Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li će se posle skandala promeniti kurs MMF-a


Dominik Stros-Kan na konferenciji za novinare, april 2010.
Piše: Dejzi Sindelar, (Priredio Dragan Štavljanin)

Verovatno povlačenje Dominik Stros-Kana (Dominique Strauss-Kahn) sa čelne pozicije u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), nakon njegovog hapšenja po optužnici za pokušaj silovanja – podstaklo je debatu ne samo ko će ga naslediti već i da li je krajnje vreme za reforme ove finansijske institucije.

MMF je hvaljen zbog uspeha u sprečavanju kolapsa globalne ekonomije nakon izbijanja finansijske krize 2008. Međutim, u zemljama u razvoju, kao što su Pakistan, Ukrajina, reforme koje je propisivao MMF, pokazale su se bolnim i veoma nepopularnim. Mnogi smatraju da odlazak Stros-Kana omogućava stvaranje manje “zapadnjački” obojenog MMF – kao i da po prvi put na čelo ove institucije dođe neko van Evrope.

Mikhal Linetski je jedan od mnogih Ukrajinaca koji ističe da mu je dosta ekonomskih reformi. Linetski (65) je penzioner i živi u prestonici Kijevu. Radio je kao učitelj i očekivao je da se penzioniše sa malim ali stabilnim primanjima. Međutim, usled višegodišnjeg rasta cena raznih proizvoda i dažbina – od struje do prevoza – sa penzijom od svega 100 dolara jedva može da se preživi.
Mikhal Linetski iz Kijeva

"Primam minilmalnu penziju, oko 800 hrivni. Visoki nameti pogubno utiču na moj budžet. Veći deo penzije odlazi samo na plaćanje dažbina. Mislim da je sve poskupelo za najmanje 50 odsto”,
kaže Linetski.

On ističe da bi mogao sve da plati, treba mu najmanje duplo veća penzija. No, umesto toga, Vlada u Kijevu razmatra smanjenje penzija za 50 odsto – što je nužan korak ako želi da dobije neophodni zajam od Međunarodnog monetarnog fonda.

S obzirom da je Ukrajina posrtala pod uticajem globalne ekonomske krize, MMF joj je ponudio 2010. godine kredit u iznosu od 14,9 milijardi dolara. Međutim, zatražio je od Vlade u Kijevu da skreše mnoge budžetske stavke, uključujući i sprovođenje pomenute reforme penzijskog sistema – što je naročito bolno u zemlji u kojoj je svaki treći građanin stariji od 50 godina.

Ovaj zahtev MMF izazvao je masovno nezadovoljstvo u Ukrajini zbog paternalističke uloge ovog i ostalih međunarodnih kreditora, koji – kako tvrde njihovi kritičari – propisuju oštre mere ne obazirući se uopšte na muke običnih ljudi.

Hapšenje šefa Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana po optužnici za pokušaj silovanja, može izazvati tek poneki zlurad osmeh u Ukrajini – što je redak trenutak da se loši postupci vezuju za ovu instituciju a ne zemlju kojoj pomaže.

Jakubčik: Činjenica da je čelnik ove institucije optužen za seksualno zlostavljanje neće ništa promeniti u njenoj saradnji sa Ukrajinom.
No, Miroslav Jakubčik, predsednik ukrajinskog sindikalnog nacionalnog foruma, kaže rezignirano da skandal koji je napravio Stros-Kan neće promeniti metod delovanja Međunarodnog monetarnog fonda.

"Činjenica da je čelnik ove institucije optužen za seksualno zlostavljanje neće ništa promeniti u njenoj saradnji sa Ukrajinom. Čini se da u Ukrajini ne postoji alternativa za MMF kao poslednjeg izvora finansija. No, to je pogrešno. Moramo da stvorimo uslove kako bismo privukli privatne investicije”, smatra Jakubčik.

Značaj Međunarodnog monetarnog fonda – koji je formiran 1944 – počeo je da opada krajem 20 veka s obzirom da se globalna privreda prilagođava rastućim ekonomskim silama u Aziji i Latinskoj Americi.

No, globalna finansijska kriza je vratila MMF u centar zbivanja i ova institucija, kao i njen čelnik Stros-Kan, hvaljeni su zbog angažmana u sprečavanju kolapsa svetske privrede.

Ti napori se nastavljaju, čak i sada kada je Stros-Kan u pritvoru u Njujorku. Naime, MMF ima jednu od ključnih uloga u razgovorima o spasavanju Portugalije i Grčke od dužničke krize.

"Gorki lekovi"

No, u zemljama, kao što je Pakistan, gde su preduslovi MMF za kredit od 11 milijardi dolara izazvali masovne političke sukobe i socijalne nemire – skandal sa Stros-Kanom je podstakao raspravu da je krajnje vreme za rekonstrukciju ove međunarodne institucije.

Ilustracija
Bivši pakistanski ministar finansija Sartaj Aziz kaže da se njegova zemlja suočava sa, kako ih naziva, “gorkim lekovima” iz programa MMF, a što je izazvalo naglo i veoma nepopularno povećanje cena energije. Aziz smatra da Međunarodni monetarni fond može sada težiti da postane fleksibilnija institucija. No, izvestan odlazak Stros-Kana verovatno neće biti iskorišćen kao prilika za promene.

"Po mom mišljenju, MMF treba da shvati da postoje ograničenja preko kojih vlade ne mogu da sprovode program prilagođavanja zbog nepovoljnih međunarodnih okolnosti. No, MMF ima institucionalne aranžmane koji su uglavnom već duže vreme ne menjaju, a koji su po mnogim ocenama previše rigidni. Međutim, u celini gledano, ne mislim da će odlazak Stros-Kana iz MMF doneti velike promene u odnosu ove institucije prema Pakistanu”, ocenjuje Aziz.

Zbog te rigidnosti u pristupu siromašnim i zemljama u razvoju, mnogi kvalifikuju MMF kao “zapadnu instituciju” koja nameće “zapadna rešenja”.
Zbog rigidnosti u pristupu siromašnim i zemljama u razvoju, mnogi kvalifikuju MMF kao “zapadnu instituciju” koja nameće “zapadna rešenja”.

Ta ocena je delimično tačna, jer je od samog osnivanja, na čelu MMF uvek bila ličnost iz Evrope, dok je Svetsku banku tradicionalno predvodio neko iz SAD.

Ovaj sistem je okvalifikovan kao “džentlmenski sporazum” koji je sklopljen nakon Drugog svetskog rata, kada je središte globalnih ekonomskih aktivnosti neosporno bilo u SAD i Evropi.

Skoro 70 godina kasnije, mnogi smatraju da je vreme da “zapadni klub” pokaže malo fleksibilnosti.

Čak se i u vreme izobra Stros-Kana 2007. godine spekulisalo da je on možda poslednji Evropljanin na čelu ove institucije.

No, nemačka kancelarka Angela Merkel je već iskazala nespremnost da prihvati takvu mogućnost, ističući da je aktuelna ekonomska kriza u članicama evrozone “dobar razlog” da naslednik takođe bude sa starog kontinenta.

Deo odgovornosti za socijalne nemire

Međutim, već se pominje više kandidata izvan Evrope sa zavidnom reputacijom za čelnika MMF. Među njima su bivši turski ministar ekonomije Kemal Derviš, zatim guverner Narodne banke Meksika Agustin Karstens. Ekonomije u usponu, poput Kine, Brazila i Indije, snažno lobiraju da na ovo mesto konačno bude izabran neko izvan Evrope, mada SAD i EU i dalje poseduju najveći broj glasova među 187 članica Međunarodnog monetarnog fonda.
Protesti u Atini zbog mera štednje, jun 2010.

Moris Goldstejn (Morris Goldstein), analitičar na Petersen institutu za međunarodnu ekonomiju, radio je u Međunarodnom monetarnom fondu na visokim pozicijama tokom 1970-ih i 1980-ih. On ističe da zemlje u razvoju nisu samo glasne, već postaju ekonomski sve snažnije. Po njegovom mišljenju, verovatnoća je 60 prema 40 odsto da će novi čelnik MMF biti iz neke od zemalja u razvoju.

“Ekonomije u usponu smatraju da je njihov udeo u svetskoj privredi sada mnogo veći ali da im još nije pružena prilika da predvode neku instituciju kao što je MMF. Dakle, to je više od pitanja različitosti. Reč je o njihovoj rastućoj snazi u svetskoj ekonomiji. No, rastuće privrede su se u prošlosti suočavale sa problemom da im je potrebno previše vremena da se usaglase ko će biti njihov kandidat – dok se Evropljani oko toga veoma brzo dogovore”,
rekao je on.

Međutim, simbolična promena na vrhu, ne mora nužno da rezultira suštinskim reformama na dnu. Mnogi posmatrači su hvalili Stros-Kana kao jednog od retkih direktora MMF koji je omekšao pristup prema siromašnijim zemljama.

Nuria Molina, direktorka Eurodad-a, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu, koja prati rad MMF – visoko ocenjuje angažman Stros-Kana u prilagođavanju kriterijuma Fonda za pozajmice zemljama sa niskim prihodima, kao što su Ukrajina, Pakistan, zatim centralnoazijske. No, ona ukazuje da Međunarodni monetarni fond može da učini još više u rešavanju problema siromašnih građana, kao i da prizna svoju ulogu, odnosno odgovornost za nezadovoljstvo naroda u siromašnim zemljama.

“Uprkos većoj fleksibilnosti, MMF i dalje insistira na određenim uslovima i reformama u zemljama sa niskim prihodima, kao i onima u razvoju – prema čemu smo kritični. Međunarodni monetarni fond svakako nije jedina institucija odgovorna za ekonomsku politiku, jer su vlade tih zemalja – zatim druge grupacije, uključujući i iz privatnog sektora – često odgovorne za tu vrstu reformi. No, MMF snosi deo odgovornosti za socijalne nemire koje su izazvale ekonomske mere u tim zemljama”, smatra Molina.

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG