Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) izjavio je, nakon sastanka evropskih predstavnika sa liderima Srbije i Kosova, da kosovski premijer nije prihvatio kompromisni predlog EU.
"Premijer Kosova Aljbin Kurti nažalost nije bio spreman za korak napred", ocenio je Borelj.
U Briselu je održana nova runda dijaloga na najvišem političkom nivou, prva nakon izbijanja nasilja na severu Kosova krajem maja, kojim su dodatno zaoštreni odnosi između Prištine i Beograda, ali i Brisela i Prištine.
Borelj je preneo da su dve strane imale suprotstavljene pozicije, da je Kurti prvo želeo politički aspekt normalizacije, dok je Srbija želela da počne formiranje ZSO.
Prema Boreljevim rečima Kurti je smatrao da prvi korak treba da bude prepoznavanje Kosova kao nezavisne države.
"Zato smo mi predložili ono što vidimo kao jedino moguće rešenje danas – omogućavanje da oba procesa teku paralelno", naveo je Borelj.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom dogovoreno je Briselskim sporazumom koji su dve strane postigle 2013.
Zvanična Priština uporno odbija da je formira uz obrazloženje da nije u skladu sa zakonima Kosova, odnosno da nisu moguća monoetnička udruženja. Formiranje ZSO zahtevaju Evropska unija i SAD.
Borelj je upozorio i da se situacija na severu Kosova i dalje nije smirila, i zamolio obe strane da preduzmu korake za njenu deeskalaciju.
"Danas apelujemo na obe strane da odmah preuzmu akciju na severu Kosova da deeskaliraju situaciju, izbegnu sve buduće destabilizacije i da odmah omoguće lokalne izbore. Ne možemo da sedimo i čekamo sledeću krizu", poručio je Borelj.
Do krize na severu Kosova sa većinskim sprskim stanovništvom došlo je krajem maja jer su novoizabrani gradonačelnici, kosovski Albanci ušli u opštnske zgrade uz pratnju policije.
Borelj je istakao da je ovo trenutak kada EU stremi ka proširenju. Međutim, naglasio je da je za Kosovo i Srbiju put do EU jedino kroz dijalog.
"Bez normalizacije, neće biti evropske budućnosti ni za Kosovo, ni za Srbiju", poručio je Borelj.
Kurti: Ne može ZSO da bude preduslov za implementaciju Sporazuma
Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da ne može da prihvati da Zajednica opština i njeno formiranje budu preduslov za izvršenje Sporazuma o normalizaciji odnosa.
On je rekao da je na sastanku u Briselu bio jedini koji je predlagao nešto.
"Ja sam predlagao mapu puta kako da se implementira sporazum iz Brisela i implementacioni aneks iz Ohrida. Ni sa srpske strane, niti sa strane Brisela nije bilo nikakvih papira kao predloga", naveo je Kurti.
On je dodao da je EU "samo usvojila uslovaljavanje Srbije".
Lideri Srbije i Kosova postigli su u februaru u Briselu Sporazum o normalizaciji odnosa, dok su u martu u Ohridu dogovorili aneks za njegovu primenu.
Kurti je ukazao da je ovo bio prvi sastanak gde su on i predsednik Srbije razgovarali o implemtaciji Sporazuma o normalizaciji odnosa.
Takođe je naveo da Srbija nije nikad predala mapu puta za primenu sporazuma nego je, kako je rekao, predala dokument koji je uslovljavanje da napre mora ZSO.
"Svi sporazumi iz Brisela su unutar člana 10. Sporazuma koji smo mi postigli. Ja neću da negiram da postoje ovi sporazumi i svi koji su obavezujući i validni moraju da se implementiraju, ali to je član 10. sporazuma koji smo mi postigli", poručio je Kurti.
On je dodao da je uvek bio spreman da diskutuje o Zajednici opština sa srpskim većinskim stanovništvom.
"Ali ne može da se pregovoara o nacrtu statuta Zajednice opština ako se ne dogovarimo najpre o mapi puta primene Sporazuma", naveo je Kurti.
Vučić: Srbija je prihvatila kompromisni predlog EU
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da su razgovori u Briselu završeni neuspešno u smislu pronalaženja jasnog puta ka normalizaciji odnosa.
"Srbija je prhvatila kompromisni predlog EU", rekao je Vučić dodavši da premijer Kosova to nije želeo.
"Mi moramo da nastavimo da razgovaramo", poručio je predsednik Srbije.
Vučić je, obraćajući se novinarima nakon sastanka, naveo da je kompromisni predlog bio da se najpre razgovara o Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO).
"Da vidimo da li ima kredibilnog procesa, ako ga ima i ide se ka formiranju ZSO, paralelno bi krenuli da radimo ono što su naše obaveze, ali druga strana to nije prihvatila", rekao je predsednik Srbije.
Upitan da li je bilo reči o izborima na severu Kosova, Vučić je preneo da je rekao da će "dati sve od sebe" i razgovarati sa Srbima da učestvuju na tim izborima ukoliko gradonačelnici albanske nacionalnosti u četiri opštine podnesu ostavke .
"Ne mogu ja da obećam u ime Srba, ali sam rekao da bih dao sve od sebe", rekao je Vučić, ali je dodao da sada nema smisla pričati o tome.
EU zahteva od vlasti u Prištini održavanje lokalnih izbora na severu Kosova, a od Srbije da pozove kosovske Srbe da na njima učestvuju.
U Briselu je nakon bilateralnih susreta evropskih predstavnika sa liderima Srbije i Kosova, održan i trilateralni sastanak, a potom ponovo bilateralni sastanci.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je uoči trilateralnog sastanka napisao na društvenoj mreži X, ranije poznatoj kao Tviter, da je vreme za ozbiljnu primenu Sporazuma o putu normalizacije.
"Danas ćemo videti da li su spremni da preuzmu odgovornost", naveo je Borelj.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na početku susreta sa evropskim predstavnicima napisao na Instagramu da su počeli "teški razgovori".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Albin (Aljbin) Kurti sastali su se poslednji put 2. maja ove godine.
Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova je privremeno prekinut pre nekoliko meseci jer je evropska strana smatrala da ovaj proces nije moguć bez potpune uspostave mira na severu Kosova.
Odgovornost za nasilje na severu je evropska strana prebacila na Kosovo, jer su novoizabrani gradonačelnici, kosovski Albanci ušli u opštnske zgrade uz pratnju policije. Oni su izabrani na izborima koji su održani krajem aprila, koje je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo na severu.
Lokalno srpsko stanovništvo je protestvovalo danima protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na severu Kosova. Tokom protesta je povređeno više desetine pripadnika mirovne misije NATO. Zbog toga je NATO pojačao prisustvo na severu Kosova.
Krizni sastanak koji je hitno sazvao visoki EU predstavnik Borelj održan je 22. juna kako bi se razmatrali koraci ka deesakalciji ali tom prilikom su održani samo odvojeni susreti lidera sa briselskim domaćinima.
Rezultati važniji za Prištinu nego Beograd
Kosovo ima više interesa od mogućeg pozitivnog ishoda sa sastanka, ma koliko to bio mali rezultat jer bi to pokrenulo moguće promene u odnosu između Brisela i zvanične Prištine.
EU je sredinom juna uvela kaznene mere protiv kosvske vlade zbog nepoštovanja briselskih zahteva: potpuno povlačenje specijalnih jedinica policije iz opštinskih objekata na severu Kosova; povlačenja gradonačelnika iz ovih zgrada te raspisivanje vanrednih izbora za četiri opštine na severu Kosova.
Raspisivanje izbora je sada ključni zahtev evropskih i ostalih međunarodnih zvaničnika. Dok se kosovska strana slaže da ovaj zahtev ispuni ima različitih stajališta o modalitetima primene ovog kriterijuma.
Saradnja na tekstu: Iva Gajić
Facebook Forum