Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Hong Kong diže glas u strahu za slobode


Protest u Hong Kongu 9. juna

Stotine hiljada građana izašle su na ulice Hong Konga u strahu od sve većeg autoritarnog uticaja Pekinga i smanjivanja sloboda, pošto vlasti u gradu planiraju zakone u suprotnosti s dogovorom Velike Britanije i Kine o primopredaji grada koji je garantovao političke i ekonomske slobode, pišu svetski mediji.

Nepopustljive vlasti

Uprkos masovnom skupu u nedelju, šefica uprave Hong Konga Keri Lam (Carrie Lam) dan kasnije odbila je da povuče predlog o ekstradiciji i najavila nastavak procedure za usvajanje zakona koji će omogućiti izručivanje osumnjičenih u kontinentalni deo Kine, prenela je agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Organizatori tvrde da se u nedelju okupilo više od milion ljudi čime su to jedne od najvećih demonstracija otkad je Hong Kong predat u ruke Kine 1997. i najavljuju još snažnije proteste zbog predloga o ekstradiciji, piše AFP.

Vlasti tvrde da je mera potrebna da se zatvore rupe u zakonu i spreči da grad bude utočište za begunce, dok, kako navodi AFP, protivnici strahuju da će to omogućiti slanje ljudi u politizovani kineski sudski sistem. Lam tvrdi da ne ignoriše reakciju javnosti uz opravdanje da je njena vlada već napravila značajne ustupke kako bi osigurala da jedinstvene slobode grada budu zaštićene i da zaštite ljudskih prava ispunjavaju međunarodne standarde.

Hong Kong je uzdrman političkim nemirima poslednjih godina, jer se povećavaju strahovi da Peking pokušava da ukine jedinstvene slobode i kulturu međunarodnog finansijskog čvorišta, ocenjuje AFP i ukazuje da je u okviru primopredajnog sporazuma s Britancima, Kina pristala na model "jedna zemlja, dva sistema", gde bi Hong Kong zadržao slobode govora i okupljanja koja ne postoje u ostatku Kine.

Masovni protesti su paralisali Hong Kong 2014. sa zahtevom da se lider grada bira direktno, podseća francuska agencija, dodajući da su mnogi mladi u Hong Kongu zaoštrili svoje stavove o Kini pošto protesti od pre pet godina nisu doneli nikakve ustupke, ističe AFP.

Strah i gnev

Jedne od najvećih demonstracija u istoriji Hong Konga su zapanjujući prikaz sve većeg straha i gneva zbog erozije građanskih sloboda koje su dugo izdvajale bivšu britansku koloniju od ostatka Kine, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Od prodemokratskih protesta pre pet godina, vladajuća kineska Komunistička partija postepeno dobija sve veći uticaj nad Hong Kongom - lokalne vlasti su odbacile zahteve za slobodnim izborima i izbacile nekoliko opozicionih poslanika, piše američki list i ukazuje na ocene kritičara koji kažu da vlasti koje podržavaju Peking, od Hong Konga postepeno uzimaju nezavisnost sudova i medija.

Iako policija procenjuje da je u nedelju bilo 240.000 demonstranata, organizatori kažu da je to bio najveći skup otkada se milion ljudi okupilo 1989. za podršku studentskom pokretu koji je razbijen na Trgu Tjenanmen. Organizatori protesta u nedelju tvrde da su prebrojali više od milion ljudi na ulicama, odnosno, kako navodi Njujork tajms, skoro svakog sedmog stanovnika Hong Konga.

Dok je neposredni povod za demonstracije predlog zakona o ekstradiciji, masovnost protesta pokazuje dublju frustraciju sve većim zadiranjem Pekinga u autonomiju koju je obećao Hong Kongu kada je preuzeo suverenitet nad tom teritorijom 1997. godine, ocenjuje list i dodaje da masovnost takođe predstavlja dramatično odbacivanje komunističkog liderstva i potencijalnu političku krizu za Peking i Lam, liderku koju je Peking izabrao da upravlja Hong Kongom.

Zabrinutost, dodaje list, postoji i zbog predloga zakona koji bi kažnjavao nepoštovanje kineske himne, pa su mnoge knjižare prestale da objavljuju publikacije kritične prema liderstvu u Pekingu.

Neispunjena obećanja

Osnova dogovora o predaji Hong Konga iz britanskih u kineske ruke bio je model "jedna zemlja, dva sistema" koji je trebalo da jamči Hong Kongu političke i ekonomske slobode podržane čvrstom vladavinom prava koja je bila ključna za njegov ekonomski uspeh, ukazuje londonski Tajms (The Times) i ističe da je Peking od 1997. podrivao sistem sloboda u Hong Kongu.

Takav dogovor omogućio je Hong Kongu da 25 godina bude u vrhu Indeksa ekonomskih sloboda Fondacije Heritidž (Heritage Foundation), ali je sada autonomija Hong Konga ugrožena predloženim zakonom o ekstradiciji, što je, kako ističe Tajms u uredničkom komentaru, očekivano izazvalo najveće proteste u Hong Kongu od 2014. godine.

Građani Hong Konga i dalje uživaju daleko veće slobode nego u kopnenom delu Kine, što je bilo očigledno prošle nedelje kada se skoro 200.000 ljudi okupilo da obeleži godišnjicu masakra na Tjenanmenu, navodi Tajms i podvlači da su slične demonstracije zabranjene u Kini.

Uz ocenu da je Peking od 1997. konstantno podrivao Osnovni zakon koji je trebalo da osigura slobode u Hong Kongu, Tajms ističe da na toj teritoriji nisu dozvoljeni demokratski izbori koji su zajamčeni tim zakonom, dok je Peking nedavno izvršio pritisak na grad da se uklone prodemokratski poslanici, zabrani partija koja traži nezavisnost, odbije viza stranom novinaru i zatvore lideri protesta 2014. Uz to, dodaje list, pet knjižara koji su objavljivali glasine o kineskom liderstvu oteti su i pritvoreni u kontinentalnoj Kinu.

Šteta i za Hong Kong i za Kinu

Usvajanjem zakona o ekstradiciji vlada Kari Lam bi mogla protraćiti privilegovanu poziciju Hong Koga u očima stranih vlada, ocenjuje agencija Rojters (Reuters) i ukazuje da bi, ako budu ignorisane poruke protesta, Vašington, Brisel i drugi mogli preispitati svoj odnos s tom teritorijom, što bi naštetilo i Hong Kongu i Kini.

Kontroverzan predlog okupio je malo verovatne saveznike - od običnih građana do međunarodnih trgovačkih komora, sudija i tajkuna - ujedinjene u nepoverenju prema kineskom pravnom sistemu, piše Rojters i ističe da bi, međutim, noćna mora tek mogla da usledi ako SAD odluče da je autonomija Hong Konga kompromitovana, jer bi i ta teritorija bila podložna carinama, viznim i drugim ograničenjima. Iako to nije izvesno sada, Rojters ukazuje da ta opasnost nije nezamisliva usred gorkog trgovinskog rata.

Kompanije bi mogle da se suoče s novim problemima, dok će rivalski finansijski centri poput Singapura pokušati da iskoriste priliku kada šefovi kompanija i bankari budu razmišljali o svojim sedištima, kućama i putovanjima, podvlači agencija.

Kineski državni mediji su podržali predlog zakona i optužili strane sile za nemire, ali Peking ima mnogo toga da izgubi. Hong Kong, koji je izvan kineske kontrole kapitala i s valutom fiksiranom za američki dolar, bolji je kanal ka svetskim tržištima od Šangaja ili Šenžena, ukazuje Rojters i podseća da je prošle godine kroz taj grad prošao izvoz ka ostatku Kine i iz njega u vrednosti od 468 milijardi dolara, s ukupnom trgovinom iznad hiljadu milijardi dolara.

Ako Lam pretvori Hong Kongu u samo još jedan kineski grad, Kina bi sama mogla zažaliti jednog dana, zaključuje Rojters.

A u Kini blokirani Vašington post i Gardijan

Dok građani Hong Konga strahuju od ograničavanja svojih sloboda, vlasti u Pekingu, kako piše Vašington post (The Washingtn Post), pojačavaju cenzuru pokušavajući da prebrode politički osetljivo vreme – sajtovi tog američkog lista i britanskog Gardijana (Guardian) su blokirani u Kini.

Post i Gardijan su do ovog vikenda bili među poslednjim medijima na engleskom koji su bili dostupni u kontinentalnoj Kini bez korišćenja VPN softvera koji korisnicima omogućava sakrivanje internet adrese, čime se zaobilaze geografska ograničenja i cenzura. Već godinama su zabranjeni Blumberg (Bloomberg), Njujork tajms (The New York Times), Rojters i Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), kao i društvene mreže Fejsbuk (Facebook) i Tviter (Twitter) i sve usluge povezane s Guglom (Google) poput Jutjuba (YouTube), a zabranjeni su i Dropboks (Dropbox), Slek (Slack) i Votsap (WhatsApp).

Kineske vlasti, ukazuje Post, poslednjih nedelja su pojačale kontrolu uoči 30. godišnjice masakra na Tjenanmenu, sprečavajući korisnike na društvenim mrežama objavljuju reči ili slike povezane s tim događajem. Izdanja Vikipedije (Wikipedia) na svim jezicima su potpuno zabranjena od sredine maja, dok je novinar CNN rekao da je sajt te američke televizijske mreže blokiran posle objavljivanja priča o događaju iz 1989.

U Kini je blokirano više od 10.000 internet domena dok se algoritmi cenzorskog aparata neumorno osnažuju kako bi se otkrila upotreba VPN-a, mada vlasti i fizičkim zastrašivanjima nastoje da spreče upotrebu tog softvera, piše Vašington post.

Kineske vlasti kažu da njihova cenzura stvar "internet suvereniteta" o čemu se ne može pregovarati, ali su, kako ukazuje list, zvaničnici u Pekingu u poslednje vreme otišli još dalje, ne samo braneći svoj pristup cenzuri, već i hvaleći svoj uspeh kao model koji autoritarne vlade širom sveta treba da usvoje.

XS
SM
MD
LG