Ćuti se o zločinima, od hapšenja se pravi cirkus

Od kako je Ratko Mladić uhapšen javnost je zasuta informacijama o zahtevima i potrebama optuženika za genocid. Mediji prenose detalje poput onih da je iz svoje pritvorske ćelije naručivao jagode, pa do zahteva da poseti grob svoje ćerke Ane koja je 1994. godine izvršila samoubistvo.

Možda bi se sve i moglo posmatrati kroz prizmu medijske sklonosti ka senzacionalizmu, da i neki zvaničnici nisu izašli u susret takvom trendu, dok drugi ne kriju spremnost da se istome priklone.

Istovremeno zločini za koje je Mladić optužen teško da su centralna tema, dok pitanje koje bi moralo zaokupiti pažnju srpske javnosti a odnosi se na tajne uspešnog višegodišnjeg skrivanja haškog begunca verovatno su i najzanemarenija.

Da li bi upravo u tome mogao biti i razlog zamenjivanja teza, što za posledicu može imati i samo jačanje Mladićevog kulta, pitaju se i neki od sagovornika.

Na poziv suda od visoko rangiranih državnih funkcionera Mladićevu želju je ispunila i u pritvoru ga posetila i pregledala predsednica Skupštine Srbije, po struci psihijatar, Slavica Đukić Dejanović. O tome nije sačinila izveštaj jer, kako je objasnila za Radio Slobodna Evropa, drugi lekari su veštaci. Stoga smo je pitali:

RSE: Šta je prelomilo, zbog čega ste odlučili da ga posetite na njegov poziv?

„Vi znate da sud o tome odlučuje. U istrazi ko može posetiti i kome se upućuje poziv, to je stvar istrage. Dakle, treba pitati sudiju“.

RSE: Zbog čega sud nije pozvao bilo kog drugog doktora?

„Stvarno morate da pitate sud. Ne možete mene da pitate zašto sud nešto jeste ili nije. Ja ne znam zašto je sud doneo odluku da ja odem, to zaista ne znam“.

RSE: Stiče se utisak da Mladić na ovaj način ima status, da se tako izrazim, VIP zatvorenika. Ne bi se svakom građaninu ispunila želja da ga vi pregledate.

„Nema ni jednog građanina koji traži da ga je pregledam, ne ja nego bilo koji lekar. Ako sam u mogućnosti da to učinim, čak me zakon obavezuje da to učinim. U ovim delikatnim okolnostima obaveza nas lekara je da izvršimo pregled nad svim pacijentima koji to žele. U ovim okolnostima da li sam tu obavezu mogla učinim ili ne zavisilo je od suda“.

RSE: Da li ste bili iznenađeni da je Mladić vas tražio?

„Moram da priznam da jesam. S obzirom da zaista nisam nikakav kontakt imala, nisam poznavala ni porodicu, ni Mladića, zaista jesam“.



Prvobitno iznenađenje predsednice Skupštine i funkcionerke socijalista razrešeno je odlukom koja mnoge zbunjuje a koju, na primer, pisac Svetislav Basara ne želi posebno široko ni da komentariše.

„Bolje bi bilo da je nju Ratko Mladić pregledao, pošto je to isti mentalni sklop“, kazao je Basara.

No, Dejanović nije jedina. U Specijalnom sudu Mladića je posetio i porodični prijatelj, aktuelni ministar zdravlja, Zoran Stanković, a mediji pišu da je zatražio da primi (baš tu reč koristi „Politika“) i bivšeg predsednika Srbije (u Hagu oslobođenog) Milana Milutinovića, kao i akademika Dobricu Ćosića, koji je nekada bio i predsednik Jugoslavije, baš kao i Zoran Lilić, koga general takođe želi da vidi.

U izjavi za RSE Lilić kaže kako bi rado posetio Mladića i objašnjava:

„Ja svoje mišljenje ne menjam i nemam razloga da menjam ništa. Od onoga što se generalu Mladiću pripisuje po osnovu komandne odgovornosti do dana današnjeg, barem kada je on u pitanju, nije dokazano“.

RSE: Dvojica njegovih saradnika su priznali odgovornost, jedan je osuđen za genocid...

„E, ali nije dokazano kada je on u pitanju. Osuđeni su mnogi sa srpske strane po pitanju komandne odgovornosti, kao što mnogi sa druge strane nisu. Ali ja zaista ne želim da komentarišem, nemam vremena. Hag radi svoj posao, neka Ratko radi svoj posao i Srbija neka radi svoj posao“, kazao je Lilić.

Zoran Lilić danas je predsednik Upravog odbora javnog preduzeća „Putevi Srbije“.

Besplatni rijaliti šou

Kompletna slika jedan je veliki cirkus, što je reč koju bez dvoumljenja koristi univerzitetska profesorka Srbijanka Turajlić.

„Svi državnici, svi organi vlasti, svi dnevni listovi se zaista ponašaju kao da je njihov jedini zadatak da osnaže, uveličaju i podignu kult Ratka Mladića“, ocenjuje ona.


Iste utiske deli i saradnik Helsinškog odbora Ivan Kuzminović.

„Već tri dana slušamo izveštaje o Mladićevom zdravlju, nepokretnoj ruci, psihosomatskom sindromu, o jagodama, grobljima, penziji...“, nabraja Kuzminović.

Javnost zapravo prati ritam koji je nametnuo krug što se preko noći okupio oko Mladića u kom značajno mesto zauzima i advokat Miloš Šaljić koji će sasvim sigurno, posle svega, osati upamćen po morbidnim saznanjima koja dnevno izosi:

„On samo govori o poseti grobu. Sad je počeo da obilazi i druge grobove. Sve neke morbidne ideje. Sve je sračunato gde će biti sahranjen, kako će biti sahranjen“.

Zanemaruju li svi učesnici završnice Mladićeve drame (što je naslov pod kojim se događaj prati na RTS-u) da se radi o čelniku vojske čiji su lideri većinom već osuđeni, a njegovo ime širom planete budi asocijacije na stradanje, krv i zločine.

Da po sredi nije pretnja koja je samo stvar prošlosti, pokazali su i beogradski događaji od nedelje uveče.

To što je uspešna akcija policije okončana privođenjem oko 170 izgrednika za manje od dva sata, praktično pre nego što su sukobi i dobili žestinu na primer viđenu oktobra prošle godine, sociologu Ivanu Kuzminoviću nešto govori.

„I ovo je jedan rijaliti šou, koji se besplatno emituje dan i noć, čiji je cilj da se izbegne prava tema a to je gde je Ratko Mladić bio poslednjih pet ili deset godina. Ko ga je skrivao. Recimo ko je ubio gardiste u Topčideru i šta je bila prava uloga države Srbije u skrivanju Ratka Mladića?“ smatra on.

Da će ta misteriozna mreža biti razotkrivena obećao je i predsednik Boris Tadić, da bi kasnije usledile ocene koje pitanje Mladićeve podrške svode na marginu poput ove šefa policije Ivice Dačića:

„Ta priča o velikom broju jataka, prstenovima i različitim telohraniteljima je naravno bila prazna priča“.

Tajna nije da stabilnost vladajućih snaga u Srbiji oscilira pod pritiscima različitih pogleda na čitav niz pitanja. Ipak, proteklih godina učinjeno je dosta toga kako bi se osnažilo uverenje da je osuda zločina i zločinaca među pitanjima koja ih objedinjuju.

Ostale su još samo dileme da li su u pitanju uverenja ili potezi preduzeti zato što u sadašnjim okolnostima drugačije ne može.

„Nažalost bih rekla da naše rukovodstvo pripada onom procentu građana koji misle da Ratko Mladić nije zločinac i koji prosto misle da je to jedna gnusna obaveza koju je nama nametnuo neki ružni spoljni svet. A čini im se i da bi tako bilo zgodno da igraju pred izbore. Dakle ovaj celi cirkus oko Ratka Mladića mogao bi da bude zabavan, da nije stravičan“, zaključuje Srbijanka Turajlić.