Nedovoljno efikasna kontrola, neusklađeni propisi, manjak zajedničkog informacionog sistema, rad na crno - samo su neki od uzroka velikog procenta sivog tržišta u ekonomijama zemalja jugoistočne Evrope: samo u Srbiji se obrt ilegalnog poslovanja procjenjuje na oko četiri milijarde eura.
O uzrocima i ljekovima ove bolesti regionalnih ekonomija razgovarali smo sa učesnicima regionalne konferencije o uticaju sivog tržišta na CEFTA region.
„Neformalna ekonomija je jedna od ključnih biznis barijera u Crnoj Gori“, smatra ministar finansija Radoje Žugić.
Sa ovom ocjenom saglasni su i sagovornici iz privrednih komora zemalja regiona. No, o tome koliko se balkanske države ozbiljno bave ovim problemom govori činjenica da ministar Žugić nema zvaničan podatak o procentu nelegalnog poslovanja na crnogorskom tržištu.
„U novije vrijeme nijesmo pravili analize“, kaže.
Kako je ministar Žugić na čelu nedavno formirane Komisije za suzbijanje sive ekonomije od nekih brojki se moralo početi pa procjene o gubicima države kroz sivu ekonomiju dostižu oko 720 miliona eura.
„Prema nekim ranijim analizama nešto iznad 20 procenata je učešća neformalne ekonomije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti naše države. Imamo preko 600 miliona eura koji su van uključivanja u BDP, a izgubljeni prihod od poreza na godišnjem niovu se kreće od 100 do 120 miliona eura. Dakle, mnogo više nego što je naš tekući budžetski deficit“.
Države regiona potpisnice ugovora o Centralno evropskoj slobodnoj trgovini (CEFTA) uglavnom imaju slične probleme zbog sive ekonomije, a oni počinju već na državnim granicama koje su ovim sporazumom izbrisane, no bez efikasne kontrole, ocjenjuje Nemanja Vasić iz Spoljno-trgovinske komore Bosne i Hercegovine:
„Mi u okviru zemalja CEFTE imamo situaciju da imamo liberalnu trgovinu, bez carina i ostalog. Ali, oni su se dosjetili da zbog neprecizno definisanih propisa imamo situaciju da vam se roba zadržava dan dva na granici jer dokument nije dobar pa onda dođe drugi službenik i kaže dobar je dokument ili se iznuđuje i to je praktično jedna vrsta korupcije. Mi smo u BiH u zadnjoj godini imali hapšenje pet inspektora, 10 carinika pa onda 12 carinika. To govori da sistem kontrole na granici nije dobar“.
Uspostaviti efikasan sistem kontrole za Vasića nije nemoguće jer treba samo primijeniti poznate mjere koje provode zapadnoevropske zemlje - kontrolu bez državnih granica i uvezen informacioni sistem.
„Svaki tovar koji se negdje utovari u nekoj državi automatski uđe u kompletan sistem i potencijalni prekršioc nikada ne zna gdje će biti kontrolisan i da tu kontrolu može da radi i inspekcija i u jednoj državi i u drugoj, i na granici. Ta informaciona tehnologija koja na Zapadu već funkcioniše i oni nemaju granica uopšte, a imaju manji stepen sive ekonomije. Dakle, takva kontrola je efikasna i to je nešto što mi u regionu hitno moramo uraditi da bi sve bilo transparentno“, smatra Vasić.
Hrvatska svela sivu ekonomiju na prihvatljiv nivo
Ni u Srbiji nema egzaktnih brojki o prisustvu sive ekonomije na nivou zemlje. No, njen ukupan ilegalan obrt se procjenjuje na oko četiri milijarde eura. Direktor Borda za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Milivoje Miletić kaže:
„Neke procene govore da danas u Srbiji postoji preko 500 hiljada ljudi koji se bave sivom ekonomijom“.
Država iz okruženja koja je sivu ekonomiju svela na prihvatljiv nivo je Hrvatska. U BDP u te zemlje siva ekonomija učestvuje sa oko 10 posto. Direktorica Centra za makroekonomske inicijative Hrvatske gospodarske komore Jasna Bjelošević Matić podsjeća da sve zemlje, pa i najrazvijenije, kao Kanada ili SAD, imaju sivo tržište ali u podnošljivom iznosu od oko osam posto. Među evropskim članicama taj postotak iznosi od oko 18 posto u Njemačkoj, do preko 30 u Bugarskoj. No, rješenje ovog problema za Bjelošević Matić je jednostavno i glasi – funkcionisanje pravne države.
„Vjerojatno svuda postoje zakoni, ali se ne poštivaju, od neplaćanja poreza do neprijavljivanja ljudi koji su zaposleni i tome slično. Na ovim prostorima je vjerojatno uvriježeno da niko nikome ne plaća i da će platiti jednog dana . Kažem, to je zapravo problem funkcioniranja pravne države i svih onih institucija koje bi trebale raditi svoj posao i kažnjavati one koji ne poštuju zakon. Mislim da bi onda bili svedeni na osam posto, kao što je recimo u SAD“, zaključuje Bjelošević Matić.
O uzrocima i ljekovima ove bolesti regionalnih ekonomija razgovarali smo sa učesnicima regionalne konferencije o uticaju sivog tržišta na CEFTA region.
„Neformalna ekonomija je jedna od ključnih biznis barijera u Crnoj Gori“, smatra ministar finansija Radoje Žugić.
Sa ovom ocjenom saglasni su i sagovornici iz privrednih komora zemalja regiona. No, o tome koliko se balkanske države ozbiljno bave ovim problemom govori činjenica da ministar Žugić nema zvaničan podatak o procentu nelegalnog poslovanja na crnogorskom tržištu.
„U novije vrijeme nijesmo pravili analize“, kaže.
Kako je ministar Žugić na čelu nedavno formirane Komisije za suzbijanje sive ekonomije od nekih brojki se moralo početi pa procjene o gubicima države kroz sivu ekonomiju dostižu oko 720 miliona eura.
„Prema nekim ranijim analizama nešto iznad 20 procenata je učešća neformalne ekonomije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti naše države. Imamo preko 600 miliona eura koji su van uključivanja u BDP, a izgubljeni prihod od poreza na godišnjem niovu se kreće od 100 do 120 miliona eura. Dakle, mnogo više nego što je naš tekući budžetski deficit“.
Države regiona potpisnice ugovora o Centralno evropskoj slobodnoj trgovini (CEFTA) uglavnom imaju slične probleme zbog sive ekonomije, a oni počinju već na državnim granicama koje su ovim sporazumom izbrisane, no bez efikasne kontrole, ocjenjuje Nemanja Vasić iz Spoljno-trgovinske komore Bosne i Hercegovine:
„Mi u okviru zemalja CEFTE imamo situaciju da imamo liberalnu trgovinu, bez carina i ostalog. Ali, oni su se dosjetili da zbog neprecizno definisanih propisa imamo situaciju da vam se roba zadržava dan dva na granici jer dokument nije dobar pa onda dođe drugi službenik i kaže dobar je dokument ili se iznuđuje i to je praktično jedna vrsta korupcije. Mi smo u BiH u zadnjoj godini imali hapšenje pet inspektora, 10 carinika pa onda 12 carinika. To govori da sistem kontrole na granici nije dobar“.
Uspostaviti efikasan sistem kontrole za Vasića nije nemoguće jer treba samo primijeniti poznate mjere koje provode zapadnoevropske zemlje - kontrolu bez državnih granica i uvezen informacioni sistem.
„Svaki tovar koji se negdje utovari u nekoj državi automatski uđe u kompletan sistem i potencijalni prekršioc nikada ne zna gdje će biti kontrolisan i da tu kontrolu može da radi i inspekcija i u jednoj državi i u drugoj, i na granici. Ta informaciona tehnologija koja na Zapadu već funkcioniše i oni nemaju granica uopšte, a imaju manji stepen sive ekonomije. Dakle, takva kontrola je efikasna i to je nešto što mi u regionu hitno moramo uraditi da bi sve bilo transparentno“, smatra Vasić.
Hrvatska svela sivu ekonomiju na prihvatljiv nivo
Ni u Srbiji nema egzaktnih brojki o prisustvu sive ekonomije na nivou zemlje. No, njen ukupan ilegalan obrt se procjenjuje na oko četiri milijarde eura. Direktor Borda za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Milivoje Miletić kaže:
„Neke procene govore da danas u Srbiji postoji preko 500 hiljada ljudi koji se bave sivom ekonomijom“.
Država iz okruženja koja je sivu ekonomiju svela na prihvatljiv nivo je Hrvatska. U BDP u te zemlje siva ekonomija učestvuje sa oko 10 posto. Direktorica Centra za makroekonomske inicijative Hrvatske gospodarske komore Jasna Bjelošević Matić podsjeća da sve zemlje, pa i najrazvijenije, kao Kanada ili SAD, imaju sivo tržište ali u podnošljivom iznosu od oko osam posto. Među evropskim članicama taj postotak iznosi od oko 18 posto u Njemačkoj, do preko 30 u Bugarskoj. No, rješenje ovog problema za Bjelošević Matić je jednostavno i glasi – funkcionisanje pravne države.
„Vjerojatno svuda postoje zakoni, ali se ne poštivaju, od neplaćanja poreza do neprijavljivanja ljudi koji su zaposleni i tome slično. Na ovim prostorima je vjerojatno uvriježeno da niko nikome ne plaća i da će platiti jednog dana . Kažem, to je zapravo problem funkcioniranja pravne države i svih onih institucija koje bi trebale raditi svoj posao i kažnjavati one koji ne poštuju zakon. Mislim da bi onda bili svedeni na osam posto, kao što je recimo u SAD“, zaključuje Bjelošević Matić.
