U nedelju se navršava tačno deset godina kako roditelji poginulih gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u kasarni na Topčideru, čekaju pravdu za svoje stradale sinove. Nezavisna komisija i nekoliko ekspetriza su, nasuprot nalazima zvanične vojne istrage da je jedan mladić ubio drugog pa potom izvršio samoubistvo, utvrdili da su dvojica gardista ubijena. Istraga pokrenuta protiv nepoznatih osoba zbog tog zločina i dalje tapka u mestu.
Deceniju pošto su izgubili svoje najmilije, neutešne porodice Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića još jednu godinu zaredom će položiti cveće i zapaliti sveće na ulazu u podzemni vojni objekat "Karaš" ne znajući ko je odgovoran za smrt dvojice mladića tokom redovnog služenja vojske.
Kao pripadnici Gardijske brigade njih dvojica su 5. oktobra 2004. stradali od oružane vatre dok su bili u redovnoj patroli.
Nezavisna državna komisija, formirana zbog sumnji u profesionalnost vojne istrage, došla je do zaključka da je na gardiste pucala treća osoba, što su potvrdili i forenzičari američkog Federalnog istražnog biroa.
Međutim, porodice poginulih momaka i ovdašnja javnost su i dalje daleko od epiloga tog slučaja pošto pretkrivični postupak pokrenut protiv nepoznatih osoba i dalje tapka u mestu, kaže za naš program Janko Jakovljević, Draganov otac.
“Žalosno bi bilo ako niko ne bi bio kažnjen. Mi tražimo da se sudi na osnovu dokazanog činjeničnog stanja i dokaza. Papirologije ima, ali neko neće da sprovodi. Niko se ne oglašava, da li se šta radi ili ne radi, ne znam. Trebalo je da se saslušava mnogo svedoka, bilo je nekih dojava. Mi smo sve priložili. Ovi gore iz vrha, niko se ne obraća, nit pojavljuje, poziva… u odnosu na prethodnu vlast. Nije ni prethodna bila bog zna dobra, ali ipak setili su se ponekad.”, kaže Janko Jakovljević.
Osim tog postupka, po optužnom predlogu porodica gardista, protiv nekadašnjeg vojnog sudije koji je vodio istragu o njihovoj pogibiji Vuka Tufegdžića trenutno se vodi proces koji su pokrenuli zbog sumnji na propuste i zataškavanje. Međutim, njihov pravni zastupnik Predrag Savić upozorava da mu preti zastarevanje, zbog čega strahuje da bi ometanje istrage moglo proći nekažnjeno.
“Istraga je skrajnuta na pogrešnu stranu, učinjeni su veliki propusti tako da niko neće odgovarati što je na primer uništena uniforma vojnika gardista, što obdukcija nije urađena kako treba. Što nikada nije pretresen podzemni deo objekta "Karaš". Što je istraga traljavo vođenja a tu pogotovo podsećam na prosejavanje zemlje. Što su projektili izvađeni iz tela vojnika i dati na ruke predstavnicima vojne istrage.”, kaže Savić.
Veza sa Mladićem
I deset godina kasnije Vuk Tufegdžić, čelnik vojne istražne komisije ne odstupa od nalaza da je jedan vojnik ubio drugog, posle čega je počinio samoubistvo. Odbacuje optužbe za ometanje istrage u slučaju "Topčider", dodajući da će na ročištu zakazanom krajem meseca javnosti predstaviti sve informacije vezane za taj slučaj.
“Kad kažem da ostajem iza svega što sam do sada izjavljivao, to ne govorim da bih bilo koga štitio. Niti zbog bilo koje svoje lične potrebe, već isključivo radi istine. Zbog toga što je ono što je utvrđeno tako, nijednog traga i dokaza nema za nešto drugo. Propusta tu apsolutno nikakvih nije bilo, niti bilo kakvog zataškavanja. Meni se čini da bi ovde mnogi voleli da nastupi zastarelost, da bi mogli da kažu eto neko ga je zaštitio i sačuvao i zbog toga njemu nije ništa. On je čuvao tamo nekoga ko je ubio vojnike. E pa nije tačno, mene niti bilo ko štiti niti čuva.”, tvrdi Tufegdžić.
Smrt dvojice gardista dovodi se i u vezu sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem zbog čega su advokati njihovih porodica tražili i da on bude saslušan zbog sumnje da su se 2004. godine u vojnom objektu "Karaš" skrivali haški optuženici. U junu ove godine je i tužilac u procesu protiv Mladića sugerisao da su gardisti ubijeni zato što su ga videli.
Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije, koja se godinama zalaže za utvrđivanje istine o sudbini gardista, smatra da država sistemski zataškava kako taj, tako i druge zločine poput pogibije radnika Radiotelevizije Srbije tokom NATO intervencije.
“Bila sam nažalost svedok i tako banalnih ponuda da odustanu od tužbi i istraga. Da im se nadoknade računi za struju. Zaista strašno… Nažalost taj plan se kao i u slučaju radnika RTS-a relativno uspešno događa. Deset godina od slučaja “Topčider”, još više od slučaja RTS-a mi nemamo odgovore na ključna pitanja. Svi akteri su sve umorniji i fizički sve stariji”, upozorava Jelena Milić.
Kako se ne bi zaboravila tragična sudbina stradalih gardista nekadašnje vojske Srbije i Crne Gore, a država podstakla da stvari u tom slučaju pomeri sa mrtve tačke u Beogradu je uoči obeležavanja godišnjice njihove pogibije promovisana knjiga “Slučaj Topčider - Anatomija državnog zločina”, novinara Bojana Tončića. Njen autor upozorava da sve ukazuje na to da su institucije od ovog slučaja digla ruke.
“Po mojoj oceni, a nju temeljim na razgovoru sa više ljudi, reč je o nastavku rata i logično je bilo da se nastavak rata koji je država Srbija vodila odvija I u Beogradu. Ovde i ovog puta na jedan tragičan način, a nastavak rata je i skrivanje Ratka Mladića. Taj državni posao je zapravo iza čitave ove priče.”, zaključuje Bojan Tončić.
