U ponedeljak i utorak se u Ohridu se održava Treći regionalni susret predsednika država iz regiona. Makedonski predsednik Gjorge Ivanov je domaćin svojim kolegama iz Albanije, Crne Gore i Kosova - Bamiru Topiju, Filipu Vujanoviću i Atifete Jahjagi.
Cilj ovog već tradicionalnog skupa je održavanje dijaloga na najvišem nivou u okvirima zajedničke evroatlantske perspektive susednih zemalja iz regiona. Iz kabineta predsednika Ivanova saopštili su da će biti poslata poruka Briselu i evropskim prestonicama da Makedonija, Albanija, Crna Gora i Kosovo dele evropske vrednosti i identičnu viziju o budućnosti.
Vrhunski prioritet svih zemalja je ubrzana integracija u Evropsku uniju i NATO, a realizacija ovih ciljeva je moguća samo sa intenzivnom bilateralnom i regionalnom saradnjom. Od ovog samita se očekuju inicijative o novim regionalnim projektima, naročito u infrastrukturnom i energetskom povezivanju.
Filip Vujanović
Na skupu u Ohridu predsednik Ivanov predložiće češće susrete šefova država iz regiona, a istaći će otvorenost ovih susreta i za sve druge zemlje u regionu, uključujući Grčku i Srbiju.
Domaćin skupa će poručiti da je vreme da se deklarativnost pretoči u akciju, i inspirisan uspehom Višegradske grupe, založiće se za strukturaliziranje i jačanje ove regionalne inicijative.
Za eksperte ova ideja će ostati samo pusta želja, zbog neučešća Srbije i Grčke.
(Ne)moguće novo regionalno udruživanje
Kao što je poznato, predsednik Srbije nije deo ove inicijative, zbog prisustva kosovskog predsednika na tim susretima.
Raniji ministar spoljnih poslova Slobodan Casule kaže da je Makedonija za grupno pojavljivanje pred multilateralnim organizacijama, ali da je pitanje da li su druge zemlje raspoložene za to.
"S obzirom na kompleksnost problema Kosova i Srbije, kao i slučaj Bosne i Hercegovine, koja je daleko od bilo kakvog pristupanja, a i Crna Gora je praktično demotivisana da uđe u takvo društvo, ja ne vidim mogućnost da će se van već postojećih regionalnih udruživanja, napraviti novo", ocenjuje on.
Nekadašnji ambasador Blagoj Zasov kaže da je razlog za ovaj predlog to što zemlje u regionu nisu moćne da deluju šire. Ali svaki ograničeni pokušaj, kod zemalja koje odbijaju da učestvuju, izaziva sumnju da je ideja povezana sa unutrašnjom politikom njenih inicijatora.
"Imam utisak da je to samo zbog neke unutrašnje potrebe ljudi iz ovih zemalja, da kažu da se sastaju, da nešto rade, ali ne bi očekivao neki dublji sadržaj od toga", rekao je on.
Analitičari kažu da je ključni igrač Srbija, bez koje jedna takva regionalna grupacija ne bi imala smisla. Ukoliko se Kosovo i Srbija dogovore da ne smetaju jedni drugima na međunarodnom planu, onda bi bilo moguće fomiranje grupacije slične Višegradskoj.
Cilj ovog već tradicionalnog skupa je održavanje dijaloga na najvišem nivou u okvirima zajedničke evroatlantske perspektive susednih zemalja iz regiona. Iz kabineta predsednika Ivanova saopštili su da će biti poslata poruka Briselu i evropskim prestonicama da Makedonija, Albanija, Crna Gora i Kosovo dele evropske vrednosti i identičnu viziju o budućnosti.
Vrhunski prioritet svih zemalja je ubrzana integracija u Evropsku uniju i NATO, a realizacija ovih ciljeva je moguća samo sa intenzivnom bilateralnom i regionalnom saradnjom. Od ovog samita se očekuju inicijative o novim regionalnim projektima, naročito u infrastrukturnom i energetskom povezivanju.
Na skupu u Ohridu predsednik Ivanov predložiće češće susrete šefova država iz regiona, a istaći će otvorenost ovih susreta i za sve druge zemlje u regionu, uključujući Grčku i Srbiju.
Domaćin skupa će poručiti da je vreme da se deklarativnost pretoči u akciju, i inspirisan uspehom Višegradske grupe, založiće se za strukturaliziranje i jačanje ove regionalne inicijative.
Za eksperte ova ideja će ostati samo pusta želja, zbog neučešća Srbije i Grčke.
(Ne)moguće novo regionalno udruživanje
Kao što je poznato, predsednik Srbije nije deo ove inicijative, zbog prisustva kosovskog predsednika na tim susretima.
Raniji ministar spoljnih poslova Slobodan Casule kaže da je Makedonija za grupno pojavljivanje pred multilateralnim organizacijama, ali da je pitanje da li su druge zemlje raspoložene za to.
Zasov: Imam utisak da je to samo zbog neke unutrašnje potrebe ljudi iz ovih zemalja, da kažu da se sastaju, da nešto rade, ali ne bi očekivao neki dublji sadržaj od toga.
"S obzirom na kompleksnost problema Kosova i Srbije, kao i slučaj Bosne i Hercegovine, koja je daleko od bilo kakvog pristupanja, a i Crna Gora je praktično demotivisana da uđe u takvo društvo, ja ne vidim mogućnost da će se van već postojećih regionalnih udruživanja, napraviti novo", ocenjuje on.
Nekadašnji ambasador Blagoj Zasov kaže da je razlog za ovaj predlog to što zemlje u regionu nisu moćne da deluju šire. Ali svaki ograničeni pokušaj, kod zemalja koje odbijaju da učestvuju, izaziva sumnju da je ideja povezana sa unutrašnjom politikom njenih inicijatora.
"Imam utisak da je to samo zbog neke unutrašnje potrebe ljudi iz ovih zemalja, da kažu da se sastaju, da nešto rade, ali ne bi očekivao neki dublji sadržaj od toga", rekao je on.
Analitičari kažu da je ključni igrač Srbija, bez koje jedna takva regionalna grupacija ne bi imala smisla. Ukoliko se Kosovo i Srbija dogovore da ne smetaju jedni drugima na međunarodnom planu, onda bi bilo moguće fomiranje grupacije slične Višegradskoj.
