Izjava o "kreativnom statusu" severa izazvala nedoumice

Američki ambasador u Prištini Christopher Dell na brifingu u Centru za strane novinare u Vašingtonu izjavio je da ne isključuje spremnost vlasti u Prištini da razmotri rešenje koje bi uzelo u obzir specijalnu prirodu severa Kosova, a u okviru kosovske države, iako je, prema navodima novinara, kosovski premijer Thaci ovih dana za vreme posete Vašingtonu opovrgao takvu mogućnost.

„Čuo sam premijera Thacija“, rekao je Dell, „ da barem jednom javno, a više puta u privatnim razgovorima, navede da je spreman da „kreativno“ razmotri načine na koje se može uvažiti specijalna priroda severa Kosova, u granicama same kosovske države, imajući u vidu da u Evropi 21. veka ima mesta za specijalni status – odnosno, možda je status pogrešna reč – za specijalnu prirodu regiona unutar suverenih država. Da budem manje zagonetan, ovde mislimo na regionalna uređenja kakva postoje u Belgiji, Južnom Tirolu i mnogim delovima Evrope. Međutim, nisam u poziciji da govorim u ime Prištine i Beograda, i to je pitanje za predstavnike tih zemalja,“ kazao je Dell.

Neki mediji su nakon ove izjave preneli da je Dell imao na umu davanje autonomije severnom Kosovu, pa je američki ambasador demantovao te tvrdnje rekavši da niti je sam pozivao na davanje autonomije severu Kosova niti je je čuo da premijer Kosova to ikad radi javno ili tajno.

U svakom slučaju, američki diplomata preneo je da je premijera Kosova Thacija čuo da izjavljuje da je spreman da kreativno uvaži specijalnu prirodu severa Kosova.

Ovo u izvesnom smislu predstavlja iznenađenje s obzirom da su mnogi zapadni mediji i analitičari u prvim reagovanjima posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu izricali predviđanja da će odluka Suda dodati vetar u leđa Prištini da se robusnije i brže poduhvati integracije severa Kosova.

Postavlja se, otuda, pitanje kako shvatiti ovu Dellovu izjavu. Političari i analitičari u Beogadu skloni su da je iščitaju kao uviđanje međunarodne zajednice da se neko „kreativno“ rešenje za sever Kosova mora pronaći kako se aktuelno limbo stanje koje traje već čitavu deceniju ne bi “zamrzlo”, što ne bi odgovaralo ni Beogradu ni Prištini.

Ivanović: Srbija mora da traži kompromisno rešenje

Evo kako izjavu američkog diplomate tumači Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo.

„Oni su pragmatični ljudi i brzo posle izricanja mišljenja Međunarodnog suda pravde shvatili su šta imaju. Pošto oni za razliku od nas razmišljaju unapred, shvatili su da im to mišljenje u pogledu severa Kosova nije donelo niša. Hajde, šta će s tom odlukom Međunarodnog suda pravde, makar je čitali u najgorem mogućem vidu za nas? Šta su dobili time? Ništa," kazao je Ivanović.

RSE: Da li Dellovu izjavu, odnosno, Thacijeve izjave, doživljavate kao nekakav nagoveštaj njihove ponude da se o tom severu razgovara?

Ivanović: Specijalni status je ideja koja nije naša. Ja to doživljavam kao trenutak kada pragmatični zapadnjaci traže rešenje. Ne bih hteo da ulazim u to da li je to ponuda ili nije ponuda jer ja nisam ovlašćen da prihvatam ili odbacujem niti da svojim izjavama možda limitiram dalje poteze Predsednika ili Vlade. Dakle, ja moram biti oprezan u vezi s tim. Suština je u tome da ideja jeste zapadna, ali ja vas moram podsetiti da sam još ranije u par navrata rekao da pitanje podele na sto neće staviti ni Srbija ni kosovski Albanci nego neko drugi.

RSE: Hoćete da kažete da ovo miriše na nešto kao što je podela?

Ivanović: Normalno da miriše. Oni moraju naći rešenje za sever jer ga nisu našli koliko god je izricanje mišljenja Suda u Hagu u Prištini i u nekim drugim centrima euforično propraćeno. Objektivno gledajući, ono im nije dalo ništa.

RSE: Predsednik Srbije Boris Tadić još jednom je ponovio da nije pravo rešenje ono u kojem jedna strana dobija sve, a druga gubi sve. To upućuje na to da Beograd očekuje da dobije nešto. Šta to hoće da dobije?

Ivanović: Srbija sasvim sigurno mora da traži kompromisno rešenje jer ovakvo nekompromisno rešenje rađa strašnu frustraciju koja će je proganjati narednih dvadeset, trideset ili pedeset godina.

RSE: Kako bi, recimo, to kompromisno rešenje moglo da izgleda?

Ivanović: Pretenciozno bi bilo da ja dam bilo kakav predlog zato što za to treba da se potroše meseci, možda i godine, da bi se do toga došlo, ali u principu to mora biti nešto što bismo mi mogli da “progutamo“, da prihvatimo, jer ovo ne možemo prihvatiti – o tome uopšte nema govora.

Zbunjujuće ispipavanje terena

Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, smatra da Dellova izjava da je Thaci spreman da “kreativno razmotri specijalnu prirodu severa Kosova” ukazuje na to da se uviđa da treba rešiti pitanje severa kako se ne bi pretvorilo u zamrznuti konflikt koji ne odgovara ni Srbima ni Albancima.

“Ove reči američkog ambasadora u Prištini ukazuju na pravac rešavanja, a to je da se otvara prostor za raspravu o realnosti na terenu. Sever Kosova jeste nešto što nije rešeno i gde ima mogućnosti da dve strane nađu zadovoljavajuće, odnosno, najmanje nezadovoljavajuće rešenje po sebe”, ocenjuje Vejvoda.

RSE: Da li to znači da Dellova izjava da je Thaci spreman da kreativno razmotri i uvaži specijalnu prirodu severa Kosova predstavlja odškrinuta vrata da se kaže – OK, spremni smo da razgovaramo o tome da se pronađe rešenje za sever Kosova koje nije istovetno rešenju za ostatak Kosova?

Vejvoda: Jeste, mislim da je to upravo tako. To je ta realnost na terenu koja je bila jasna već veoma dugi niz godina, čega su svesni i u Prištini i u međunarodnoj zajednici. S obzirom na to da obe strane jesu voljne, ako detektujem tačno, da ne ostave nešto što je nerešeno, da to ne postane jedan zamrznuti konflikt, u interesu je i jedne i druge da se stvari tako reše da mogu što pre da krenu u sopstvene reforme koje onda vode članstvu u Evropskoj uniji.

Ostaje nejasno šta Dellova izjava o tome da je kosovski premijer Thaci govorio o spremnosti na “kreativno razmatranje specijalne prirode severa Kosova” znači u odnosu na Ahtisarijev plan. U oceni Olivera Ivanovića, međutim, nejasnoća u vezi sa Ahtisarijevim papirom nema.

“Ahtisari kao takav je, kako da vam kažem, objektivno izbačen iz igre. On nije više u igri samom činjenicom da ga je Srbija kompletno odbila, što je rezultiralo nemogućnošću da se on primeni”, decidan je Ivanović.

Prema Ivanu Vejvodi, međutim, nije jasna priroda odnosa između spremnosti Prištine na “kreativno razmatranje specijalne prirode severa Kosova” I njene oficijelne primene Ahtisarijevog plana.

“Teško je sad reći šta to tačno znači. Po meni je, međutim, najvažnije da postoji svest o nerešenosti jednog važnog pitanja i o uvidu da to nerešeno pitanje i neodređeno stanje ne pogoduje nikome u naporima i ciljevima da se što pre ide u evropske integracije. Ako pitanje ostane otvoreno, to samo pogoršava celu percepciju regiona i povećava opasnost da se u situaciji takozvanog zamora proširenjem na region zaboravi. Aktivnim delovanjem, činjenicom da postoji i da se iskazuje politička volja za rešavanje otvorenih pitanje, region svakako pridobija pažnju i naklonost, pre svega Evropske unije na čijem smo terenu i čiji članovi želimo da budemo, dodatno je motivišući da u mu tom pravcu pomogne. Kakva će se etiketa ili ime staviti – to je mnogo manje važno od same želje za rešavanje problema”, uveren je sagovornik Radija Slobodna Evropa.

Šta bi spremnost na “kreativno razmatranje specijalne prirode severa Kosova” značilo u odnosu na Ahtisarijev plan nije jasno ni Danielu Serweru, direktoru Balkanske iniciative za mir i stabilnost u vašingtonskom Institutu za mir.

“Postavlja se pitanje šta bi to bilo više u odnosu na ono što je već predložio Ahtisari. Ono na šta smo više puta ukazivali jeste da je Ahtisarijev plan, koji je anticipirajući priznanje nezavisnog Kosova od strane Beograda, u zamenu za to Beogradu dao sve što je tražio. Otuda je teško razumeti šta bi moglo biti to “ekstra” u odnosu na Ahtisarijev plan. Ne znam, dakle, o čemu se sada misli i da li u ovom trenutku bilo ko uopšte ozbiljno i misli. Pre mi se, zapravo, čini da sada razni akteri ispipavaju teren u potrazi za rešenjem. Međutim, upravo to ispipavanje terena me pomalo zbunjuje zato što mi se čini da je odluka Međunarodnog suda više nego jasna”, kaže Daniel Serwer za Radio Slobodna Evropa.

****
Mogli bi vas intereovati i ovi tekstovi:
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Bećaj: Priština u prednosti u odnosu na zahteve Beograda
MSP: Nezavisnost Kosova nije protiv međunarodnog prava