Dostupni linkovi

Dogovor u Briselu - spas za srpske kompanije


Kamioni na prelazu Srbije i Kosova - ilustracija
Pokazuje se da Kosovo tržište nije niti malo, niti nebitno, za privrednike iz Srbije. Naime, po procenama do kraja godine bi zbog blokade na robu iz Srbije koju je uvela Priština, srpski privrednici mogli da izgube više od 250 miliona dolara. Posledice udara se već osećaju. Sve to zbog u suštini jednostavnog problema – kosovskih pečata koje Srbija nije priznala. U susret nastavku pregovora zakazanih za 2. septembar, sve je više onih koji se nadaju da će problem biti rešen pre nego što njegove posledice postanu teško otklonjive.

Šabačka kompanija “Farmakon” pominje se u medijima kao jedna od onih koje trpe gubitke zbog izostanka izvoza na Kosovo. Pozvali smo direktora Miroslava Bogićevića.

“Izvoz jeste malo smanjen, ipak mi generalno ne trpimo puno, ali drugi trpe. To znam. Da ja ne pričam u ime drugih. Nije baš proporučljivo. Ali generalno je poznato da neki ne mogu da plasiraju robu na Kosovo”, kaže Bogićević.

Te kojima nije uistiniu nije svejedno zbog blokade nije teško pronaći. Na primer, kompanija “Bambi”. Najčuvenijeg proizvoda ove firme, plazma keks, na Kosovu je sve manje. Direktor u “Bambiju” Miroslav Miletić iznosi kako je mesečno na Kosovo prodavano robe u vrednosti između 250 i 300 hiljada evra.

“Ukoliko bi se ova blokada, ne daj Bože, nastavila i trajala do kraja godine može se izračunati da bi naš gubitak bio oko milion i po evra”, navodi on.

Muke za zaposlene u ovoj kompaniji, sudeći po rečima direktora, tek predstoje.

“Činjenica je da smo mi delom i zbog odsustva naših plasmana na Kosovo i Metohiju privremeno morali da obustavimo proizvodnju u fabrici u Vršcu i da ljude pošaljemo na, za sada, plaćeno odsustvo”.

Pečat Carine Kosova
Po podacima Privredne komore Srbije, da nema blokade, do kraja godine Srbija bi sa Kosovom ostvarila na godišnjem nivou promet od 450 miliona dolara. Nakon neuspeha šeste runde pregovora u Briselu to je dovedeno u pitanje i to zbog nepostignutog dogovora o carinskim pečatima, pri čemu se tvrdilo da na njima piše Republika Kosova, a što se pokazalo kao netačno. Predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov u posedu je primerka otiska pečata koji bi se eventualno koristio na kosovskim prelazima. Kopiju je i nama pokazao:

“Na pečatu samo piše na albanskom, engleskom i srpskom jeziku Carina Kosova. Tako da tu znači ne piše Carina Republike Kosovo”.

Ekonomija skliznula u politiku

Samo ukoliko se u petak u Briselu pregovarači Edita Tahiri i Borislav Stefanović usaglase o izgledu pečata, zavisiće da li će zaposleni u kompanijama iz Srbije poput “Holcima”, “Tetrapaka”, “Potisja” i drugih, odahnuti. Privredi u dubokoj krizi bila bi tako otklonjena prepreka za prisustvo na tržištu ka kome je tradicionalno usmerena.

Međutim, privrednici do ovog trenutka nisu tražili objašnjenje ima li u Srbiji odgovornih za podizanje barijere. Vlatko Sekulović u toku 2006. godine vodio je tim koji je u okvirima CEFTE tražio rešenje za srpsko-kosovske relacije. Za RSE navodi da se u Vladi Srbije sukobljavaju dve opcije, jedna racionalna, a druga nacionalistička. Upitali smo ga koga prepoznaje u tvrdoj, nacionalističkoj struji.

“Odgovorio bih da se radi o pojedincima koji su do sada uvek zastupali takozvanu tvrdu politiku prema Kosovu i odbijali bilo kakvo rešenje vezano za konkretne životne probleme građana koji žive na Kosovu. To su oni koji su predlagali raznorazne rezolucije kojima je bio samo jedan cilj, a to je da se zacementira sadašnja situacija pod parolom zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije. Taj koji je to radio, prepoznaće se u ovome što sam rekao”, kaže Sekulović.

Međutim, otpor nije samo u nekim političkim krugovima. Zapravo, konfuzija je sa tog polja preneta i na druge terene zbog čega se formalna pitanja, poput pečata, redovno završavaju na pitanjiam odnosa prema kosvoskoj nezavisnosti. Suočio se sa tim i Aleksandar Popov u beogradskom Medija centru, nakon što je izložio podatke o kretanju roba, kada su ga novinari (većinom državnih medija) dočekali ovakvim pitanjima:



Na raspravu koja je tako lako sa ekonomije skliznula u suvu politiku nadovezao se i istraživac Centra za regionalizam Predrag Bjelić.

“Slična situacija ne sprečava Kinu da trguje sa Tajvanom koji ne priznaje, niti da Tajvan investira u Kinu”, napomenuo je Bjelić.

Ukoliko se ne ugleda na slične primere, Srbija rizikuje da prostor koji je upražnjen izostankom njene robe uskoro popune drugi. Prošle sedmice na Kosovu je to i najavila hrvatska premijerka Jadranka Kosor, ali bi bilo greška misliti da je Kosor bila prva. Odmah po uvođenju blokade Kosovo je posetilo nekoliko stotina privrednika iz Bugarske, dok je tamošnji ministar poljoprivrede obećao pomoć u hrani.
Srpski proizvodi - ilustracija

Agencija Tanjug u svom komentaru navodi da su kontakti intezivirani i sa partnerima iz Makedonije, Albanije i Turske. Tamošnji privrednici mogli bi profitirati ne obazirući se na Srbiju, a upravo zahvaljujući Srbiji koja je samu sebe uvalila u nevolju. Vlatko Sekulović, na primer, podseća da su nekada u Ministarstvu finansija, kao i u organima Evropske unije i CEFTE, predlagali modele za oktklanjanje ovakvih rizika.

“Pitanje je za Vladu Republike Srbije – zbog čega konkretna rešenja nisu usvajana u formi platforme Vlade i predloga za rešenje konkretnog problema”, ističe Sekulović.

A problemi kretanja roba ne da nisu rešavani već skoro deset godina se komplikuju na način koji pre svega šteti budžetu Srbije i Kosova, upozorio je Aleksandar Popov. Navodi još da je po evidenciji srpske carine na Kosovo na primer 2003. godine izvezena roba u vrednosti od 35 miliona evra, dok za isti perid UNMIK-ova carina pominje vrednost od 142 miliona evra. Razlika je dakle 107 verovatno neoperezovanih miliona evra. Situacija se do skoro nije bitno menjala iz čega je lako zaključiti ko su pravi i jedini profiteri.

“Od postojanja takve sive zone koristi imaju samo pojedinci i Srbi i Albanci koji se bogate na švercu. Tu besprekorno funkcioniše srpsko – albansko bratstvo i jedinstvo u kriminalu”, ocenjuje Popov.

Pogledajte komentare (7)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG