U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome može li Aleksandar Vučić biti poražen na izborima. Sagovornici su bili sociolog Jovo Bakić i politikolog Boban Stojanović.
Bilo je reči o tome zašto se Vučić u poslednje vreme sve više hvali da će ostati na vlasti onoliko koliki bude hteo, zašto je Srpska napredna stranka više pokret nego politička partija, kako je ta stranka uspela da uđe u sve pore srpskog društva i kako je korumpirala građane, zbog čega Vučićevi najbliži saradnici svaki čas izmišljaju zavere protiv njega, koje se onda na velika zvona plasiraju preko tabloida, zašto ljudi i nakon pet godina od dolaska Vučića na vlast veruju njegovim obećanjima o boljem životu koji nikako da dođe, kako se Vučić i njegova stranka predstavljaju kao zaštitnici siromašnih, zašto Zapad bezrezervno podržava Vučića, da li će Vučić biti dugovečniji vladar od Miloševića, kao i o tome da li bi Vučić priznao eventualni poraz na izborima.
Omer Karabeg: U poslednje vreme Vučić voli da se hvali kako će on ostati na vlasti dokle god bude hteo. On poručuje opoziciji: ”Gubićete uvek dok se ja ne sklonim sa političke scene”. A kada će se skloniti, to će, kako on kaže, sam odlučiti. Šta Vučiću daje toliko samopouzdanje?
Jovo Bakić: Vučić zaista ima odlične rezultate na izborima u poslednjih nekoliko godina i opozicija u Srbiji uistinu jeste razbijena. Njegov glavni adut je što je uspeo da razbije opoziciju i što drži u šaci partije, koje se pogrešno računaju u opoziciju, ucenjujući njihove vođe.
Boban Stojanović: Rezultati poslednjih izbora - i predsedničkih i parlamentarnih - daju mu za pravo da na taj način razmišlja. Čini se da Vučić u ovom momentu nema dostojnog protivkandidata. Kad kažem dostojnog, mislim na nekoga ko poseduje toliku podršku da bi mogao da ugrozi njegovu vlast. Vučić iz dana u dan radi na tome da još više razjedini opoziciju i da svakog kandidata koji bi imao izgleda da stekne širu podršku, ocrni u svojim medijima. Sa druge strane, Vučić čestim izborima finansijski iscrpljuje opoziciju. Jedan od razloga što smo poslednjih godina imali toliko izbora je njegova namera da opoziciji ne dozvoli da se finansijski stabilizuje. I to mu očigledno za sada polazi za rukom.
Oligarhija radi za Vučića
Omer Karabeg: Srpska napredna stranka nije normalna parlamentarna partija. Ona je pre svega pokret koji ima na hiljade aktivista na terenu koji idu od kuće do kuće i obećanjima i pretnjama vrše pritisak na građane da glasaju za njihovu stranku. Čini se da su protiv takvog pokreta klasične političke partije nemoćne.
Jovo Bakić: Problem je kada se politika personalizuje što se uvek dešava u autoritarnim režimima. Ličnost vodećeg političara se nameće kao nešto oko čega svi mi treba da lomimo glavu - šta će on sutra uraditi, šta misli o ovome i o onome. Institucije su potpuno razorene i sve zavisi od volje jednog čoveka. Čitava javnost se bavi time šta taj čovek u stvari misli. I svi smo u poziciji baba Vange trudeći se da pogodimo šta će on da odluči danas, a šta sutra. Međutim, problemi u srpskoj politici i u društvu nisu počeli sa Aleksandrom Vučićem.
Oni su mnogo dublji, sistem je truo odranije. Vučić je samo taj sistem prilagodio sebi. On je disciplinovao oligarhiju i sada ona ne radi samo za sebe, kao što je to bilo ranije, nego i za sebe i za njega. Ključni problem je - kako da se oslobodimo tog sistema, jer ničija nije gorela do zore, pa neće ni Vučićeva. Jednom će i on sići sa vlasti, kao što je 2000. godine otišao i Slobodan Milošević. Tada će se nametnuti pitanje - da li smo kao društvo kadri da izgradimo funkcionalne institucije. To će biti mnogo ozbiljniji posao. A ovo što trenutno imamo je potpuno naopaka, zapravo mafijaška vladavina. U sistemu koji je bio do 2012. mafija je ulazila u sistem, a sada ona zapravo poseduje sistem. I u tom smislu država Srbija je zarobljenica mafije.
Boban Stojanović: Srpska napredna stranka je definitivno pokret. Danas teško možete da se bavite bilo kojim poslom, a da na vas ta stranka ne utiče na ovaj ili onaj način. Ona je toliko ušla u sistem i toliko utiče na živote svih građana, da se postavlja pitanje gde su granice njene moći. U tom sistemu ne funkcionišu institucije, ne postoje pravila koja važe za sve, već je on zaposednut od strane jedne političke grupe.
Siguran sam da ne postoji nijedna privredna oblast u kojoj možete slobodno da poslujete a da niste ucenjeni i da ne morate da radite ono što su stranka i gospodin Vučić na neki način naredili. Videli smo da su ljudi, koji su umešani i u ozbiljne kriminalne radnje, u obezbeđenju Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Mislim da nismo svesni na koji način je Srpska napredna stranka organizovana, kakva je hijerarhija tu stvorena, kakva je podela posla. Imamo tek poneku informaciju o tome kakav je to sistem i na koji način funkcioniše. Srpska napredna stranka je toliko moćna da se s pravom pitamo - da li je Aleksandar Vučić uopšte smenjiv.
Korumpiranje građana
Omer Karabeg: Čini se da je Srpska napredna stranka preuzela socijalne funkcije države. Ako ste član te stranke, lakše ćete dobiti posao. Njeni aktivisti nude socijalnu pomoć, oni brinu o starim ljudima, oni će vam omogućiti da odete na lekarski pregled i da izbegnete gužve. Znači, kada vam nešto treba, ne idete na šalter države već se javite Srpskoj naprednoj stranci. Zbog toga po nekim računicama svaki deseti građanin Srbije je član Srpske napredne stranke. Da li je onda Srpska napredna stranka na neki način uspela da korumpira građane?
Jovo Bakić: Naravno, građani nisu nevini. Tako je bilo i ranije. G17 plus, na primer, bila je klasična stranka patronažno-klijentelističkog tipa u koju se ulazilo da bi se lovio plen. Sve naše stranke su takve. G17 plus navodim kao tipičan primer. I Demokratska stranka je radila na vrlo sličnom principu. Tako da Srpska napredna stranka nije izmislila ništa novo. Ona je samo toliko jaka da je, zapravo, potisnula druge stranke sa, možda, izuzetkom Socijalističke partije Srbije. Ne treba zaboraviti ni Srpski pokret obnove.
Pazite, Srpski pokret obnove i Socijalistička partija Srbije - dva glavna “rivala“ iz devedesetih godina - danas su članovi vladajuće koalicije. Te stranke postoje isključivo iz dva razloga. Jedan je da liderima obezbede mogućnost da ne budu u zatvoru, a drugi da uskom delu građanstva, koje je verno tim strankama, obezbede mogućnost da love plen.
Boban Stojanović: Očigledno je da imamo sistem koji korumpira građane. S druge strane, i građani to prihvataju. Imamo veliki broj birača-aktivista Srpske napredne stranke koji su svesni u šta se upuštaju. U normalnim, demokratskim zemljama partije, dok su na vlasti, obično gube glasove. U Srbiji je to drukčije. Kada je stranka na vlasti raste joj broj članova, a onog trenutka kada izgubi vlast, članstvo se prepolovi. Naravno da se opravdanje za takvo ponašanje građana može tražiti u socijalno-ekonomskoj situaciji u Srbiji koju karakteriše svakodnevna borba za preživljavanje. Bilo kako bilo, takav sistem funkcioniše.
Zavere
Omer Karabeg: Srpska napredna stranka stalno izmišlja zavere protiv Vučića koje onda plasira preko tabloida. Najnovija priča je da su se opozicija, tajkuni, pojedini mediji i strani ambasadori udružili da obore Vučića.
Jovo Bakić: To je stara matrica koja je poznata još iz devedesetih. Politički protivnici se prikazuju kao izdajnici koji se nešto domunđavaju sa stranim ambasadorima, najčešće zapadnih sila, ne bi li oborili patriotsku vlast. Najsmešnije je to što stvari stoje potpuno drugačije. Danas stani ambasadori uglavnom vrše pritisak na opozocione vođe da budu konstruktivna i kooperativna opozicija Aleksandru Vučiću da se slučajno ne bi se narušila stabilnost koja je njima jako važna.
Moj kolega sa univerziteta u Gracu Florijan Biber skovao je termin stabilokratija da opiše ono što je vodećim silama ovoga sveta bitno kada je Balkan u pitanju. Demokratija ih uopšte ne zanima, o tome se eventualno samo malo može pričati da bi se zasenila prostota. Njih jedino zanima stabilnost na Balkanu. A ko tu stabilnost jamči? Aleksandar Vučić. Do juče je to bio Nikola Gruevski u Makedoniji. Gomila nekih autoritarnih vođa. Ima jedan i u Evropskoj uniji - to je Viktor Orban. Malo dalje je Erdogan. Sve su to braća od stričeva. Nije im nikakav problem da ukidaju novine.
Orban je ukinuo Nepsabadšag, izuzetan list duge i svetle tradicije. Erdogan drži na stotine političkih protivnika i novinara u zatvoru. Vučić bez ikakvih problema ukida najvažnije političke emisije. Danas u Srbiji na televizijama sa nacionalnom frekcencijom nema nijedne televizijske emisije koja bi omogućavala politički dijalog. Vučić sada kao zove opozicuju na neki dijalog o Kosovu i Metohiji. A u stvari u Srbiji već pet godina nema dijaloga ni o čemu. Imamo samo monolog - monolog vođe.
Mi smo prosto zarobljeni u autoritarnom sistemu i vrlo teško ćemo iz njega izaći. Gospodin Stojanović je pomenuo gorile koje su novinare, protivnike režima, izbacivali sa Vučićeve inauguracije. Ti ljudi su navodno vođe navijača, ali navijanje za fudbalske klubove njima služi kao dimna zavesa za bavljenje kriminalom. Oni su vrlo često dileri droge. Pa onda osnuju preduzeće i ostvaruju profite zahvaljujući unosnim ugovorima sa državom, odnosno javnim firmama. I tu vidite spregu koja uništava i državu i društvo.
'Vučiću, ubiće te'
Boban Stojanović: Deo birača duboko veruje u zavere. Oni misle da uvek neko Srbiji radi o glavi i da postoje tajni planovi kako da se uništi Srbija. Onda se to personalizuje, pa se pretvori u zaveru protiv Vučića, jer on je navodno čovek koji vodi Srbiju napred, koji omogućava ekonomski razvoj i tako dalje. Priče o zaverama plasiraju se zbog tih birača kojih nije malo. Pa onda imamo navodni plan o atentatu na Vučića, pa je pronađeno oružje u blizini njegove kuće, ali se nikad nije saznalo otkud to oružje.
Onda se u jednom tabloidu pojavi ogroman naslov “Vučiću, ne idi u Kinu. Ubiće te”. Sve je to namenjeno grupi birača koja isključivo prima informacije preko tabolida i televizija koje Aleksandar Vučić direktno kontroliše. U tim medijima o Vučiću se stvara slika kao o vođi kome svetske sile rade o glavi, a on se neustrašivo bori za Srbiju protiv svih stranih sila i svetskih zala. On se u isto vreme prikazuje i kao žrtva, jer naš narod voli da se vođe žrtvuju.
Omer Karabeg: Pošlo je pet godina otkako je Vučić došao na vlast. Celo to vreme on obećava bolji život koji nikako da dođe. Međutim, ima tu jedan paradoks. Iako se njegova obećanja ne ostvaruju, iako ljudi žive sve gore, oni njemu i dalje veruju. Njegov rejting je stalno preko 50 odsto, čak i raste. Evo, prema poslednjem istraživanju Stratedžik marketinga, kada bi se izbori održali ovih dana, Srpska napredna stranka bi osvojila 54 posto glasova. Kako je to moguće?
Jovo Bakić: Ne bih sasvim poklonio poverenje istraživanjima javnog mnjenja, iako je jasno da je Srpska napredna stranka najjača. Činjenica je da je značajan deo građana toliko zgađen politikom i ove i one prethodne vlasti da više ne želi da učestvuje u političkom životu, jer ne zna kome da pokloni poverenje. U opoziciji se još nije profilisala snaga koja bi značila alternativu. Gospodin Janković je čovek koji je sasvim u redu, ali onog trenutka kada je ušao u koaliciju sa Demokratskom strankom - koja je takođe gradila klijentelistički sistem i ima vođu koji nije naročito ubedljiv, a ima i putera na glavi - napravio je loš politički potez. A što se tiče propagande posredstvom Pinka, Hepija i Informera - to je trovanje javnosti. Ljudi se hrane ludostima, izmišljotinama, budalaštinama, primitivnim tračevima da ne bi razmišljali o sopstvenom jadnom životu.
Zaštitnik sirotinje
Boban Stojanović: Mislim da postoji više razloga zašto ljudi još uvek veruju Vučiću. Jedan je način na koji Vučić plasira informacije. Moram da priznam da je on majstor političke komunikacije. On uspeva da ubedi ljude da stvari u Srbiji idu nabolje, iako oni imaju sve manje novca u novčaniku, iako su proizvodi sve skuplji a porezi sve veći, iako im je standard iz godine u godinu sve lošiji. Za to ima na stotine primera.
Recimo, Vučić kaže da Srbija ima deset puta veći rast od Nemačke, jer je njen rast 3, a Nemačke 0,3 procenta. To ljudima dobro zvuči, pogotovo kada režimski mediji i vlastima bliski ekonomski i politički analitičari danima o tome trube. Običan čovek misli - meni nije bolje, ali drugim građanima jeste, pa će jednog dana i meni biti bolje, čim imamo tako veliki rast. Naravno, tim ljudima niko ne kaže da je nemački rast od 0,3 posto, kada se meri u novcu, stotinama miliona evra veći od srpskog. U Srbiji je nemoguće da na nekoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom razgovarate ovako otvoreno kao što gospodin Bakić i ja razgovaramo u ovoj emisiji. A većina ljudi u Srbiji svoje političke stavove formira na osnovu onoga što im nude televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Pomenuo bih još jedan faktor koji doprinosi Vučićevoj popularnosti. On se predstavlja kao zaštitnik siromašnih. Ne samo on, nego cela Srpska napredna stranka. Oni dele srpsko društvo na korumpiranu elitu - to su opozicione partije i nekadašnja vlast Demokratske stranke - i obične građane, radni narod, čiji su oni zastupnici. Plasiraju priče da Vučić živi od svoje plate, da radi 15 ili 18 sati dnevno, da ne ide na godišnji odmor - i sve u tom stilu. Onda ljudi ovako rezonuju - Vučić toliko radi, trudi se i žrtvuje se za nas, a možemo samo da zamislimo šta bi bilo da se vrati stara vlast. Iako je prošlo pet godina, te priče i dalje prolaze kod velikog broja birača.
Vučić i Milošević
Omer Karabeg: Vučića često porede sa Miloševićem i kažu: ”I devedesetih godina se mislilo da će Milošević vladati večno, pa je na kraju izgubio na izborima. To će se desiti i Vučiću”. Međutim, Milošević je pao u vanrednim oklonostima - nakon bombardovanja Srbije, kada je zemlja bila u totalnoj izolaciji. Takvih okolnosti sada nema.
Jovo Bakić: Za Miloševića je ključni problem nastao kada je Zapad digao ruke od njega. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma on je neke dve godine slovio kao garant mira na Balkanu. A onda je, kada se videlo da to ne radi, promenjena ploča. U jednoj banana državi, kao što je Srbija, dokle god ima podršku sa strane, vladar se može nadati da će ostati na vlasti. To je strategija i Aleksandra Vučića. On je glavnu kartu bacio na Nemačku, bez obzira što Srbija kao balansira između Rusije i Evropske unije. I on dobija podršku glavne države u Evropskoj uniji, a to znači i cele Evropske unije.
Kada razgovaram sa zapadnim diplomatama, oni uvek kažu da je Vučić čovek koji rešava probleme na Balkanu, da je garant mira i stabilnosti. Koriste gotovo istovetne reči koje su koristili i za Slobodana Miloševića. Uvek im kažem da autoritarni vođa nikada ne može biti dugoročni jamac mira i stabilnosti zato što je u prirodi autoritarnog sistema da proizvodi nestabilnost. Takav režim stalno proizvodi vanredno stanje kako bi naglasio značaj vođe što iritira njegove protivnike i zakonito stvara nestabilnost. Kažem im: “Stajali ste 10 godina iza Nikole Gruevskog, a kad je došlo stani-pani, morali ste to da rešavate na drugi način”. Problem je, međutim, što oni ne računaju baš mnogo unapred. Oni sve računaju od danas do sutra i Aleksandar Vučić, kao i druge autoritarne vođe, to koristi.
Boban Stojanović: Vučić na najbolji mogući način koristi svoje dobre odnose sa Nemačkom i dokle god bude imao nemačku podršku biće ga teško ugroziti. Ne bih da licitiram dokle će on imati tu podršku, ali je očigledno da on njima u ovom momentu odgovara. Kada će ga se Evropa odreći i da li će ga se uopšte odreći - to je zaista veliko pitanje, ali podrška, koju on dobija od Evropske unije, ima izuzetno pozitivan uticaj na njegovu poziciju u Srbiji.
Ničija do zore ne gori
Omer Karabeg: U zaključku, da li je Vučić nesmenjiv na izborima? Da li će on, kako se hvali, vladati Srbijom dokle god bude hteo?
Jovo Bakić: On je svakako smenjiv, samo je veliko pitanje da li će prihvatiti rezultate izbora koji mu ne budu odgovarali. Svojevremeno Slobodan Milošević nije hteo da prihvati rezultate izbora. Vrlo sam sumnjičav da bi i ovaj sadašnji autoritarni lider prihvatio poraz na izborima. On će jednog dana svakako otići, a da li će to biti na izborima - teško je reći. Ipak, bojim se da će biti smenjen na neki drugi način.
Boban Stojanović: Mislim da bi na fer i slobodnim opštim izborima apsolutno bio smenjiv, ali sumnjam da ćemo uskoro imati takve izbore. Ne bih da licitiram koliko vremena treba još da prođe i šta treba da se desi da bi ljudi, koji sada za njega glasaju, počeli da glasaju za opozicione stranke. Mislim da su predstojeći izbori u Beogradu možda prilika da se učini makar jedan korak ka cilju da se smeni Vučić. Čini mi se da opozicija ima kapacitet da kontroliše te izbore i spreči manipulacije. Gubitak Beograda bio bi prvi ozbiljan udarac Vučiću. To bi mogao da bude prvi korak ka njegovoj smeni na nekim budućim predsedničkim izborima.
Facebook Forum