slučaj da je Tramp pokrenuo nezakonit pokušaj da poništi svoj poraz od Bajdena na predsedničkim izborima 2020. – što je kulminiralo neredima.
Jedno od svedočenja koja su najviše odjeknula na televizijskim saslušanjima došlo je od Kesidi Hačinson, bivšeg najvišeg pomoćnika šefa osoblja Bele kuće Marka Medouza. Pojavivši se kao svedok iznenađenja tokom šestog saslušanja, Hačinson je rekla da je Tramp lično znao da su mnogi u gomili na njegovom jutarnjem mitingu u blizini Bele kuće naoružani jer su ih odbijali službenici Tajne službe.
Hačison je rekla da je čula Trampa kako kaže: "Nije me briga što imaju oružje. Nisu ovde da bi me povredili" i "Pustite moje ljude unutra. Odavde mogu marširati do Kapitola".
- Saslušanje za nerede u Kapitolu: Trump optužen za 'pokušaj državnog udara'
- Trump je 'pozvao naoružane pristalice da napadnu Kapitol'
Neredi u zdanju Kapitola, sedištu američkog Kongresa, izbili su nakon što se oko 2.000 pristalica Donalda Trampa 6. januara 2021. okupilo u centru američke prestonice na protestu tokom koga je bivši predsednik ponovio neutemeljene tvrdnje da su predsedničke izbore obeležile nepravilnosti i krađa - koji su uzrokovali njegov poraz.
Kulminacija je bila nasilni upad u zgradu Kongresa, napadi na policiju i članove najvišeg američkog zakonodavnog tela – koji su bili primorani da se kriju i beže.
Napad je počinjen posle marša prema Kapitolu, u kojem su učestvovale hiljade pristalica Donalda Trampa uz, između ostalog, i povike: "Obesite Majka Pensa" – u trenucima dok je Pens predsedavao sednicom na kojoj je trebalo da bude potvrđena Bajdenova pobeda.
Proces potvrde izbornih rezultata bio je odložen, ali ne i otkazan. Kongres je 6. januara 2021. potvrdio pobedu aktuelnog predsednika Bajdena.
To je ujedno bio i jedini slučaj u američkoj istoriji da nije sprovedena mirna tranzicija vlasti između poraženog i pobednika na predsedničkim izborima.
