Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Replika za Đuru Jakšića


Mesto gde je nekada bila kuća Đure Jakšića

Nakon što su bagerima porušeni zidovi već potpuno urušene kuće u kojoj je, dok je radio kao učitelj crtanja u kragujevačkoj gimnaziji, kao podstanar živeo Đura Jakšić, najznačajniji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka, na tom mestu počela je izgradnja njene replike.

"Šteta je što je srušena originalna kuća u kojoj je Đura Jakšić, neko vreme živeo, ali je dobro da se pravi njena verna replika", prokomentarisala je na mestu dojučerašnje stare zgrade Kragujevčanka Anja Vuković.

Odluka gradske vlasti da iz budžeta izdvoji 20 miliona dinara (oko 160.000 evra) i uz pomoć Švajcarske agencije za razvoj sagradi repliku sa prostorom za okupljanje kragujevačkih umetnika, ali i sa vinotekom za degustaciju i promociju šumadijskih vina, izazvala je oprečne stavove u javnosti.

"Greh je što je ta kuća srušena, ali s druge strane s obzirom u kakvom je stanju bila možda je tako i bolje jer je mogla da se dogodi neka nesreća", kaže Kragujevčanin Mladen Milošević.

Kuća pre rušenja
Kuća pre rušenja

Prema informacijama iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kuća u kojoj je oko dve godine živeo Đura Jakšić dok je radio kao učitelj crtanja u kragujevačkoj gimnaziji, nikada nije bila pod zaštitom države, pa ni njeno održavanje i rušenje nije bilo u nadležnosti te institucije.

Etnolog Borivoje Radić kaže za Radio Slobodna Evropa da spinovanje priče o ovom slučaju zamagljuje mnogo ozbiljnije probleme devastacije spomeničkog nasleđa u Kragujevcu, koje decenijama propada.

"Kao što je kuća doktora Kolovića (Ilija, poznati lekar iz vremena Prvog svetskog rata prim.aut.) i kuća Petra Tucakovića (bliski saradnik rodonačelnika srpske nezavisnosti Miloša Obrenovića, prim.aut.) iz 19. veka. To su objekti koji imaju arhitektonsku, etnografsku i istorijsku vrednost i značaj. One su stavljene pod zaštitu države još polovinom prošlog veka, ali i dalje propadaju prepuštene nebrizi. Sve to govori o devastaciji spomeničkog nasleđa i o tome kako mi danas prilazimo vrednostima koje imamo, a nismo u stanju da ih sačuvamo, ali i kako pod uticajem pogrešno informisane javnosti i gradske vlasti, koja se ne snalazi najbolje, podležemo atmosferi pritisaka", ističe Radić.

I istoričar Nenad Đorđević smatra da kuća, koja je ovih dana izazvala oštre polemike na društvenim mrežama, nije interesantna za istoriju grada, tim pre što je pesnik u njoj kratko vreme bio samo podstanar, ali podržava izgradnju replike zbog emotivnog odnosa ovdašnjih pesnika prema njoj.

"Ona je imala više simbolički značaj za naš grad i možda veći uticaj na ovdašnje pesnike, koji su taj objekat doživljavali kao svoj, nego što je imala neku jaču istorijsku priču. Ipak svaki objekat koji se obnavlja zaslužuje odgovarajuću pažnju", kaže Đorđević.

Mesto gde je bila kuća Đure Jakšića
Mesto gde je bila kuća Đure Jakšića

U gradskoj upravi navode da su odlučili da izgradnjom replike, kuće koja se zbog višegodišnje nebrige potpuno urušila, obnove praksu iz ranijih vremena kada se o kulturnom nasleđu mnogo više brinulo nego danas.

Prema rečima Miljana Bjeletića, člana Gradskog veća za kulturu, replika kuće će imati dva nivoa i dve funkcije.

"Podrumski deo služiće za promociju kragujevačkih i šumadijskih vinara jer želimo da se bavimo vinskim turizmom, a gornji deo kuće je namenjen za sadržaje kulturnoumetničkog stvaralaštva”, objašnjava Bjeletić.

Radić međutim smatra da u ovom slučaju nisu konsultovane nadležne državne institucije i stručnjaci iz struke, jer da su oni bili uključeni u proces odlučivanja, na mestu srušene kuće bi bila postavljena samo spomen-ploča Đuri Jakšiću, a sva energija usmerena ka zaštiti mnogo važnijih objekata.

"Išlo bi se u drugom pravcu, ka drugim vrednostima koje treba što pre zaštiti i sačuvati te kuće iz 19. veka koje su već pod zaštitom. Naravno, tamo gde je boravio Đura Jakšić, uz dužno poštovanje prema tom našem književniku, postaviti jednu prigodnu spomen-ploču sa njegovim likom u reljefu i tako mu se odužiti. Sve ovo što se sada radi zaista govori o tome koliko mi nismo u stanju da sagledamo prave vrednosti i koliko nam je sada struka u drugom planu", kaže naš sagovornik.

Skupština grada Kragujevca, ilustrativna fotografija
Skupština grada Kragujevca, ilustrativna fotografija

Miroljub Pavlović, nekadašnji predsednik Udruženja "Liparski dani" kaže za RSE da je u protekle dve decenije u Kragujevcu i obližnjoj Sabanti, u kojoj je radio kao učitelj, uništen svaki trag boravka Đure Jakšića u Šumadiji. On podseća da je iz manastira Svetog Đorđa na Liparu u Sabanti, 2007. godine, na veoma čudan način, bez traga nestala njegova bronzana bista postavljena na tom mestu 1936. godine.

Ukinuta je i tradicionalna manifestacija "Liparski dani" organizovana u čast pesnika koji je radio u Sabanti, gde je i nastala njegova najpoznatija pesma "Na Liparu".

"Simptomatično je da je u svakom mestu u kome je duže boravio Đuri Jakšiću podignut spomenik ili neko drugo spomen-obeležje, jedino u Kragujevcu nema ničeg sličnog. Na Liparu su, uz blagoslov crkve, porušili sva njegova obeležja tako da tamo nema ničega što bi ukazivalo da je tu nekada boravio jedan od naših najvećih pesama i slikara", ističe Pavlović i dodaje da uprkos očigledne devastacije brojnih drugih spomenika kulture znatno više pažnje treba posvetiti i oživljavanju sećanja na kragujevačke dane Đure Jakšića.

"Jer on je stvarno mnogo dao ovim prostorima i iza njega su ostala veoma vredna slikarska i pesnička dela, kao i mnogo anegdota iz njegovog kragujevačkog životnog perioda", kaže Pavlović.

Đura Jakšić, najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka, učitelj i boem (1832–1878). Radio je kao učitelj crtanja u gimnaziji u Kragujevcu, a kao seoski učitelj u obližnjem selu Sabanta.

Jednu od najlepših lirskih pesama "Na Liparu” napisao je na istoimenom brdu iznad Sabante.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG