Autorka: Kler Big, priredio Slobodan Kostić
Evropa se i dalje tetura nakon uspeha antievropskih i nacionalističkih partija na upravo održanim parlamentarnim izborima. Stručnjak „Karnegi Evrope” Džudi Dempsi objašnjava kako su radikalističke stranke uspele da iznenade čak i one koje nisu potcenjivali njihovu snagu.
Dempsi: Partije centra nisu imale ozbiljnu kampanju. Izostao je i njihov principijelan stav stav prema nekim temama – na primer, šta znači sama Evropska unija i kakav je njen odnos prema imigrantima. Sve to je ostavilo otvoren prostor za ekstremističke stranke, i one su to iskoristile.
Dempsi: Pa, vrednosti tih stranaka izgledaju veoma čudno. To je zapravo mešavina svega i svačega, ali mislim da je ono što ih drži na okupu – antiglobalizam, otpor prema imigrantima i protivljenje onome što doživljavaju kao “veliko integraciono čudovište” zvano Evropska unija. Stoga oni i igraju na kartu antievropejstva i antiglobalizma, što privlači nemali broj glasača.
Dempsi: Ugovor o savezu između evropskih država nije ugrožen. Četiri ključna oslonca Evropske unije – rad, zarada, čovek i demokratija – koji su iznimno važni, neće se promeniti. Može se menjati to kako Evropa doživljava ostatak sveta, i da li će prisustvo radikalističkih stranaka na bilo koji način uticati na odbrambenu i bezbednosnu politiku Evrope. Proširenje EU, odnos prema Rusiji, veze sa Ukrajinom, Turskom i srednjim Istokom – to su krupna pitanja spoljne politike, tako da uskogruda stanovišta ovih partija ne slute na nešto dobro.
Dempsi: Ako pogledate njihov broj, ne mogu. Ipak, oni bi mogli povremeno da budu iznimno naporni. Oni su dobili nemali broj glasova u Francuskoj, Britaniji i nekim drugim državama, tako da mogu da prave veliku galamu. Stoga je na partijama centra da se drže zajedno i stanu iza onoga što smatraju da zaslužuje da se brani, ali to nisu samo neke apstraktne vrednosti, već stvari koji se tiču identieta Evrope i same Evropske unije.
Evropska narodna partija, verovatno će praviti veliku koaliciju sa svima koji to žele. Bilo bi iznimno neprijatno da se u njoj nađu ekstremističke partije. Svi znaju da se radikalističke partije, ukoliko se nađu zajedno u Evropskom parlamentu ili drugim skupštinama širom Evrope, ponašaju neprihvatljivo, i da rade stvari koje nisu dobre, tako da ćemo tek da vidimo da li su one uopšte u stanju da naprave neki zajednički front. Britanska Nezavisna partija već je više puta ponavljala da neće da sarađuje sa francuskim Nacionalnim frontom.
Dempsi: Iskreno, oni su postigli izuzetan rezultat. Desničarski Nacionalni front pobedio je na izborima za Evropski parlament u Francuskoj. Izlaznost je isto tako bila dosta visoka. Istraživanja javnog menja su pokazivala da su se dobro pripremili, ali je premijer ipak bio potpuno u pravu – to je zaista šok.
Dempsi: Britanski premijer Dejvid Kameron bio je kritičan prema Evropljanima koji dolaze da rade u Englesku. No nije u redu način na koji on kritikuje Poljake i one “koji žive od pomoći države”, dok su, zapravo, mnogi od imigranata izuzetno mnogo doprineli britanskoj ekonomiji plaćajući poreze i čineći sve da Britanija bude mnogo tolerantnije i otvoreno društvo. Ipak, Kameron je, zbog Stranke nezavisnosti, odlučio da igra na nacionalističku, populističku kartu. To je izazavalo veoma loš povratni efekat. Ukoliko stranke centra žele da se dodvoravaju desničarskim partijama, one onda mogu odustati od svega ostalog u šta veruju. Mora da postoji ozbiljnost oko redefinisanja pozicija.
Ekstremističke stranke se zalažu za skučeni, izolacionistički pogled na svet. Te zemlje ne mogu da opstanu same. Ukoliko veruju u suprotno, samo sebe zavaravaju, tako da stranke centra ne smeju na bilo koji način da podlegnu ovoj zabludi.
Evropa se i dalje tetura nakon uspeha antievropskih i nacionalističkih partija na upravo održanim parlamentarnim izborima. Stručnjak „Karnegi Evrope” Džudi Dempsi objašnjava kako su radikalističke stranke uspele da iznenade čak i one koje nisu potcenjivali njihovu snagu.
RSE: Nezaposlenost, imigranti i narastajuće razočaranje u partije centra, samo su neki od razloga kojim se objašnjava uspeh „evroskeptika“ i desničarskih stranaka na izborima za Evropski parlament. Šta je, po vašem mišljenju, razlog što je ogroman broj birača podržao upravo ove stranke?
Dempsi: Partije centra nisu imale ozbiljnu kampanju. Izostao je i njihov principijelan stav stav prema nekim temama – na primer, šta znači sama Evropska unija i kakav je njen odnos prema imigrantima. Sve to je ostavilo otvoren prostor za ekstremističke stranke, i one su to iskoristile.
RSE: Možemo li reći da su birači ovako glasali iz protesta, ili da se oni iskreno identifikuju sa vrednostima antievropskih i ultradesničarskih stranaka?
Dempsi: Pa, vrednosti tih stranaka izgledaju veoma čudno. To je zapravo mešavina svega i svačega, ali mislim da je ono što ih drži na okupu – antiglobalizam, otpor prema imigrantima i protivljenje onome što doživljavaju kao “veliko integraciono čudovište” zvano Evropska unija. Stoga oni i igraju na kartu antievropejstva i antiglobalizma, što privlači nemali broj glasača.
RSE: Da li ovakav ishod glasanja može da ugrozi osnovne principe na kojima počiva Evropska unija? Da li je sama ideja evropskog jedinstva dovedena u sumnju?
Dempsi: Ugovor o savezu između evropskih država nije ugrožen. Četiri ključna oslonca Evropske unije – rad, zarada, čovek i demokratija – koji su iznimno važni, neće se promeniti. Može se menjati to kako Evropa doživljava ostatak sveta, i da li će prisustvo radikalističkih stranaka na bilo koji način uticati na odbrambenu i bezbednosnu politiku Evrope. Proširenje EU, odnos prema Rusiji, veze sa Ukrajinom, Turskom i srednjim Istokom – to su krupna pitanja spoljne politike, tako da uskogruda stanovišta ovih partija ne slute na nešto dobro.
RSE: Mogu li ove stranke u Evropskom parlamentu da bitno utiču na spoljnu politiku EU?
Dempsi: Ako pogledate njihov broj, ne mogu. Ipak, oni bi mogli povremeno da budu iznimno naporni. Oni su dobili nemali broj glasova u Francuskoj, Britaniji i nekim drugim državama, tako da mogu da prave veliku galamu. Stoga je na partijama centra da se drže zajedno i stanu iza onoga što smatraju da zaslužuje da se brani, ali to nisu samo neke apstraktne vrednosti, već stvari koji se tiču identieta Evrope i same Evropske unije.
Evropska narodna partija, verovatno će praviti veliku koaliciju sa svima koji to žele. Bilo bi iznimno neprijatno da se u njoj nađu ekstremističke partije. Svi znaju da se radikalističke partije, ukoliko se nađu zajedno u Evropskom parlamentu ili drugim skupštinama širom Evrope, ponašaju neprihvatljivo, i da rade stvari koje nisu dobre, tako da ćemo tek da vidimo da li su one uopšte u stanju da naprave neki zajednički front. Britanska Nezavisna partija već je više puta ponavljala da neće da sarađuje sa francuskim Nacionalnim frontom.
RSE: Francuski premijer Manuel Vals kaže da izborni rezultati predstavljaju “šok” i pravi “zemljotres”. Da li je uspeh evroskeptika zaista bio toliko iznenađenje?
Dempsi: Iskreno, oni su postigli izuzetan rezultat. Desničarski Nacionalni front pobedio je na izborima za Evropski parlament u Francuskoj. Izlaznost je isto tako bila dosta visoka. Istraživanja javnog menja su pokazivala da su se dobro pripremili, ali je premijer ipak bio potpuno u pravu – to je zaista šok.
RSE: Da li mislite da će ovakvi izborni rezultati primorati stranke centra da preispitaju svoju strategiju, uključujući politiku prema imigrantima?
Dempsi: Britanski premijer Dejvid Kameron bio je kritičan prema Evropljanima koji dolaze da rade u Englesku. No nije u redu način na koji on kritikuje Poljake i one “koji žive od pomoći države”, dok su, zapravo, mnogi od imigranata izuzetno mnogo doprineli britanskoj ekonomiji plaćajući poreze i čineći sve da Britanija bude mnogo tolerantnije i otvoreno društvo. Ipak, Kameron je, zbog Stranke nezavisnosti, odlučio da igra na nacionalističku, populističku kartu. To je izazavalo veoma loš povratni efekat. Ukoliko stranke centra žele da se dodvoravaju desničarskim partijama, one onda mogu odustati od svega ostalog u šta veruju. Mora da postoji ozbiljnost oko redefinisanja pozicija.
Ekstremističke stranke se zalažu za skučeni, izolacionistički pogled na svet. Te zemlje ne mogu da opstanu same. Ukoliko veruju u suprotno, samo sebe zavaravaju, tako da stranke centra ne smeju na bilo koji način da podlegnu ovoj zabludi.
