Dostupni linkovi

Đurić: U Srbiji su antifašizam i demokratija sporedne teme


Ivan Đurić je aktivista i muzičar, radi u Inicijativi mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR). Više godina je angažovan na unapređenju regionalne saradnje, ljudskih prava i procesa suočavanja sa prošlošću.

Subota, 4. novembar

Subota ujutro, cela internet zajednica govori o intervjuu Aleksandra Vučića za Insajder. Kritikuje se Vučić, kritikuje se Brankica Stanković, kritikuje se Insajder. Toliko priče o površnim stvarima, teorije zavere i paušalne ocene odavno su zamenile dijalog o politici. Ne razmišljam o tome da li je to odgovornost medija, političkih elita, obrazovnog sistema, građana, već da li i na koji način će se uozbiljiti društveno-politička scena u Srbiji.

Umesto da se nakon intervjua predsednika Srbije na nacionalnoj televiziji diskutuje o ključnim političkim temama, spoljnoj politici, glavna tema je način vođenja intervjua. U petorazrednim TV serijama politika ume da bude sadržajnija nego što je kod nas slučaj.

Nedelja, 5. novembar

Razgovaramo o vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji. Kako je aktuelna vlast uspela da od najosnovnije demokratske tekovine kao što su izbori, zapravo stvori mehanizam za ograničenje demokratije i uvećanje već apsolutne moći. Izbori se najavljuju za mart mesec, koji je već najavljen kao vremenska odrednica za predstavljanje zaključaka unutrašnjeg dijaloga i formulacije nove državne politike prema Kosovu.

Iskustvo nas nepogrešivo uči da nam sledi još jedna dimna zavesa, skretanje pažnje sa ozbiljnih tema i izbegavanje teških, nepopularnih odluka.

Nismo naviknuti da smo kao državljani Srbije privilegovani u odnosu na nekog drugog."

Često se o našoj generaciji mladih u Srbiji govori kao o onima koji su ispaštaju ali nisu odgovorni za teško stanje u zemlji i regionu i nasleđe ratne prošlosti. To je tačno, ali baš zato je naša generacija jedina koja zapravo može da napravi potpuni otklon od Srbije devedesetih i zaista promeni naše društvo, jer nemamo nikakve veze sa time.

Ponedeljak, 6. novembar

Otvoren je Zagreb Youth Summit, koji zajednički organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava iz Zagreba i Beograda. Na Samitu je preko 200 mladih lidera iz skoro 40 zemalja širom sveta, boraca za demokratiju u najrazličitijim uslovima. Inspiriše solidarnost koju međusobno osećaju ljudi koji se ne poznaju, ali dele iste vrednosti i ciljeve, probleme i nevolje.

Tema ovogodišnjeg Samita je demokratija. Sledi četiri dana diskusija o ključnim pretnjama za liberalnu demokratiju u našem vremenu, borbi protiv populizma i nacionalizma, i ulozi mladih u tim procesima.

Organizacioni tim ovog Samita čine ljudi koji su prezasićeni raznim konferencijama, panelima i debatama bez suštine i rezultata. Zbog toga smo veliku pažnju posvetili promeni forme, sa željom da se podstakne ozbiljan razgovor, sa što je manje moguće protokola, formalnosti i službenosti.

Utorak, 7. novembar

Apsolutni utisak dana mi je predavanje Vesne Pusić, "Od YU do EU i dalje". Iskustva evropskih integracija Hrvatske u Srbiji toliko malo koristimo. Ali mi se čini najvažnijim nešto drugo – šta ćemo kada postanemo članica EU? Jasno je da će se Srbija, uz pomoć i podršku EU, ali i uz pritiske, nekako dokotrljati do članstva u EU.

Onda ulazimo u krizni period, kada kao ravnopravnoj članici EU više neće imati mehanizam štapa i šargarepe da utiče na Srbiju da napreduje u poštovanju ljudskih prava i sloboda, vladavini prava. To predstavlja izazov i za EU kao zajednicu, ali i za zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu.

Proces integracija je birokratizovan do krajnje mere i do iznemoglosti govorimo o poglavljima, akcionim planovima, datumima, a ne vidimo ozbiljnu društvenu promenu. Reforme liče na montažnu kuću, bez temelja. Temelji evropske zemlje su antifašizam, demokratija, sloboda, dok su u Srbiji to sporedne teme.

Sreda, 8. novembar

Sa kolegama i prijateljima iz Bosne i Hercegovine i Kosova razgovaram o viznom režimu između ove dve zemlje. Nismo naviknuti da smo kao državljani Srbije privilegovani u odnosu na nekog drugog, ali sama pomisao na redove pred ambasadama i užasne procedure čini nas srećnim i ponosnim, jer smo već godinama oslobođeni tog užasa pred putovanje u evropske zemlje.

Ako i možemo racionalno objasniti zašto je to neophodno za zemlje EU, vizni režim između Kosova i BiH je druga priča. Procedure su komplikovanije i skuplje nego za Šengen vizu, i ozbiljno dovode iskrenost i mogućnost realizacije svih dogovora u okviru Berlinskog procesa, čiji je cilj da približi zemlje regiona.

Šengen viza
Šengen viza

Dok sa na regionalnom nivou planiraju podsticaji u ekonomskoj razmeni i trgovini, značajna finansijska sredstva ulažu u putnu infrastrukturu, sa radom počinje Regionalna kancelarija za saradnju mladih koja podstiče povezivanje i putovanja mladih, BiH i Kosovo svesno otežavaju i obeshrabruju putovanja građana sa pasošima ovih zemalja.

Samo neupućenima je čudno zašto se mi, aktivisti iz Srbije, bavimo ovom temom. Osim očiglednog uticaja Beograda na Banjaluku koja blokira svaki pokušaj liberalizacije viznog režima, Srbija ne dozvoljava državljanima Kosova da napuste Srbiju na graničnim prelazima prema BiH.

Kada se u javnosti govori o primeni Briselskih sporazuma, sporazum o slobodi kretanja se često navodi kao primer uspešno sprovedenog sporazuma. Neophodno je da neko ustane i kaže da je taj sporazum prevaziđen i da Srbija konačno mora da dozvoli kosovskim građanima da ulaze i izlaze iz Srbije na svim graničnim prelazima.

Četvrtak, 9. novembar

Zatvaranje Zagreb Youth Summita. Gosti i učesnici deluju prezadovoljno i ponosni smo zbog toga. Kao organizacioni tim, razgovaramo o greškama i propustima do najsitnijih detalja. Da nas sluša neko sa strane, pomislio bi da su prethodni dani za nas predstavljali pravi pakao i da se cela konferencija raspala. Naravno, nije bilo tako i verujem da je jedan od glavnih razloga našeg uspeha ta konstantna fokusiranost na ispravljanje grešaka i samokritičnost.

Najglasnija poruka sa ceremonije zatvaranja bila je nekoliko desetina sekundi tišine, posvećene aktivistima iz raznih zemalja koji zbog represivnih režima u svojim zemljama nisu mogli doći u Zagreb.

Ulvi Hasani, aktivista iz Azerbejdžana, je samo nekoliko dana pred planirani polazak u Zagreb prisilno mobilisan. Vojna policija ga je praktično kidnapovala iz bolnice, i odvela na prvu liniju fronta.

Biće teško vratiti se u Beograd koji se diči spomenikom tvorca tog režima Hajdaru Alijevu. Biće teško i učestvovati u ispraznim razgovorima da li trenutna vlast ima pravo da podigne spomenik Zoranu Đinđiću.

​Petak, 10. novembar

Nakon intenzivnih dana u Zagrebu, konačno nalazim vremena da pozovem prijatelje na promociju albuma "City of Grigs", koju organizujemo u ponedeljak u Beogradu. Ovo je četvrti album koji smo izdali za 14 godina koliko postoji bend Irish Stew of Sindidun.

Iz nekog razloga, ljudi se uvek iznenade kada čuju da sviram u bendu. Dodatna dva nivoa iznenađenja su kada kažem da sviramo irsku muziku i da sviram bendžo. Onda obično mora da sledi objašnjenje šta je to bendžo i zbog čega baš sviramo irsku muziku.

Nikada se ne umorim od tog razgovora koji sam vodio već hiljadu puta, jer sam strašno ponosan na muziku koju stvaramo. Jedva čekam da posle malo duže pauze konačno počnemo sa koncertima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG