"Da ih opština udari po džepu, ne bi bacali", zaključak je Saita Hasanovića iz Novog Pazara, dok je gledao kako nabujala reka nadomak njegovog doma nanosi smeće sa desetina divljih deponija. Više od tri hiljade diviljih deponija registrovano je u poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, a od toga gotovo 1.500 nije bilo očišćeno.
Polovina otpada je na gradskim smetlištima, uz rizik po zdravlje ljudi i često bez kontrole šta se tamo odnosi, a od reciklaže je Srbija daleko od evropskog proseka – sa stopom od 13 posto recikliranog komunalnog otpada kojeg proizvode građani. Prosek Evropske unije je gotovo 50 odsto recikliranog komunalnog otpada.
U ovom ZIP-u pričamo upravo o tome: zagađenim rekama, deponijama i reciklaži.
Slušajte i pratite ZIP
►Spotify ►Apple Podcast ►Google Podcast ►Podcast.rs
Bujica je polovinom januara u sred Novog Pazara odnela dva života, muškarce koji su postavljali vreće sa peskom kako bi zaštitili svoje kuće. Elementarna nepogoda, kako ističu Pazarci, prerasla je u tragediju, a kad se voda povukla počelo je i zbrajanje štete.
Kako u smeću plivaju novopazarske reke Raška i Jošanica, takvi su i Ibar, Lim, Drina, Sava, Dunav. Takve su i njive u Vojvodini i šumadijski lugovi.
Baci tepih, baci i paletu, najlon, šta sve ne. Leti ne možeš prozor otvoriti.
Sait Hasanović se seća da se kao dete kupao u Jošanici. Ista ta reka je pedeset godina kasnije, polovinom januara ove godine, podivljala usled kiša i nosila sve pred sobom. Kad ga pitate ko je kriv za poplave i smeće u rekama koje je zapušilo sve odvode, Sait nema dilemu.
"To je opet kriva opština. Da bije po džepu, bogami ne bi. I ova komunalna policija sad što je došla treba njih pedeset, a ne dvadeset. Samo po džepu", kaže Sait i dodaje da smatra da je i smeće doprinelo poplavama.
A šta poručuju gradske vlasti kad se voda povukla? Armin Mehović je direktor preduzeća Čistoća u Novom Pazaru, zaduženog za upravljanje otpadom.
"Mi u svim tim naseljima koja su pogođena vršimo kućno odnošenje smeća gde je prema odluci grada svaka kuća dužna da ima svoj kontejner za odlaganje smeća. Odnosimo to smeće jednom nedeljno", kaže Mehović.
Da lokalna vlast preuzme odgovornost na sebe, poruka je ekološke aktivistkinje Nerme Zekić Hočanin iz Građanske inicijative Za zdrav Novi Pazar.
"Postoji naravno odgovornost nadležnih institucija, koje su tu da sprovode zakon, pa tek onda građana. Prvo se mora raditi na uzroku, jer mi imamo saznanja koja građani dele sa nama, da je jedan od glavnih uzroka ovolikog smeća u rekama taj što meštani udaljenih naselja nemaju adekvatne komunalne usluge. Kamioni "Čistoće" ne odnose uopšte ili ne odnose redovno smeće", kaže ona.
A kada pitate predstavnike vlasti kako ide reciklaža u Novom Pazaru, jedan od odgovora je – nismo loši. U odnosu na ostale u Srbiji. Podatke ima Armin Mehović iz Čistoće.
"Možda zvuči neverovatno, mi smo u nekih top pet gradova u Srbiji po količini materijala, kartona, plastike, najlona, papira koji dostavimo – procentualno, s obzirom na broj stanovništva."
Vodim vas i na Ibar. Dug 276 kilometara od izvora u Crnoj Gori, preko Kosova, do Srbije i ušća u Zapadnu Moravu kod Kraljeva.
Plovni put komunalnog otpada - tako je reku opisao Kraljevčanin Zvonko Kranjc ukazujući na brojne divlje deponije duž toka. Pri rekordno visokom vodostaju u januaru sve je Ibar izneo na površinu – pre svega neodgovornost.
"Katastrofa. Bacati toliko smeća u Ibar i flaše, i onda nam je sve drugi kriv, a nikako mi sami. Nama fali ona osnovna kultura, ono što ne košta, što ne košta državu. To nigde nećete videti sem ovde, na svim našim rekama. Čini mi se da je zadnja poplava pre dve godine, da je ona bila malo viša i da je isto toliko smeća nanela i čuda, svega i svačega".
Koliko se reciklira u Srbiji?
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, 2021. godine reciklirano 13 posto komunalnog otpada, ali Evropska unija u svojim izveštajima o napretku Srbije upozorava da manje od dva posto recikliranog otpada dolazi iz domaćinstava.
Evropski prosek reciklaže komunalnog otpada je oko 50 posto – tačnije 48,5.
Preko jedanaest miliona tona smeća proizvodi se u Srbiji godišnje, znači da na svakoga građanina Srbije dođe tona i osamsto kila otpada.
U zemlji se nalazi i više od tri hiljade deponija, od kojih gotovo polovina nije očišćena tokom prošle godine.
Koliko građani recikliraju tamo gdje postoje uvedeni sistemi?
"Otpad odvajamo tako što karton i papir čuvamo u posebnim sanducima u podrumu i u zimskom periodu koristimo prilikom loženja kotla, plastične čepove odvajamo u posebnu kesu i nosimo u za to predviđene kontejnere, najčešće deca ponesu u školu ili vrtić jer imaju kontejnere za čepove, a plastične flaše i ostalu plastičnu ambalažu odlažemo u posebne kese, koje potom nosimo u grad i odlažemo u zelene mrežaste kontejnere kojih sporadično ima", kaže Marija iz Kragujevca.
Miloš Radojević član Zelenog saveta grada i regionalne razvojne agencije iz Užica kaže da nije dovoljno imati samo kamion i kantu, već da je potrebno i raditi sa stanovništvom.
"Treba ljudima biti na usluzi bezmalo 24 časa dnevno. Ne možemo očekivati da će nam neko drugi doći i rešiti problem našeg otpada u našem gradu", kaže Radojević.
U ostatku epiziode saznajte, da li jedemo plastiku, kako reciklirati, ali šta uraditi i sa onom kesom punom kesa koju svi imamo negdje u domovima.
O serijalu 'Zaviri ispod površine'
Svakodnevnica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Sa kakvim se izazovima suočavamo? Šta ove sedmice pokušavamo bolje da razumijemo?
Svakog ponedeljka autori iz Sarajeva, Podgorice i Beograda donose novu epizodu podcasta ZIP - Zaviri ispod površine. O čemu to razmišljaju ove sedmice? Šta o tome kažu stručnjaci, a šta kažete vi?
Sve epizode možete potražiti ovdje. Preuzimite podcast na vaš uređaj i slušajte po svom tempu. Sa vama smo i kroz naše radijske emisije svakog vikenda.
Detaljnije upute kako slušati ovaj i naše druge podcaste potražite ovdje.