Hiljade demonstranata okupilo se u jermenskoj prestonici, Jerevanu, 5. decembra u cilju vršenja pritiska na premijera Nikola Pašinijana da podnese ostavku zbog kontroverznog sporazuma o primirju koji je potpisao sa Azerbejdžanom i okončao borbu zbog otcepljenja regije Nagorno-Karabah.
Demonstranti na Trgu slobode u centralnom Jerevanu skandirali su „Nikol izdajnik“ i „Jermenija bez Nikola“ i mahali zastavama Jermenije i Nagorno-Karabaha.
Jermenija je zapala u političku krizu nakon dogovora sklopljenog uz posredstvo Moskve 10. novembra, kojim je okončan 44-dnevni rat između Azerbejdžana i etničkih jermenskih snaga u kojima je hiljade poginulo na obe strane. Prema sporazumu, Azerbejdžan je ponovo preuzeo kontrolu nad delovima Nagorno-Karabaha i svim okolnim teritorijama.
Dogovor je bio udarac za jermenske snage koje su kontrolisale čitav Nagorno-Karabah, kao i sedam okolnih područja, otkako je prekidom vatre 1994. godine završen sveopšti rat. Nagorno-Karabah je priznat kao deo Azerbejdžana, ali etnički Jermeni koji čine većinu stanovništva odbacuju azerbejdžansku vlast.
Sedamnaest jermenskih opozicionih grupa ljutih zbog Pašinijevog postupanja u sukobu traže njegovu ostavku, vodeći hiljade demonstranata koji su poslednjih nedelja izašli na ulice Jerevana. Ranije ove nedelje, opozicione grupe nominovale su Vazgena Manukiana, bivšeg premijera i bivšeg ministra odbrane, na čelo „prelazne, antikrizne vlade“ do održavanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Predsednik Armen Sarkisian takođe je pozvao na vanredne parlamentarne izbore i formiranje privremene vlade sa nacionalnim dogovorom za rešavanje političke krize.
Ali Pašinijan nije dao nikakve naznake da namerava da podnese ostavku, a njegova frakcija Moj korak i dalje drži široku većinu u parlamentu sa 132 mesta kako bi izbegla izglasavanje nepoverenja. Iako je Pašinijan priznao da je mirovni sporazum koji je potpisao bio „loš za nas“, on ga je branio kao jedinu opciju Jermenije i da je time osigurao opstanak Nagorno-Karabaha.
Takođe je težio da poraz Jermenije u ratu odbaci kao simptom prošlih neuspeha u rukovodstvu i endemske korupcije, što je, kako kaže, zemlju ostavilo u teškom diplomatskom položaju, a vojsku nespremnu da izdrži azerbejdžansku ofanzivu. Pašinijan, reformator koji vrši antikorupcijsku kampanju, na vlast je došao 2018. godine nakon masovnih narodnih protesta.
