Dostupni linkovi

Demokrate od prve proevropske snage Srbije do poželjnog političkog plena


Lider demokrata Zoran Đinđić iz dana visokog političkog uspona, 1999. godine, sa jednih od demonstracija protiv Slobodana Miloševića. Đinđić, kao prvi demokratski izabrani premijer Srbije, ubijen je u atentatu 2003. godine.

Nekada vladajuća i najjača proevropska politička opcija u Srbiji, Demokratska stranka (DS), danas se suočava sa poteškoćama i podelama na one koji zagovaraju bojkot i druge koji smatraju da bi trebalo učestvovati na predstojećim izborima.

Problemi unutar demokrata nedavno su kulminirali suspenzijama i krivičnim prijavama.

Postojala je namera da se Demokratska stranka preotme od aktuelnog vođstva i stavi pod kontrolu (lidera Srpske napredne stranke) Aleksandra Vučića.

Za Radio Slobodna Evropa (RSE) tvrdi to potpredsednica DS Dragana Rakić, nakon jednogodišnje suspenzije nekoliko članova DS i Statutarne komisije.

Rukovodstvo suspendovalo članove DS

Izvršni odbor Demokratske stranke usvojio je 30. maja takvu odluku jer je šest članova, kako je navedeno u saopštenju DS-a, grubo kršilo Statut – jedan od najvažnijih stranačkih dokumenata, koji definiše rad organizacije.

U saopštenju, u kojem se ne navode imena, se dodaje da su suspendovani članovi svojim postupcima sprečavali neophodnu reformu stranke.

Nisu, međutim, svi u DS saglasni sa tim činom.

„Suspenzija članova Statutarne komisije jer vam se ne dopadaju njene odluke je nasilje nad pravom. Komisiju, kao i predsednika DS, bira Skupština kao njen najviši organ. Ne može, ni u državi, ni u DS, rad nekog organa da ocenjuje neko ko ga nije birao“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) poslanica DS Nataša Vučković.

Ona ističe da je upravo zadatak Statutarne komisije da primenjuje i tumači Statut i da ograniči delovanje drugih organa stranke koje je suprotno Statutu kao što je, na primer, bilo raspuštanje Omladine DS-a. Ta odluka bila je, prema Statutarnoj komisiji, manjkava.

Izvršni odbor Demokratske stranke rasputio je 30. novembra 2019. Gradski odbor Beograda zbog, kako je saopšteno, neaktivnosti, kao i Demokratsku omladinu jer nije delovala u skladu sa demokratskim procedurama.

Raspušteno je i nekoliko opštinskih odbora u prestonici, ali i nekoliko desetina Srbiji.

Odluku rukovodstva DS o raspuštanju odbora i suspenziji članstva u DS Nataša Vučković ocenjuje kao „autokratski čin“.

Rukovodstvo brani odluku

Rukovodstvo DS-a, međutim, brani odluku o suspenziji članova.

„Preostali članovi Statutarne komisije su ih (suspendovane članove) sve vreme upozoravali da protivno statutu pretvaraju tu komisiju u nekakav metapolitički organ, ali se oni na to nisu obazirali“, kaže za RSE potpredsednica Dragana Rakić.

Ona dodaje da se u ovom slučaju ne radi o stručnom mišljenju ili nenamernoj pogrešci, već o, kako je rekla, „svesnom protivstatutarnom delovanju i zato je odluka o suspenziji članstva bila jedina moguća“, kaže ona.

Dragana Rakić tvrdi i da je postojala namera preotimanja stranke od rukovodstva i članstva, i to u saradnji sa strankama koje su na vlasti.

To je nešto ranije rekao i predsednik DS Zoran Lutovac.

On nije odgovorio na poziv RSE da komentariše stanje u DS, ali je sa svog Tviter naloga 12. maja poručio:

“Vučić pokušava da preuzme DS uz pomoć nekolicine svojih ljudi u stranci. Oni imaju prostor u njegovim tabloidima i dovode u zabludu članove i simpatizere stranke.”

Tvitu je prethodio unutarstranački sukob čiji je povod termin održavanja sednice Glavnog odbora (GO) DS-a.

Lutovac: Vučić pokušava da preuzme DS uz pomoć nekolicine svojih ljudi u stranci
Lutovac: Vučić pokušava da preuzme DS uz pomoć nekolicine svojih ljudi u stranci

Deo članstva, predvođen poslanicima DS-a, usprotivio se najavi Zorana Lutovca da će se sednica na kojoj se sastaje vrh stranke održati 31. maja i zahtevao da ona održi ranije.

Iako je su nezadovoljni članovi pristali na Lutovčev prvobitno zakazani termin sednice za 31. maj, pravni tim Demokratske stranke je 18. maja podneo dve krivične prijave protiv više ljudi koji su učestvovali u slanju inicijative, a u grupi na koju se odnosi jedna od prijava je i poslanica i potpredsednica DS Aleksandra Jerkov.

Sednica je, ipak, odložena za 21. jun – na dan kada se u Srbiji održavaju izbori. Kao razlog za novo odlaganje navode se zdravstveni rizici.

Aferu su pratile međusobne optužbe, a Aleksandra Jerkov je među iznetim argumentima rekla i da je DS nije uspela da nametne svoje ideje i vrednosti unutar Saveza za Srbiju.

Savez za Srbiju je formiran početkom septembra 2018. godine. Sastoji se od grupe stranaka i pokreta različite ideološke orijentacije. Među članicama Saveza je, pored DS, i desno orijentisan pokret Dveri.

Međutim, tada je rečeno razlike među članicama saveza nisu bitne, već je da je bitno ono što ih objedinjuje, a da će razlike i programske koalicije doći na dnevni red, tek kada se stvori demokratska država. Ipak, razlike unutar bloka vremenom su dolazile do izražaja, posebno kada je reč o pitanju migranata i evropske perspektive države.

Za i protiv izbora

„Gde je danas evropska platforma Demokratske stranke? S kim se ona udružila u poslednje dve godine, ko su joj partneri? Zašto je DS pristala da izgubi svaki identitet u Savezu za Srbiju?“, ističe Nataša Vučković.

Ona ocenjuje i da je udruživanje opozicije nužno, ali dodaje da je DS pristala, da kao tridesetogodišnja parlamentarna stranka sa infrastrukturom, uđe u Savez za Srbiju i ima jednak glas kao pokreti koji su nastali tek nedavno.

Ona dodaje da je DS time „pristala na beznačajnost“. „Tako je počelo gubljenje njenog evropskog, a i demokratskog, identiteta. To je prva loša odluka Zorana Lutovca“, ocenjuje Vučković.

'Bojkot nije povlačenje'
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:25 0:00

Kao drugu ona navodi pristanak na bojkot parlamenta. „I treća loša odluka je bojkot izbora – pristajete da kao parlamentarna stranka bez borbe pređete u masu vanparlamentarnih stranaka“, kaže ona i ocenjuje da stranka s takvom organizacijom mora da učestvuje na izborima.

Na drugoj strani, potpredsednica Dragana Rakić tvrdi da su sve odluke donete većinom glasova.

„Odluku o bojkotu lažnih izbora doneli smo 14. septembra 2019. na Glavnom odboru, nakon pet sati debate, gde su se čuli razlozi i ’za i ’protiv’, na kraju je od 180 članova samo četvoro bilo protiv bojkota“, kaže ona za RSE.

Rakić dodaje da je stav za izlazak na izbore štetan po DS i koristan za vlast i prvog čoveka vladajuće Srpske napredne stranke, Aleksandra Vučića.

„A to se se jasno vidi po tome što imaju vrlo snažnu podršku režimskih medija“, kaže Rakić i dodaje da se bojkotu izbora protive oni članovi koji bi, kako je rekla, ostali bez privilegija koje su uživali u državnim institucijama, odnosno kao poslanici.

Šutanovac: DS ne može u koaliciju sa onima kojima je Mladić heroj, a Đinđić kriminalac

Bivši šef DS-a i ministar odbrane od 2008. do 2012. godine, Dragan Šutanovac, kaže za RSE da se u toj stranci svi koji misle drugačije „proglašavaju Vučićevim, po modelu iz 90-ih kad smo proglašavani izdajnicima“.

Komentarišući to što ga je aktuelni predsednik stranke, zajedno sa kolegama nedavno označio kao „člana interesne grupe unutar partije, koja vodi računa samo o sebi“, Šutanovac odgovara:

„Kada sam pre četiri godine predložio Lutovca za predsednika Političkog saveta, tada me nije optuživao da sam Vučićev, niti da sam član neke interesne grupe“.

On kaže da je tada postojalo jedinstvo da DS ne sme da se odrekne evropske perspektive Srbije i da ne može da bude u koaliciji sa onima za koje je, kako ističe, Mladić heroj a Đinđić kriminalac.

„A danas se traže unutrašnji neprijatelji i veličaju retrogradne Dveri“, kaže Šutanovac za RSE.

Šutanovac dodaje da je politički besmisleno bojkotovati republičke izbore, a da je po stranku katastrofalno da bojkotuje lokalne izbore.

On ocenjuje i da je DS izgubila političku oštricu beskompromisnog borca za evropske integracije, te da se kao „junior partner utopila u politički konfuzan Savez za Srbiju i postala neprepoznatljiva“.

Bursać: Eskalacija sukoba neće doprineti popravljanju rejtinga DS

Dejan Bursać iz beogradskog Instituta za političke studije ocenjuje da je jasno da je u DS u toku borba za prevlast između dve struje.

„Povod je ideja o bojkotu izbora, ali sukob je verovatno dublji i odnosi se na koncepciju budućeg pravca nekada velike, a sada stranke na rubu opstanka“, objašnjava on.

Bursać upozorava i da ne veruje da će eskalacija sukoba i njegovo javno prelivanje doprineti popravljanju rejtinga stranke.

On ističe i da DS nije u prvom planu u Savezu za Srbiju.

„Savez za Srbiju je šarolika koalicija sa nekoliko vrlo labavih poveznica koje se tiču demokratije, fer izbora i medijskih sloboda. Ipak, neke druge članice SZS su po svemu sudeći retorički glasnije (konkretno Dveri) pa se često čini da je DS u povlačenju u tom odnosu snaga“, ocenjuje Bursać.

Od motora demokratskih promena do podela

Demokratska stranka je partija sa najdužom tradicijom u političkom životu Srbije. Osnovana je 1919. godine, prisilno prestala sa radom 1945, i jedna je od prvih stranaka koja je obnovila svoj rad posle promene političkog sistema.

Osnivačka skupština Demokratske stranke održana je 3. februara 1990. godine. Za prvog predsednika izabran je Dragoljub Mićunović.

Ipak, i tokom devedesetih godina, Stranka je prolazila kroz deobe. Iz njenih redova nastale su Liberalna stranka Nikole Miloševića, Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice, Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, Narodna demokratska stranka Slobodana Vuksanovića.

Za predsednika Demokratske stranke 1994. izabran je Zoran Ðinđić.

RSE/Video, 2018.
Đuričić: Kako je uništena energija naroda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:37 0:00

Demokratska stranka je bila predvodnica najznačajnijih akcija Demokratske opozicije Srbije (DOS) koje su, u oktobru 2000. godine, dovele do pada nedemokratskog režima Slobodana Miloševića.

Najveća nada i najveća žrtva Srbije na početku 21. veka, Đinđić je ubijen 12. marta 2003. godine.

Na čelu stranke 2004. godine nasledio ga je Boris Tadić, koji je dva puta biran i za predsednika države - 2004. i 2008. godine.

DS gubi vlast 2012. godine, kada na vlast dolazi koalicija oko Srpske napredne stranke.

Od tada DS prolazi kroz turbulentan period smene lidera, padanja sa vlasti, cepanja i deljenja na više novih stranaka.

Lideri koji su izašli iz DS osnivali su niz uglavnom opozicionih partija. Neke od njih su Liberalno demokratska partija, Nova stranka, Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka, Stranka slobode i pravde.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG