Dostupni linkovi

Dačić sa ambasadorom Jermenije o Nagorno Karabahu


Ašot Havakimijan (prvi s leva), ambasador Jermenije, i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić (drugi s leva), tokom sastanka u Beogradu u zgradi srpskog parlamenta 7. decembra 2020.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izrazio je duboko žaljenje zbog teške situacije u Nagorno Karabahu i izrazio nadu da će sporazumno rešenje nedavnog konflikta doprineti miru i blagostanju u pomenutom regionu, saopšteno je nakon sastanka Dačića sa ambasadorom Jermenije Ašotom Hovakimijanom.

Kako se navodi u saopštenju Skupštine Srbije, ambasador Jermenije koji na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Srbiju iz Praga informisao je Dačića o situaciji u Nagorno Karabahu. Ta oblast sa većinskim jermenskim stanovništvom je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.

Jermenija je zapala u političku krizu nakon dogovora sklopljenog uz posredstvo Moskve 10. novembra, kojim je okončan 44-dnevni rat između Azerbejdžana i etničkih jermenskih snaga u kojima je hiljade poginulo na obe strane. Prema sporazumu, Azerbejdžan je ponovo preuzeo kontrolu nad delovima Nagorno-Karabaha i svim okolnim teritorijama.

"Sagovornici su povoljno ocenili početak rada Ambasade Republike Srbije u Jerevanu, a predsednik Skupštine Ivica Dačić izrazio je spremnost da, kada epidemiološka situacija dozvoli, zvanično poseti Jermeniju", saopšteno je iz parlamenta Srbije.

U saopštenju se navodi i da je Dačić u razgovoru sa jermenskim ambasadorom "izrazio spremnost da svojim ličnim angažovanjem doprinese daljem približavanju dva parlamenta, kao i jačanju bilateralnih odnosa i svestrane saradnje sa Jermenijom", koju Srbija doživljava "kao veoma blisku i prijateljsku državu".

Srbija o oružju u Nagorno Karabahu

Dva dana nakon izbijanja sukoba u Nagorno Karabahu u septembru ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je negirao da Jermenija i Azerbejdžan u borbama u spornom regionu koriste oružje iz srpskih vojnih fabrika.

Vučić je odgovarajući na pitanja novinara 29. septembra pojasnio da i jedna i druga strana ipak koriste municiju domaće proizvodnje koja je ranije kupljena.

"Naslušao sam se raznih gadosti u poslednjih 48 sati kako je, bezmalo, Srbija kriva za taj sukob. Nema tamo srpskog oružja, mi smo samo i jednima i drugim prodavali municiju, jer je to bilo dozvoljeno i jer smo imali „end juzer“ (krajnji korisnik) sertifikat. Ali topovi, tenkovi, bespilotne letelice i avioni - ništa to nije naše", rekao je Vučić novinarima.

On je rekao da je u taj region naoružanje stiglo i iz Rusije, Amerike, Turske i Francuske, ali da se te zemlje ne optužuju za umešanost u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana.

"Mi želimo da tamo zavlada mir jer su to nama dva bratska i prijateljska naroda i želim da to prestane jer mir nema alternativu", rekao je on.

Prethodno je tokom jula došlo do napetih odnosa između Srbije i Azerbejdžana, nakon što je azerbejdžanski internet portal Haqqin.az, označen kao blizak vlastima u Bakuu, objavio tvrdnje da su minobacači srpske izrade, kao i municija za njih, isporučeni Jermeniji preko Gruzije, a potom upotrebljeni u smrtonosnim sukobima na jermensko-azerbejdžanskoj granici, 12. jula.

To su dan kasnije potvrdile vlasti u Bakuu koje su iznele optužbe da je Srbija, preko teritorije Gruzije, Jermeniji isporučila minobacače i municiju koji su, kako se tvrdi, korišćeni tokom sukoba koji je 12. jula izbio na azerbejdžansko-jermenskoj granici.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana zbog toga je pozvalo na razgovor otpravnicu poslova Ambasade Srbije u toj zemlji Danicu Veinović od koje je, prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Khalafa Khalafova, "zatraženo objašnjenje" i da Srbija istraži ovaj slučaj.

U međuvremenu se o ovom slučaju oglasilo i ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Gruzije, koje je demantovalo navodni tranzit oružja za Jermeniju preko njihove teritorije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se 27. jula oglasio prvi put od otvaranja ove afere, izjavio je da se i jednima i drugima prodaje naoružanje koje proizvodi Srbija, jer je to jedini način da se obezbedi uspešnost domaće namenske industrije.

XS
SM
MD
LG