Godinu i po dana od formiranja, a skoro tri godine od smrti uglednog pisca i filozofa, u Subotici je održana prva, konstitutivna sednica Saveta za očuvanje intelektualnog nasleđa Radomira Konstantinovića. Jedna od odluka Saveta jeste organizovanje manifestacije Dani Radomira Konstantinovića u oktobru, i to upravo u Subotici, gradu u kojem je ovaj veliki ex jugoslovenski i evropski intelektualac rođen, a predviđeno je da time ubuduće budu obeležavane godišnjice njegove smrti.
Nepodeljeno je mišljenje članova Saveta, nekadašnjih saradnika i prijatelja Radomira Konstantinovića, da je njegovo delo ostavilo značajan trag u kulturnom i javnom životu ovih prostora, te da je njihova obaveza da to delo promovišu, dalje izučavaju i stvaraju prostor za nove autore koji će te ideje dalje razvijati.
"To je, razume se, jedno veoma opsežno delo, jer Konsantinović je filozof, pisac, a možda bi najtačnije bilo reći mislilac koji je kritički promišljao istoriju srpskog naroda", navodi Latinka Perović, predsednica Saveta.
Smatram da je za Suboticu velika čast što je iznedrila jednog naulčnika tog kalibra, koji je cenjen širom sveta i naravno da Suboztica trebna da obeleži i da promoviše delo Radomira Konstantinovića i podseti na njega mlade generacije.
Mislim da bi takve manifestacije bile velika časta i velika promena na bolje s obzirom na stanje svesti kakvo trenutano važi u ovo9m gradu. i vraćanje onim demokratskim vrednostima koje su karakteristične za Suboticu. ja bih podsetio samo na to da je Subotica jedan od retkih gradova koja je u devedesetih godina nije glasala za Miloševića, već za intelektualca kakav je bio Ivan Đurić... A neizglasavanjem Radomira Konstantinovića za počasnog građanina Suzbotice , našem greadu jenaneta velika šteta, a ova inicijativa je dobar puta da se čitava ta bruka ispravi.
Radomir Konstantinović je rođen u Subotici 1928. godine, a značajan deo života proveo u ovom gradu. Zbog toga je i predložen za najuglednije priznanje grada počasni građanin, ali je gotovo ironičnim spletom okolnosti tadašnja komisija propustila da mu dodeli to priznanje. Nezvanično objašnjenje je da deo članova komisije nikada nije čuo za ovoga autora, te je nedodeljivanje nagrade u stvari istovremeno bilo vro autentično priznanje njegovom delu Filozofija palanke. U pokušaju da se takva greška ispravi i Konstantinoviću posthumno dodeli ovo priznanje, presudna je bila politička kombinatorika, jer je za komisiju bio politički bio neprihvatljiv drugi laureat, koji je inače ištao u paketu sa Konstantinovićem.
Najavljena manifestacija Dani Radomira Konstantinovića ipak nije puko ispravljanje nanete nepravde, već iskreno priznanje velikom intelektualcu, kaže gradonačelnik Subotice Jene Maglai.
"Nećemo se baviti prošlošću - želimo da se bavimo i posvetimo budućnosti, a prvenstveno očuvanju lika i ideja Radomira Konstantinovića, da s jedne strane one ideje koje je on promovisao očuvamo, a sa druge da ih unapređujemo", kaže Maglai.
Program obeležavanja i negovanja nasleđa Radomira Konstantinovića obuhvata veoma širok prostor, a to podrazumeva kulturne manifestacije, okrugle stolove, dodeljivanje nagrade pod imenom Radomira Konstantinovića mladim i uspešnim stvaraocima, navodi jedan od članova Saveta Živan Berisavljević.
"Nagrade će se dodeljivati laureatima sa celog prostora druge Jugoslavije i onih zemalja u kojima je njegovo delo očevidno imalo odgovarajuće interakcije", navodi Berisavljević.
Subotica će, inače, biti jedno od centralnih mesta u kojima će se održavati aktivnosti posvećene stvaralaštvu i idejama Radomira Konstantinovića , što je po mišljenju Subotičana, naših sagovornika izuzetno značajan kulturni momenat.
"Smatram da je za Suboticu velika čast što je iznedrila jednog naučnika tog kalibra, koji je cenjen širom sveta, i naravno da Subotica treba da obeleži i promoviše delo Radomira Konstantinovića i istovremeno podseti na njega mlade generacije", kaže Svetlana Caušević, direktorica Kulturno-umetničkog društva "Mladost".
"Mislim da bi takve manifestacije bile velika čast ali i velika promena na bolje s obzirom na stanje svesti kakvo trenutano važi u ovom gradu. To bi istovremeno bilo vraćanje onim demokratskim vrednostima koje su karakteristične za Suboticu. Ja bih u vezi sa tim podsetio da je Subotica jedan od retkih gradova koja devedesetih godina nije glasala za Miloševića, već za intelektualca kakav je bio Ivan Đurić... Takođe, mislim da je neizglasavanjem Radomira Konstantinovića za počasnog građanina Subotice našem gradu naneta velika šteta, a ova inicijativa je dobar put da se čitava ta bruka ispravi", kaže istoričar Mirko Grlica.
Za članove tog saveta izabrani su književnici, kulturni radnici i javne ličnosti koje su bile Konstantinovićevi bliski saradnici, ili su se pak profesionalno bavili njegovim radom. Članovi tog saveta su: Latinka Perović, Živan Berisavljević, Gojko Tešić, Radivoj Cvetićanin, Ivan Milenković, Laslo Vegel, Boško Krstić, Oto Tolnai, Boško Kovačević i drugi.
