Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp (Trump) započeo je govor na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu hvaleći stanje američke ekonomije, uz kritiku Evrope za koju je rekao da "ne ide u dobrom pravcu".
"Nakon samo jedne godine mojih politika više nema inflacije, a zabeležen je izuzetno visok ekonomski rast kakav nijedna zemlja nije videla ", rekao je američki predsednik u Davosu.
Interesovanje učesnika je izuzetno, a sala u kojoj drži govor je prepuna. U Davosu se već nalazi većina evropskih lidera.
Tramp je rekao da mu je drago što vidi salu punu prijatelja, uz opasku da u njoj ima "i nekoliko neprijatelja".
Ocenio je da uspeh ili neuspeh Sjedinjenih Američkih Država povlači za sobom i ostale zemlje sveta. Tom prilikom iskoristio je priliku da ismeje evropski kontinent.
"Iskreno, određena mesta u Evropi više nisu ni prepoznatljiva", naveo je Tramp. "Volim Evropu i volim da je vidim u dobrom stanju, ali Evropa ne ide u dobrom pravcu".
Skup u Davosu je prilika da se neki od evropskih lidera prvi put sastanu s američkim predsednikom od izbijanja do sada najozbiljnijih tenzija između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, izazvanih Trampovim namerama da preuzme Grenland i njegovim pretnjama da će uvesti carine za osam evropskih država.
U Davosu je vladalo veliko iščekivanje Trampovog govora, uz očekivanje da će se ponovo osvrnuti na pitanje preuzimanja Grenlanda, koje je postalo ozbiljan kamen spoticanja među SAD i državama članicama, kako Evropske unije, tako i NATO-a.
Tramp je uoči polaska u Davos rekao novinarima da nastoji da preuzme Grenland, poručivši da po tom pitanju "nema povratka".
Za sada nema zvanične potvrde sa kojim evropskim liderima će se američki predsednik sastati tokom boravka u Davosu.
Jedino je potvrđeno da će se sastati sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom (Rutte).
Američki predsednik je 17. januara najavio da će uvesti carine pojedinim evropskim državama, nakon što su se javno usprotivile njegovim nastojanjima da preuzme kontrolu nad Grenlandom i poslale vojno osoblje na ostrvo, u znak podrške Danskoj i prisustvu NATO-a.
Na meti američkog predsednika nalazi se osam evropskih država: Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.
Grenland, najveće ostrvo na svetu sa oko 57.000 stanovnika, nije samostalna članica NATO-a, ali je obuhvaćen članstvom Danske u tom vojnom savezu. Pokušaj preuzimanja Grenlanda označio bi prvi slučaj u istoriji NATO-a da jedan saveznik napada drugu članicu Alijanse.
Evropska unija već ima na raspolaganju pripremljen paket protivmera koji bi stupio na snagu ukoliko bi Sjedinjene Američke Države uvele carine.
U govoru u Davosu 20. januara, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) poručila je da će evropski odgovor na carine biti "nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan".
"Guranje u opasnu silaznu spiralu pomoglo bi upravo onim protivnicima koje smo oboje toliko posvećeni da držimo podalje od našeg strateškog okruženja", poručila je predsednica Evropske komisije.
Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) takođe je u Davosu ocenio da "nema smisla pretiti saveznicima carinama", ali je naglasio da Evropa ne bi trebalo da okleva da upotrebi svoj instrument protiv prisile.
"Ludost je da se nađemo u situaciji u kojoj bismo morali da koristimo instrument protiv prisile prema Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Makron u govoru.
Francuski predsednik je zatražio pokretanje evropskog instrumenta protiv prisile neposredno nakon što je Tramp najavio uvođenje carina.
O zajedničkom odgovoru na pretnje carinama iz SAD lideri 27 država članica Evropske unije razgovaraće na hitnom samitu, koji je za 22. januar sazvao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa).
