Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Klinton: Dejtonski sporazum - test za integracije


Bivši predsednik SAD Bil Klinton govorio u toku "Amerika na raskršću: Dejtonski sporazum i dipomatija na početku 21. veka" panel diskusije u Njujorku, 09. februar 2011.
Cilj Dejtonskog sporazuma bio je ne samo okončanje sukoba u BiH, već je bio i izraz napora da se pronađe mehanizam odlučivanja koji bi vodio jedinstvenijem svetu, da snage integracija nadvladaju dezintegracione, u svetu u kome SAD neće moći da dominiraju već da vode, kazao je bivši američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton), na skupu o Dejtonskom sporazumu koji je na Njujorškom univerzitetu organizovala njegova fondacija, a na kome je učestvovalo nekoliko zvaničnika njegove administracije, kao i predsednik Hrvatske Ivo Josipović i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović.

Istaknuto da je Dejtonski sporazum nesavršen dokument, ali je omogućio mir. Sada je izazov da se pomeri fokus, odnosno ostave po strani strahovanja šta može da se izgubi, i usredsredi na to šta se može dobiti integracijama od kojih bi svi imali koristi.

Ukazujući na međunarodne prilike u vreme izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, Klinton je istakao da je Hladni rat imao dominantnu ulogu u organizaciji spoljne politike SAD sve do dve godine uoči njegovog izbora za predsednika 1992.

Sukob SAD i Sovjetskog Saveza bio je okosnica diplomatske strategije. Jedan od ključnih principa politike SAD bilo je „zadržavanje“ (containment).

Ta potreba da se SSSR, osim ideološki, „zadrži“ i geopolitički, vodila je, po Klintonovim rečima, ka iskrivljavanju američkih vrednosti, odnosno podršci Vašingtona veoma represivnim režimima, pre svega u Centralnoj Americi, a napravljene su greške i u Vijetnaskom ratu, jer je posmatran kroz prizmu hladnoratovske borbe.

Stoga se u 1990-im postavilo pitanje kako ustrojiti odnose u svetu u novim okolnostima kada više nije bipolaran.

"Nakon okončanja Hladnog rata nametnulo se pitanje kako rešavati etničke sukobe, kako se odnositi prema Rusiji, koja imala bliske odnose sa Srbijom, kako je uključiti u pronalaženju rešenja u BiH i kasnije na Kosovu? Šta to znači za ostvarenje sna o Evropi kao slobodne i ujedinjene po prvi put u istoriji, a koja se nakon Drugog svetskog rata prvi put suočila sa užasnim sukobom na svom tlu? Da li NATO treba da ima nehladnoratovsku misiju i više članova, kakve odnose treba da SAD imaju sa represivnim režimima u Latinskoj Americi i Aftici"
, pita se Klinton.

Mnogi smatraju da je period nakon završetka Hladnog rata i pre terorističkih napada pre 11. septembra, bio miran i jednoličan. No, to nije tačno, naglašava Klinton.
Stradanja u BiH su dominirala vestima kao i sada o protestima u Egiptu.

"Dejtosnki sporazum, odlučnost NATO-a da interveniše, bili su prvi test šta će svet učiniti da uspostavi red i organizuje se nakon okončanja Hladnog rata", kaže on.

Bivši američki predsednik podseća da tada nisu postojale informacije kao sada. Bilo je svega 15-ak Internet sajtova. No, poricanje nije bila opcija.

"Smatrao sam da nakon okončanja Hladnog rata, SAD treba da redefinišu svoje odnose sa Evropom i NATO, i da će krah komunizma voditi prosvećenosti, demokratiji, prosperitetu i bezbednosti. No, svi ti proklamovani ciljevi zvučali bi kao obmana ako ne bismo pomogli. Imali smo obavezu da sprečimo krvoproliće, kao i da ponovo stvorimo uslove da Evropa nađe svoj put ka prosperitetu i jedinstvu. Mnogi su bili protiv na obe strane. Smatrali su da time SAD gube dobit (dividende) od mira nakon Hladnog rata, nakon izbegavanja sukoba sa Rusijom. Neki su upozoravali da će to biti drugi Vijetnam za SAD. Oko 70 odsto Amerikanaca je bilo protiv slanja trupa. Čak i nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 58 procenata stanovnika SAD je bilo protiv našeg vojnog angažmana u BiH", kaže Klinton.

Berger: Nije bilo interesovanja za rat

Klinton kaže i da je bilo kritika na račun SAD što nisu ranije intervenisale. On je istakao da je to bilo moguće uraditi samo uz podršku Evrope, kako bi se povećao i njen kapacitet za stvaranje demokratskog, ujedinjenog starog kontinenta.

Situaciju je slično opisao i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Semjuel Berger (Samuel R. Berger)

"Kada je predsednik Klinton stupio na predsedničku dužnost, rat u BiH je već besneo, scene sa snajperima, sistematsko silovanje, masovno etničko čišćenje, zarobljenici koji su ličili na skelete iza bodljikave žice. Mislili smo da se te scene u srcu Evrope više nikada neće ponoviti. U SAD nije postojalo veliko interesovanje za rat daleko od nas. Istovremeno, naši evropski saveznici su se snažno protivili odlučnijim potezima, koji bi mogli da dovedu u rizičnu situaciju međunarodnu humanitarnu misiju", kaže Berger.

Novinarka Kristiana Amanpur (desno), Bakir Izetbegović, Ivo Josipović, Ketrin Ešton i Džejms Stajnberg, Njujork, 09.02.2011.
Sredinom 1995. snage bosnaskih Srba su i dalje gađale nevine civile u Sarajevu, izvršili su masakr nad hiljadama lica u Srebrenici, uzeli su pripadnike mirovnih snaga UN kao taoce.

"Predsednik Klinton je zaključio da je američko vođstvo jedina nada za mir. Stoga smo avgusta te godine započeli sveobuhvatnu diplomatsku misiju podržanu NATO snagama kako bismo promenili odnos snaga na terenu. Na početku ovih operacija stradala su trojica američkih diplomata, zatim je izvršen brutalan napad srpskih snaga na Sarajevo. No, neumorni napadi NATO-a, zajedno sa uspesima bosanskih i hrvatskih snaga, napokon su omogućili primirje i Dejton", kaže Berger.

General Vesli Klark (Wesley Clark), jedan od glavnokomandujućih NATO snaga se priseća susreta u Zagrebu sa tadašnjim ministrom odbrane Hrvatske.

"Sećam se da je ministar odbrane tada rekao: ’Čekajte. Mi smo skoro zauzeli Banjaluku. Oni su u potpunom rasulu. Haos je na ulicama. Milošević je poslao novog generala da preuzme komandu. To je prilika. Ući ćemo u Banjaluku za sedam dana, a vi hoćete da nas zaustavite!’ Rekli smo: stop. I oni su stali. Srbi su takođe znali da ne mogu da dobiju više. Ričard Holbruk je odigrao veliku ulogu u Dejtonu. Učino je sve da okupi zaraćene strane u Dejtonu i na kraju ubedio Izetbegovića da učini ključni ustupak oko Brčkog", kaže Klark.

Nakon skoro 4 godina rata, 100 hiljada ubijenih, 2 miliona raseljenih zaključen je sporazum. SAD su poslale oko 20 hiljada vojnika u međunarodnu misiju koja je trebalo da podupre primenu sporazuma.

"Bosna je bila i test vrednosti", smatra Berger. "On je bio uveren da se prosperitet i napredak nalaze u jedinstvu a ne podelama. Predsednik Klinton je imao viziju Evrope u transatlatskom savezništvu u vremenu velike transformacije, Reč je o ujedinjenoj Evropi na kraju 20 veka, No, čovečanstvo je bilo svedokom najbrutalnijeg sukoba koji se dešavao na tom kontinentu. Klinton je znao da takva, ujedinjena Evropa nije moguća sa sukobom koji besni na njenoj teritoriji".

Bil Klinton je naveo stav nedavno preminulog Ričarda Holbruka, koji se smatra arhitetkom Dejtonskog sporazuma.

"To je bio izbor između nesavršenog mira i kontinuiranog krvoprolića. Znali smo tada da je to samo početak. Naravno, postavlja se pitanje da li model koji je primenjen u Bosni primenjiv i za izazove sa kojima se sada suočavamo u multipolarnom svetu? Bio sam uveren od pada Berlisnkog zida i početka raspada SSSR, kasnije slabosti Rusije, da je to istorijski prolazni trenutak u kome SAD imale takvu vojnu, političku i ekonomsku premoć. Kina je i tada beležila ekonomski rast, ali nije bila ni izbiliza snažna kao sada, isto se odnosi i na Indiju. Ekonomska kriza je pogodila Meksiko, zatim Brazilu. No, govorio sam svom timu da Kina i Indija imaju više stanovnika nego mi i samo je pitanje vremena kada će stvarati veće bogatstvo. Zatim, ako se Evropa ujedini, takođe će imati više stanovnika nego mi, a pojedine zemlje na starom kontinentu već imaju isti dohodak kao SAD. Dakle, osim humanitarnog, regionalnog i evropskog aspekta situacije u Bosni, rešenje koje smo usvojili ticalo se i napora da pronađemo put, odnosno takav mehanizam odlučivanja koji će voditi jedinstvenijem svetu, u kome će snage integracije prevladati dezintegracione, u svetu u kome SAD neće moći da dominiraju ali će moći da predvode", kaže Klinton.

Galbrajt: Uspeli smo da okončamo rat

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović je istakao da je Dejton, ako ništa drugo, okončao rat i stradanja. On kaže da su neki u BiH previše očekivali od ovog dokumenta, ali da treba imati u vidu sa kakvim nasleđem, odnosno problemima je BiH izašla iz rata i nastoji da gradi jedinstvenu i funkcionalnu državu.

Američki ambasador u Zagrebu u vreme rata Piter Galbrajt (Peter Galbraith), ističe da nije bilo Dejtonskog sporazuma, alternativa bi bila mnogo gora, jer se sukobi ne bi možda okončali ni do dana današnjeg.

"Hrvatska bi ličila na Kipar, u kojoj bi Srbi držali okupiranim deo teritorije a što bi vodilo permanentnom neprijateljstvu. Bosna, kao izvor sukoba, bila bi plodno tle za delovanje terorista, što bi se itekako odrazilo na Evropu i u smislu demoralizacije. Šta reći o UN. Ustav BiH kao jedinstvene države je daleko od savršenog. Ovih dana se može čuti mnogo kritika na račun Dejtonskog sporazuma. No, u Dejtonu nismo nastojali da stvorimo savršenu zemlju već da okončamo rat. I uspeli smo u tome. Niko nije stradao nakon završetka sukoba u poslednjih 16 godina. To je značajan uspeh", kaže on.

Postavlja se pitanje kakve su pouke izvučene za druge sukobe u svetu.

Bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt (Madeleine Albright) ističe da NATO pokušava da ih primeni u sadašnjim misijama.

"Lekcije sa Balkana se primenjuju u Avganistanu, kroz takozvani sveobuhvatni pristup. To znači i vojni i civilni angažman. Dakle, ne može se sve rešiti oružjem, već je potrebno posvetiti pažnju i obnovi, političkom radu, da se predoči građanima šta je posredi, kako graditi savezništva. No, to nije jednostavan proces", kaže Olbrajt.

Galbrajt pak smatra da je lekcija sa Balkana da se ne primenjuje mnogo lekcija drugde.

"U BiH su nakon rata na izborima pobedili nacionalisti, u Iraku su takođe pobedili nacionalisti, jer se odugovlačilo sa izborima"
, smatra on.

Visoki predstavnik EU Ketrin Ešton prisustvuje panel diskusiji proslave godišnjice Dejtonskog sporazuma, Njujork, 09.02.2011.
Povodom stava da su SAD „nezamenljiva“ (indispensable) nacija u međunarodnim odnosima, naročito u rešavanju sukoba, Vesli Klark smatra da su one i dalje najjače, ali da su se promenili se odnosi moći u poređenju sa 90-im, tako da i druge zemlje mogu sada više da doprinesu.

S druge strane, Galbrajt ističe da je moć SAD u opadanju i da su taj proces ubrzali neki potezi Bušove administracije.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je istakao da je nužno raditi na pomirenju što je pretpostavka za osiguranje bolje, zajedničke budućnosti ove regije. Nakon toga, po njemu, treba se usredsrediti na ostale ciljeve.

"To je stvaranje poverenja, nasuprot strahu; solidarnost i partnerstvo nasuprot sebičnosti", kaže Josipović.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je rekla da zemlje sa prostora bivše Jugoslavije imaju evropsku budućnost.

"Uspešnost Evropske Unije se meri efikasnošću delovanja u njenom susedstvu i to je za nju veliki izazaov. Dakle, delotvornost EU se iskazuje u podršci koju pruža zemaljama kandidatima da sprovedu neophodne reforme na putu ka članstvu, kako bi mogle da budu ravnopravne u nastupu sa postojećih 27 članica", kaže ona.

Izetbegović: Sporazum se mora menjati


Klinton je istakao da je „osnovni nedostatak Dejtona što je u nastojanju da zaštiti legitimni interese svih strana uvažio njihove strahove dajući im pravo veta“.

On je kao drugačiji primer naveo mirovni sporazum u Irskoj, gde je nakon 30 godina sukoba postignut dogovor o vladavini većine, zaštiti prava manjina, zajedničkim vrednostima.

"Stoga treba pomoći da se prevaziđe ta ugrađena sklonost ka vetu", smatra Klinton.

Zamenik američkog državnog sekretara Džejms Stajnberg (James B. Steinberg) je istakao da Srbi u BiH treba da promene strategiju.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović (levo) i ko-predsednik BiH Bakir Izetbegović prisustvuju panel diskusiji proslave godišnjice Dejtonskog sporazuma, Njujork, 09. februar 2011.
"Ovde je izazov da se pomeri fokus, odnosno ostave po strani strahovanja šta može da se izgubi, a da se usredsredi na to šta se može dobiti integracijama od kojih bi svi imali koristi. Na žalost, zbog istorijskih i drugih okolnosti, mnogi lideri se usredsređuje na ono šta imaju, naročito lideri u Republici Srpskoj. Zbog toga SAD, zajedno sa EU, nastoje da uvere tamošnje političare da promene taj pristup, da niko ne namerava da suštinski menja Dejtonski sporazum, ali da postoje stvari koje treba promeniti od čega bi svi imali koristi", kaže Stajnberg.

Sličan je i Izetbegovićev stav.

"Na kraju, Srbi treba da konačno budu spremni da prihvate jednu zemlju. Oni još imaju dvosmislen stav o tome, šaljući nejasne poruke. Oni treba napokon da shvate je njihova budućnost u BiH, da treba da ubrzamo naš put ka EU", kaže Izetbegović.

On smatra da su potrebne promene Dejtonskog sporazuma.

"U Dejtonu je stvoreno mnogo blokada. Sve etničke grupe se boje one druge. Zato su im potrebni mehanizmi blokade da bi sprečili prevlast drugih. Sada je vreme da se uklone te prepreke, kao što je entiitetsko glasanje", smatra Izetbegović.
Stajnberg: Potreban je novi pristup, da se podstakne osećaj zajedniče sudbine, budućnosti.

Josipović kaže da su nužne promene koje bi omogućile da tri naroda u BiH budu ravnorpavana kao i da se uklone prepreke na putu evropskih integracija.

Stajnberg je istakao da je BiH na dobrom putu ali da nije ostvareno očekivano. Potreban je novi pristup, da se podstakne osećaj zajedniče sudbine, budućnosti.

"Postoje stvari koje bez suštinske promene Dejtona mogu da osiguraju funkcionalnost. Problem je što ljudi gledaju na Dejton i ostale na njemu zasnovane institucije kao zaštitu svojih interesa a ne mogućnost da grade poverenje i zajedničku budućnost.
Nužno je graditi novu političku kulturu i poverenje koje neće zavisiti samo od institucionalnih aranžmana"
, zaključuje Stajnberg.

Zašto niko nije došao iz Srbije?

Zašto niko nije došao iz Srbije?

Poziv za konferenciju dobio je i predsednik Srbije Boris Tadić koji se, međutim, oporavlja od nedavne operacije te ne može da putuje, saznaje beogradski Danas iz diplomatskih izvora.

Ambasador Srbije u SAD Vladimir Petrović takođe je bio pozvan na konferenciju, ali nije mogao da se odazove zbog preuzetih obaveza, te je Srbiju predstavljao predstavnik u Ujedinjenim nacijama Feđa Starčević.

Osim Bakira Izetbegovića, ucestovao je i drugi član Predsedništva BiH Željko Komšić, dok treći Nebojša Radmanović nije prihvatio poziv za konferenciju jer je stigao, kako je naveo, suviše kasno, a put i košta.

Pogledajte komentare (22)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG