Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Danska levica do pobede uz antiimigracionu politiku


Liderka danskih Socijaldemokrata Mete Frederiksen posle izborne pobede.

Pobedom Socijaldemokrata na parlamentarnim izborima u Danskoj nastavljen je trend u nordijskom regionu gde poslednjih godinu dana pobeđuje levi centar, pišu svetski mediji i ukazuju da je trijumf levice i težak poraz nacionalističkih populista u Danskoj došao uz protivljenje merama štednje, ali i prihvatanjem tvrde antiimigracione politike.

Socijaldemokrate su osvojile 25,9 odsto glasova i 48 mesta u parlamentu sa 179 poslanika, dok je liberalna partija dosadašnjeg premijera Larsa Lokea Rasmusena (Lokke Rasmussen) takođe poboljšala svoj izborni rezultat osvojivši 43 poslanika. Takozvani Crveni blok predvođen Socijaldemokratama ima 91 poslanika, a Plavi blok desnog centra 75 poslanika, pošto je antiimigraciona nacionalistička Danska narodna partija pala s 21,1 odsto na 8,7 odsto.

Nordijski trend

Danci su na izborima nastavili trend među nordijskim zemljama u okretanju od populizma, pošto su se glasači opredelili za treću levu vladu u regionu u jednoj godini, piše Gardijan (The Guardian).

Socijaldemokrate su se u kampanji fokusirale na klimatske promene i odbranu države blagostanja, uz obećanje da će prekinuti rezove u potrošnji na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, ali da će zadržati čvrst stav prema imigraciji, podvlači britanski dnevnik.

Liderka Socijaldemokrata Mete Frederiksen (Mette), kako ukazuje list, mogla bi imati problema u sastavljanju vladajuće koalicije, pošto druge partije na levici ne podržavaju kontroverznu imigracionu politiku najveće stranke levog centra. Frederiksen je odbacila predlog Rasmusena o "velikoj koaliciji" i posle izbora izrazila nameru da obrazuje manjinsku vlasti s podrškom levih stanka.

Nordijski socijalni model, dugo hvaljen kao simbol blagostanja, poslednjih godina je pod pritiskom zbog starenja stanovništva, objašnjava Gardijan i dodaje da su u Danskoj reforme dovele do privrednog rast iznad proseka Evropske unije, ali da zbog niza budžetskih rezova ljudi sada plaćaju usluge koje su ranije bile besplatne.

Pobeda levog centra u Danskoj, ukazuje list, usledila je pošto su finske socijaldemokrate tesno pobedile u aprilu uz obećanje da će povećati poreze zarad veće socijalne potrošnje, dok je švedska stranka levog centra prošle godine pobedila na obećanju o reformi socijalne politike.

Kako je levica pobedila?

Socijaldemokrate su tokom kampanje obećale da će povećati javnu potrošnju, povećati poreze kompanijama i bogatima, kao i da će delomično poništiti reformu penzijskog sistema tako da se ljudi koji su radili 40 godina mogu ranije penzionisati, piše BBC.

Većina danskih glasača, ukazuje BBC, zabrinuta je za sudbinu socijalnog modela koji je godinama suočen s rezovima dok se više vlada u nizu mučilo s problemom starenja stanovništva. Mada Danci plaćaju neke od najviših poreza u svetu za podršku darežljive države blagostanja, zbog rezova u potrošnji brinu da bi dalje mere štednje mogle podriti zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Druga velika tema na izborima u Danskoj bila je životna sredina, piše BBC, dodajući da oko 57 odsto Danaca želi da sledeća vlada stavi prioritet na klimatske promene, dok je među mlađim glasačima taj procenat 69 odsto.

Glavne partije na desnici i levici, ističe britanski servis, usvojile su antiimigracione politike - i liberali i socijaldemokrate takve mere opravdavaju potrebom da se zaštiti socijalni sistem.

Danske Socijaldemokrate su opet otkrile svoju sklonost ka socijalnom konzervativizmu, piše Tajms (The Times), dodajući da su desni populisti na izborima doživeli izborni kolaps padom s 21 odsto na oko devet odsto glasova.

Danska narodna partija je bila uticajna snaga u prethodnom sazivu parlamenta odakle je podržavala vladu desnog centra i iznudila odluku za pravljenje zatvorske kolonije na udaljenom ostrvu za kriminalce među tražiocima azila, ukazuje britanski list.

Frederiksen je, međutim, kako piše Tajms, neutralizovala privlačnost desnice pozivom da se ograniči dolazak imigranata izvan Evrope i zahtevom da odbijeni tražioci azila budu deportovani na sever Afrike. Takođe je podržala zabranu za nošenje velova i ubedila stranku da se uzdrži kada se glasalo o zatvoru za migrante na ostrvu na kojem je bio centar za ispitivanje zaraznih bolesti životinja.

Poraz nacionalista

Danska se pomerila u levo dok su antiimigracioni nacionalisti iz Danske narodne partije pretrpeli najveći poraz od osnivanja 1995. godine, piše Blumberg (Bloomberg), ukazujući da pitanje migranata više nije glavno pitanje koje tišti birače u toj zemlji.

Rezultati sugerišu da je glasačima dosta ultra-tvrde Danske narodne partije na koju se oslanjala vlada desnog centra, ističe Blumberg i dodaje da je čak i premijer Rasmusen naznačio da smatra da su neki od danskih anitiimgracionih zakona prestrogi, pošto je nedavno otkrio da verenica njegovog sina, Amerikanka obrazovana na Harvardu, nije mogla da ostane u zemlji.

Danska narodna partija je na izborima 2015. dobila podršku više od petine glasača, što je, kako piše Blumberg, dovelo do tvrđe politike prema imigraciji, ali je to bilo u godini kada su se Evropljani pitali da li će njihov kontinent primiti stotine hiljade tražilaca azila iz Sirije.

Danci su sada manje zabrinuti za priliv tražilaca azila, a više za pitanja kao što je životna sredina, čime se Danska narodna partija nije bavila, objašnjava Blumberg i ukazuje da je osnivačica stranke Pia Kjersgor (Pia Kjaersgaard) nedavno ismejana pošto je okrivila "klimatske ludake" za nedavne loše rezultate stranke.

Sadašnji lider stranke Kristijan Tulesen Dal (Kristian Thulesen Dahl) za težak poraz okrivio je pojavu novih desničarskih partija koje su odvukle glasače, ali, kako ukazuje Blumberg, jedna od njih, Tvrda linija koju vodi osuđeni rasista, nije prešla cenzus od dva odsto, dok je Nova desnica jedva ušla u parlament.

Mada je imigracija bila manje značajna na ovogodišnjim izborima nego prethodnih godina, to je i dalje važno pitanje za Dance, podvlači Blumberg, posebno za radnike na manuelnim poslovima koji strahuju od konkurencije među migranatima.

Danska i evropska politika

Danski izbori su pažljivo praćeni i na nivou Evropske unije jer bi rezultati mogli uticati na izbor naslednika šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker), piše Politiko (Politico).

Dankinja Margret Vestager (Margrethe), evropska komesarka za konkurenciju i kandidatkinja liberala za najvišu poziciju u Evropskoj komisiji, članica je danske Socijalno-liberalne partije.

Politiko objašnjava da Vestager za kandidaturu mora obezbediti podršku nove vlade u Kopenhagenu, ali da pobeda Socijaldemokrata to dovodi u pitanje pošto je ta stranka dosad odbijala da se izjasni o odluci Danske o novoj Evropskoj komisiji.

Analitičari, kako piše Politiko, ukazuju da bi Socijaldemokrate mogle podržati Vestager da bi u danskom parlamentu obezbedile podršku Socijalno-liberalne partije.

XS
SM
MD
LG