Projekcijom filma Vatra ljubavi (Fire of Love) američke režiserke Sare Dose u otvorenom biskopu Bistrica, otvoren je 21. Dokufest, međunarodni festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Dosa je režiserka nominovana za nagradu Indie Spirit i Emmy, kao i dobitnica "Peabody" nagrade kao producentkinja.
Dokufest će trajati do 13. avgusta, a biće prikazano preko 250 filmova.
Izbor filmova svrstan je u osam kategorija ( Balkandox, internacional feature, shorts dox, internacional shorts, human rights green, truth dox i nacionale) i kako je rečeno predstavljaju najbolje koji su snimljeni u protekloj i ovoj godini.
Od 17 filmova u kategoriji Balkandoxa, četiri su iz Srbije, po dva sa Kosova i iz Hrvatske, po jedan iz Bosne i Hercegovine i Slovenije.
“Kako preživeti?”
Tema ovogodišnjeg festivala je “Kako preživeti”.
Među filmovima nalaze se oni koji se bave fizičkim preživljavanjem u Ukrajini, a tokom festivala bit će razgovarano o tome kako preživeti uništenje šuma, džungle, kao i naglo zagrevanje planete. Također će biti vođena diskusija o tome kako preživjeti fašizam koji se sve više širi.
"Pokušaćemo da preko gostiju, debata i radionica dobijemo odgovore na neka od ovih pitanja”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Veton Nurkolari, umetnički direktor Dokufesta.
On je zadovljan brojem i kvalitetom kosovskih, kao i filmova iz regiona i sveta.
"Imamo filmove koji su u svetu dobili najznačajnije nagrade, od festivala u Kanu (Francuska), Berlinale (Nemačka), Sundance (SAD). Sve što je iz ove oblasti važno u svetu, naša publika će moći ovde da pogleda”, tvrdi Nurkolari.
A da je i za ovo izdanje vladalo veliko interesovanje domaćih, regionalnih i filmskih stvaratelja iz celoga sveta potvrđuje i Linda Lula (LLulla) izvršna direktorica festivala.
"Od preko 3.000 prijava, umetnički tim je izabrao više od 250 filmova koji će biti prikazivani u deset bioskopa, od toga pola njih je na otvorenom", kaže Lula.
"Ove godine vratili smo DOKUKIDS, dečiji animirani pogram i radionice za snimanje tih vrsta filmova. Sa njima će u bivšem vojnom kampu KFOR-a raditi instruktori. Vratili smo i muzički deo festivala. Panel diskusije održavaće se svakog dana od 17 sati."
Samir Karahoda je jedan od članova umetničkog tima koji je radio na odabiru filmova. Imali su kaže "slatke" muke da među toliko kvalitetnih ostvarenja odaberu one najbolje.
“Boravio sam na najprestižnijim svetskim festivalima. Zato odgovorno tvrdim da je Dokufest unikatni festival. Nigde nema ovakve atmosfere kao kod nas u Prizrenu. Po tome smo sve prepoznatljiviji u svetu. To ne kažem samo ja. To govore mnogi (filmski radnici) koji su za vreme festivala boravili u Prizrenu", ponosno kaže Karahoda.
Gosti iz cijelog svijeta došli su na otvaranje festivala.
Organizatori su se potrudili da atmosfera dočeka bude što više prijateljska.
Nije bilo crvenog tepiha, ali ljubaznost i gostoprimstvo su nešto što mnoge privlači da dolaze za vreme održavanja ove kulturne manifestacije.
Među njima bio je i Paul Lowe profesor dokumentarnog filma iz Londona koji drugu godinu za redom dolazi u grad na Bistrici. Zadivljen je, kaže, koliko je ljudi, naročito mladih, došlo na otvaranje festivala.
"Veoma je važno da ljudi iz celog regiona, pa i sveta, dolaze i vide šta se dešava sa kulturom. Da se uvere na licu mesta kakva je ovde situacija. Smatram da ovaj kraj ima puno toga da pokaže iz kulture. Dokufest je, zaista, najbolji ambasador Kosova u svetu", smatra ovaj profesor koji već nekoliko godina živi i radi u Sarajevu i tvrdi da ga Prizren "mnogo potseća na glavni grad BiH".
Prizrenci ponosni na Dokufest
Desetak TV ekipa, domaćih kao i dopisnika svetskih medija, pratili su otvaranje Dokufesta. Na prijemu kojem su prisutvovale brojne zvanice Prizrenci nisu krili ponos što je njihov grad, kako kažu, kulturna prestolnica Kosova.
"Dokufest je za nas Prizrence, ali i Kosovo u celini, prozor koji se otvara prema svetu. Pored kulturnog, što je primarni cilj, ima i ekonomski značaj, naročito za vlasnike malih biznisa", kaže Fisnik Minci, novinar medijske grupe Koha.
"Ovo je značajno pogotovo za mlađe generacije koje zbog viza ne mogu da putuju. Mogu ovde da rade kao volonteri, gledaju filmove i da dosta toga shvate o događajima u svetu."
Istorijski centar grada, gde se uglavnom i održavaju projekcije filmova, kao i ostale aktivnosti Dokufesta, bio je pun gostiju. Ugostitelji su, kako tvrde, spremni za ove dane.
To je i prilika za njih da donekle nadoknade izgubljeno i mirnije dočekaju ostatak godine.
"Za ovih devet dana, koliko traje festival, poslujemo bolje i dobijamo neku vrstu finansijske injekcije. To nam puno znači. Kamo sreće da to potraje znatno duže", priča za RSE ugostitelj Arsim Futko.
Taj finansijski deo ističe i Linda Lula.
Kaže da prema podacima Instituta za napredne studija (GAP) sa sedištem u Prištini, tokom Dokufesta bude obrnuto kapitala u iznosu od pet miliona eura.
"Trenutno su u gradu svi hoteli puni gostiju. Očekujemo danas i sutra da stigne još veći broj, najviše iz regiona, ali i iz zemalja Evropske unije i celog sveta. Angažovali smo vlasnike privatnih kuća da izdaju svoje sobe. Biće zbrinuti svi koji dođu na Dokufest", tvrdi Lula.
Među najpoznatijima u svetu
Kada su 2001. godine počinjali sa Dokufestom, po rečima Nurkolarija, nisu ni znali gde će stići, ni kako će sve to da se kreće.
Priseća se da su im tada pomagale kolege sa Sarajevo Film Festivala. Među njima bio je i Dino Mustafić, jedan od najpoznatijih bosanskohercegovačkih reditelja.
"Od ove godine mi smo jedan od 24 festivala koji nominiraju po jedan kratki i dugometražni film za glavnu nagradu Evropske filmske akademije. To je dokaz gde smo bili, a gde smo sada. Na tome se, međutim, nećemo zaustaviti, idemo napred", poručuje Nurkolari.
Modern times Review, časopis koji se bavi festivalima i dokumentarnim filmovima svrstao je Dokufest među 20 najboljih u svetu.