Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Porodice nestalih ne žele da slušaju prazna obećanja



(Fotogalerija: Međunarodni dan nestalih u Beogradu, 30. avgust 2010.)

Iva Martinović

Predstavnici regionalnog Crvenog krsta pozvali su, povodom Međunarodnog dana nestalih, vlasti u regionu da efikasnije i brže rešavaju problem 14.650 nestalih tokom ratova 1991-1999. godine.

Predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je da država mora da učini sve kako bi se rešila sudbina nestalih i pozvao ostale zemlje u regionu da doprinose prevazilaženju tog problema. Istovremeno, u Beogradu je otkriven spomenik srpskim žrtvama, bez najave da bi takvo obeležje mogli dobiti i stradali drugih nacionalnosti.

Nekoliko desetina ljudi okupilo se u parku u centru Beograda ispred spomen ploče koju podižu srpska Udruženja porodica nestalih na prostoru bivše Jugoslavije.

Uz mladiće i devojke u narodnim nošnjama, i nekima očigledno, prigodne pesme sa razglasa, stajali su držeći slike onih čija sudbina još uvek nije rasvetljena, kritikujući istovremeno i vlasti zemalja regiona, ali i vlasti u Srbiji:



Istovremeno, predstavnici Crvenog krsta poslali su na Dan nestalih iz Beograda jasne i ozbiljne poruke. Šef regionalne delegacije Pol Anri Arni apelovao je na vlade zemlja čitavog regiona da efikasnije rešavaju problem 14.650 osoba čija se sudbina ni danas ne zna, i upozorio da taj problem predstavlja ozbiljnu prepreku na putu ka pomirenju i saradnji.

“Da bi ispunile svoje obaveze, države zapadnog Balkana moraju da počnu sveobuhvatnu potragu za informacijama o sudbini nestalih i da u nju uključe i policijske, vojne i sudske arhive koji se odnose na potencijalne grobnice. Ako bi se potraga za nestalima odvijala sadašnjim tempom, biće neophodno 22 godine za rešavanje preostalih slučajeva u Hrvatskoj, 11 godina za slučajeve u Bosni i Hercegovini, a 33 godine na Kosovu,” rekao je on.

Političke poruke

Uprkos masovnim grobnicama i telima za kojima se i danas traga u Srbiji, iz Beograda su se uglavnom mogle čuti osude vlada regiona.

Predsednik državne Komisije za nestale Veljko Odalović podsetio je da je među nestalima 4.000 srpskih žrtava, a da to što njihove sudbine nisu rešene govori da je najveći broj žločina ostao nekažnjen.

“Najbolje bi bilo da smo ovakve spomen ploče podigli na mestima gde su naši najmiliji nestali, gde su ubijeni. Na žalost, to nije moguće ni na Kosovu, ni u Hrvatskoj ni u Bosni i Hercegovini, jer oni koji su počinili zločine ne mogu da se suoče sa istinom", kazao je Odalović.

Na naše pitanje, mogu li se u Srbiji suočiti sa istinom i otkriti spomenik drugim žrtvama, Odalović odgovara:

“Tamo gde smo imali saznanja da se nalaze sahranjena lica, koja nisu ubijena ovde, nego na nekim drugim prostorima i ovde doneta, ekshumirali smo 1 425 tela. Ono što je osnovno, jeste da spomenik treba da se podigne tamo gde se zločin i desio i gde je neko stradao.”

Nedavna inicijativa hrvatskog udruženja „Vukovar 1991“, da na mestima nekadašnjih logora u Stajićevu i Begejcima kod Zrenjanina, postave spomen obeležje u ime žrtava i ljudi koji su tamo ubijeni, naišla je na osude, pa i pretnje ekstremnih organizacija da će ih i fizički sprečiti, a predsednik Skupštine Zrenjanina, koji je podržao inicijativu, dobio je pretnje smrću.

“Na Međunarodni dan nestalih govorimo o nestalima u regionu, bez obzira na nacionalni predznak,” govori u pomirljivijem tonu za RSE predsednik Udruženja porodica nestalih Čedomir Marić.

RSE: Ali ovde je ipak spomenik samo srpskim žrtvama.

“Pazite, to je prva i jedina spomen ploča koja je u Beogradu i u Srbiji podignuta srpskim žrtvama. S druge strane, u recimo Hrvatskoj postoji veliki broj spomenika stradalim braniteljima. Slažem se naravno da bi ovde trebalo da bude jedno zdanje u kome ne bi bilo nacionalnog predznaka, nego za žrtve rata,” kazao je Marić.

Apelujemo na sve koji drugačije razmišljaju od svojih političkih lidera, a imaju saznanja kojima mogu doprineti rešavanju sudbina nestalih, da skupe hrabrost i nađu način da bar anonimno proslede informaciju i kažu istinu, kažu iz Udruženja porodica žrtava.
I dok Međunarodni dan nestalih u Beogradu protiče uz političke poruke, retko se ko osvrće na apele i molbe onih koji se čuju samo jednom godišnje.

Poslužio je tome razglas u parku predstavnicima Udruženja porodica žrtava.

“Više ne želimo da slušamo vaša obećanja, želimo da čujemo rezultate. Preživeli članovi porodica nestalih osoba svesni su da je sve ovo učinjeno zbog politike, a da je i rešenje u politici i kod političkih moćnika. Apelujemo na sve koji drugačije razmišljaju od svojih političkih lidera, a imaju saznanja kojima mogu doprineti rešavanju sudbina nestalih, da skupe hrabrost i nađu način da bar anonimno proslede informaciju i kažu istinu,” poručili su.

Istovremeno, koalicija nevladinih organizacija koja se zalaže za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama proteklih ratova zatražila je podršku javnosti kako bi se rasvetlila sudbina nestalih.

Oni navode da bi mandat budućeg REKOM-a trebalo da bude utvrđivanje činjenica o svim zločinima u ratovima od 1991. do 2001. godine na teritoriji nekadašnje SFRJ.
Serijalom Priče o nestalima, Radio Slobodna Evropa pridružuje se naporima organizacija koje se bave pitanjem nestalih u regionu, kako bi njihove porodice konačno saznale istinu o svojim najmilijima.

Više priča o nestalima možete naći
OVDJE

Ukoliko nešto znate o sudbini neke od osoba o kojima govore naše priče, molimo da javite na redakcijski mail: slobodnaevropa@rferl.org

Linkovi za stranice organizacija koje se bave nestalima:

* Međunarodna organizacija za traženje nestalih
* Documenta iz Zagreba
* Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva
* Fond za humanitarno pravo iz Beograda



XS
SM
MD
LG