Dostupni linkovi

Patriotizam odavno ne stanuje ovde


Mirjana Đurđević
Dnevnik za Radio Slobodna Evropa vodila Mirjana Đurđević, književnica iz Beograda

Subota, 7. maj
Srđan Papić, mladi direktor međunarodnog festivala kratke priče 'Kikinda Short', trenutno na privremenom radu na Filološkom fakultetu u Krakovu, ni tamo ne može da se mane aktivizma. Organizovao je, a da to od njega niko nije tražio, ekskurziju za poljske studente slavistike u Srbiju. Predavanja, druženja, susrete sa piscima i književnim teoretičarima.
Šortovci su jedina banda na književnoj sceni Srbije koju volim i čiji sam ponosni član. Okupljamo se na zvižduk, svi za festival i sve za festival. Stižemo iz Beograda, Kikinde, Pančeva, Kragujevca... večeras u 'Plato – Ilegalu', čitanje naših kratkih priča simultano na srpskom i poljskom, prilika da buduće slavistkinje upoznaju pisce čije su priče prevele. Papić je po običaju van sebe, ništa ne funkcioniše a opet sve ispada kako treba. Prevod moje priče je pojeo mrak 'Ilegale' i ne možemo da je čitamo. Nema veze, dovoljno nas je i na okupu smo...
U 'Platou' saznajem da je umro Aljoša Mimica. Minut ćutanja.

Nedelja, 8. maj
Javljaju mi se prijatelji iz Kanade. Uporedo sa pozivom na premijeru Basarine 'Nove Stradije' u izvođenju novoosnovanog Srpskog pozorišta u Torontu stiglo im je i desetine mejlova svojevrsnog 'kontramarketinga' u aranžmanu takozvane 'patriotske emigracije'. Ne gledajte izdajnika Basaru! Dosta je pljuvanja po Srpstvu! Zatvorite reditelja! Ako već ne možete da uhvatite pisca, odsečete mu glavu, usolite je i pošaljete u Stambol?, pitam se. 'Patriotizam' odavno ne stanuje ovde, iselio se na sigurno i deluje na daljinu.
I šta sad moji prijatelji da rade, da li da idu na tu premijeru, pitaju. Svejedno je, kažem im.
Dijasporo, i Bogu si teška!

Ponedeljak, 9. maj
Razgovor sa italijanskim novinarom, Robertom, sa švajcarskog Nacionalnog radija. Iz imena njegovih ostalih sagovornika ne umem da zaključim kakvu on to tačno reportažu iz Beograda pravi. Mali preduzetnici, ribari, umetnici... Postavlja mi uobičajena pitanja. O kulturnom modelu – koji model? O tome koliko se čita – ko čita? O ženskom pismu – koje žene? Na kraju meni omiljeno – kako se živi od književnosti u Srbiji? Ko uopšte živi u Srbiji? Jedni se iživljavaju a drugi preživljavaju, nije to život. Ne umem to da prevedem pa, izvinjavajući se, kažem: Ja sam profesor na fakultetu, od toga živim. A ko vam kaže da živi od književnosti, jednostavno laže. Doduše, laže i većina onih koji tvrde da žive za književnost. Ljudi mnogo lažu u poslednje vreme.

Utorak, 10. maj
Čitav grad bruji o tome kako je sud umanjio kaznu folk pevačici i udovici multidisciplinarnog zločinca Arkana, Ceci Ražnjatović, za krađu nekoliko miliona evra i nelegalno posedovanje omanjeg arsenala oružja, na godinu dana kućnog pritvora i novčanu kaznu, sa obrazloženjem da je – samohrana majka!
Malo šta u ovoj zemlji više može da me začudi, pa i ovakva presuda. Ali se i dalje čudom čudim milionima ljudi u regionu koji slušaju tu muziku. Doduše, veza etike i estetike je neraskidiva...

Sreda, 11. maj
Potpisala ugovor o prevodu romana 'Kaja, Beograd i dobri Amerikanac' na slovenački. Treba da izađe na jesen. Dva prevoda ove godine, na engleski i slovenački, nisam loša?
A večeras završila rukopis novog romana. Tek prvu ruku, biće još puno posla ali se priča zatvorila. Poslednje nedelje bile su ubitačne kao i uvek pred kraj, kada treba sklopiti sve kockice, povezati rasparane konce...
Roman se zove 'Bremasoni' i bavi se srpskom masonerijom pred Drugi svetski rat. Na ovim prostorima masonerija je još uvek vruća, ako ne i opasna tema. Koješta.
Senzacionalisti će opet da polude, kada u knjizi ne pročitaju sa čijom ženom spava aktuelni Veliki Majstor i koji je policajac Veliki Milosrdnik Regularne Velike Lože Srbije. Znam, al baš neću da im kažem. Zainat.

Četvrtak, 12. maj
Vest iz današnjeg ‘Kurira’: Emir Kusturica, režiser, scenarista, producent, kompozitor i glumac, trenutno je u Kanu, gde je predsednik žirija sekcije "Izvestan pogled" na Kanskom festivalu. Tokom zvaničnog otvaranja, uoči premijere filma "Midnight in Paris", pozirao je fotografima, prošetao je crvenim tepihom, a publiku i novinare pozdravio je podižući tri prsta.
Koristim priliku da ovaj patriotski čin pozdravim – jednim prstom. Čik pogodite kojim?

Petak, 13. maj
Petak trinaesti. Možda da ipak ne izlazim iz kuće?

Pogledajte komentare (11)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG