Nekoliko evropskih zemalja traži od Danske da objasni zašto su njene obaveštajne službe pre više od sedam godina pomogle SAD u špijuniranju evropskih lidera, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel.
"Želimo karte na sto", rekao je švedski ministar odbrane Peter Hulkvist dodajući da je "neprihvatljivo prisluškivati saveznike".
Danski poslanik Karsten Hoenge iz levičarske Socijalističke narodne partije, koja podržava socijaldemokratsku vladu, rekao je da će u parlamentu ispitati ministre odbrane i pravde o slučaju.
"Vlada mora da objasni kako to da se Danska ponašala kao dobrovoljno sredstvo za američku obaveštajnu službu (NSA) i šta će to značiti za saradnju sa susednim zemljama Danske", rekao je on.
Danski javni servis DR objavio je u nedelju da je danska odbrambena obaveštajna služba, poznata po skraćenici FE, sprovela 2014. godine unutrašnju istragu da li je američka Agencija za nacionalnu bezbednost iskoristila saradnju sa Dancima za špijuniranje njihove i susednih zemalja.
Istraga je zaključila da je NSA prisluškivala političke lidere i zvaničnike u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj i Norveškoj.
Obaveštajna služba Danske pomogla je NSA-u da špijunira evropske političare, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel od 2012. do 2014. godine, podseća AP.
Špijunirani su zvaničnici Nemačke, Francuske, Švedske i Norveške.
Norveška premijerka Erna Solberg je istakla da je "neprihvatljivo ako zemlje koje su bliski saveznici imaju potrebu da špijuniraju jedni druge".
Špijuniranje drugih „stvara više nepoverenja nego saradnju. Dakle, to nije pametna investicija za Sjedinjene Države “, rekla je Solberg norveškom emiteru NRK.
Danski javni servis DR je objavio da je navodna veza između Sjedinjenih Država i Danske imala kodno ime „Operacija Dunhammer“. Prema ovom mediju, danska obaveštajna služba je dozvolila NSA-u da dobije podatke koristeći telefonske brojeve političara kao parametre za pretragu.
DR je objavio da se njegov izveštaj zasniva na intervjuima sa devet neimenovanih izvora, za koje se navodi da su svi imali pristup poverljivim informacijama koje poseduje FE. Vojna agencija je navodno pomagala NSA od 2012. do 2014. godine.
"Ako je to tačno to je neprihvatljivo među saveznicima", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron i dodao da je posvećen odnosima od poverenja Evrope i SAD.
„Privržen sam odnosu poverenja“ između Evrope i Sjedinjenih Država, rekao je novinarima. „Među nama nema mesta za sumnjičavost,“ dodao je Makron.
On je pozvao SAD da „potpuno razjasne“ „prošle činjenice“, ali i „trenutne postupke“.
Govoreći na istoj virtuelnoj konferenciji za novinare nakon bilateralnih razgovora sa Makronom u ponedeljak, nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da je sa američkim zvaničnicima već razgovarano o ovom pitanju, dodajući da je Nemačka tada jasno stavila do znanja da "špijuniranje među prijateljima" nije prihvatljivo.
„Ono što je tada bilo istina, istina je i danas“, rekla je.
„Uverena sam da su Danska, danska vlada i ministar odbrane vrlo jasno rekli šta misle o tim pitanjima,“ dodala je Merkel. „U tom smislu, vidim dobru osnovu, osim raščišćavanja ovog pitanja, i za uspostavljanje istinskih odnosa poverenja,“ istakla je nemačka kancelarka.
Izveštaji iz 2013. godine da je NSA slušala telefone nemačke vlade, uključujući Merkelovu, podstakli su diplomatski sukob između Berlina i Vašingtona koji je pokvario inače dobre odnose sa administracijom predsednika Baraka Obame.
Ipak, bilo je i izveštaja da je nemačka obaveštajna agencija BND možda pomogla američkom špijuniranju evropskih kompanija i zvaničnika.
Bivši saradnik NSA Edvard Snouden, koji je 2013. otkrio detalje tajnih američkih programa prisluškivanja, reagovao je na izveštaj DR sarkastičnim tvitom na danskom: „Oh, zašto nas niko nije upozorio?“
U pisanom komentaru za DR, danska ministarka odbrane Trine Bramsen je navela da vlada ne može da razgovara o obavještajnim pitanjima.
Dodala je da sadašnja vlada ima "isto gledište" kao i bivša socijaldemokratska vlada koju je vodila Hele Tornin Šmit (Helle Thorning-Schmidt) koja je bila na vlasti u tom periodu: "sistematsko prisluškivanje bliskih saveznika je neprihvatljivo."
Bramsen je u avgustu prošle godine razrešila dužnosti šefa spoljne obaveštajne službe zemlje, između ostalog, nakon što je nezavisno regulatorno telo žestoko kritikovalo obaveštajnu agenciju zbog namernog uskraćivanja informacija i kršenja danskih zakona.
Danska ima dve obaveštajne agencije, Odbrambenu obaveštajnu službu, koja je takođe odgovorna za vojnu obaveštajnu službu, i Bezbednosno-obaveštajnu službu, poznatu po skraćenici PET.
