Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kraj dugogodišnje izolacije


Redovi za vizu biće prošlost u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Na fotografiji red ispred Ambasade Grčke u Beogradu
Preporuku Evropskog parlamenta o ukidanju viza od 19. decembra, vlasti u Beogradu vide kao konkretnu potvrdu da je Srbija na dobrom putu ka punopravnom članstvu u EU.

Još samo desetak dana do konačne odluke ministara unutrašnjih poslova Evropske unije i: čekanje u redovima ispred ambasada, prikupljanje hrpe dokumenata i odbijanja konačno će biti prošlost. Dok deo građana ovu vest dočekuje sa oduševljenjem, drugima ne znači puno:



No, za one koji imaju mogućnosti da sebi priušte zadovoljstvo Pariza Beča, Rima i drugih evropskih gradova, ukidanje viza, prema mnogima, predstavlja i konkretnu potvrdu EU da želi Srbiju u svom okrilju. Na tome, prema rečima potpredsednika Vlade Ivice Dačića, Beograd nastavlja da radi:

“Građani Srbije su zaista zaslužili da putuju bez šengenskih viza, to je i državna politika, ali nije krajnji cilj. Krajnji cilj je punopravno članstvo u Evropskoj uniji.”

I dok vlasti zasluge za ukidanje viza pripisuju svojoj opredeljenosti da ispune sve ciljeve na putu ka Evropi, ima i onih koji ukazuju da se sve ovo moglo dogoditi i mnogo ranije. Lider opozicione Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović:

„Vize su bile posledica aljkavosti našeg sistema i nesposobnosti lidera ove zemlje da ispune administrativne preduslove za njihovo ukidanje. Evropa nikada nije bila prepreka za proces vizne liberalizacije.“


Otvaraju se mogućnosti mladima


Odgovorajući na pitanje da li se može govoriti o tome da će 19. decembra, kada bude prestao vizni režim za ulazak u zemlje Evropske unije, građani Crne Gore odslužiti skoro dvadesetogodišnju kaznu zatvora, generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović kaže:

"Ovo je bio i zatvor i ne samo zatvor već i jedna potpuna izolacija dugo godina. Neće taj vizni režim toliko možda značiti u nekom tehničkom smislu, ali značiće nešto mnogo više u smislu osvajanja one duhovne slobode, onog osjećaja pripadnosti Evropi koju su nam prije dvadeset godina ukrali".

Ukidanje viznog režima omogućiće nove šanse i mogućnosti mnogim građanima, prije svega učenicima i studentima i svima onima koji budu željeli da se dodatno usavršavaju.

Marija Martinović, jedna od vođa protesta gimnazcijalaca na Cetinju koja sada završava četvrtu godinu srednje škole, a koja je rođena u vrijeme uvođenja viznog režima, kaže da će njena generacija iskoristiti prednosti ukidanja viza.

"Mi smo već planirali, s obzirom da nijesmo otišli na ekskurziju, da to bude u aprilu i tada će biti mnogo lakša procedura bezviznog režima i lično smatram da će biti mnogo lakše i organizovati ostala putovanja, ne samo za maturske ekskurzije, već i za mnoga druga putovanja. Moja je želja da ostanem u Crnoj Gori, naravno uz neka studentska putovanja, neka usavršavanja van, ali da budemo ovdje", kaže Martinović.

Nakon 19. decembra može se očekivati i povećan broj turističkih putovanja u inostranstvo, kaže direktor Turističke agencije "Grand" Sreten Kankaraš:

"Nekih devet godina koliko mi radimo uvijek se srećemo sa tim nekim administrativnim problemom u procesu dobijanja viza. Za naše klijente od ambasade do ambasade procedura je bila drugačija, neko je tražio onu dokumentaciju neko ovu", objašnjava Kankaraš.

Veći dio građana ipak neće moće moći da iskoristi ukidanje viza jer kao i do sada neće imati novca za putovanja.

Odlazak u zemlje Evropske unije samo uz pasoš i bez dodatnih administravnih procedura i provjera jednom dijelu građana će omogućiti da posao i šansu traže u inostranstvu, odnosno da kupe kartu u jednom pravcu. Međutim, prema sadašnjim podacima, taj broj nije veliki.


Potvrda truda u provođenju reformi


Makedonski premijer Nikola Gruevski je u pismenoj izjavi pozdravio usvojenu Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se preporučuje ukidanje viza za gradjane Makedonije, Srbije i Crne Gore od 19 decembra.

Redovi za vizu ispred Ambasade Bugarske u Skoplju
„Za gradjane, za mene i za makedonsku Vladu ovaj pozitivan korak je verifikacija naše snažne posvećenosti i našeg napora za reformu i modernizaciju društva i države", ističe premijer Gruevski, koji se nada da će ministri unutrašnjih poslova i pravde zemalja članica Unije potvrditi Rezoluciju.

Odmah nakon objavljivanja informacije da je Evropski parlament usvojio rezoluciju, u makedonskom Ministarstvu spoljnih poslova je održan brifing na kojem su predstavnici Ministarstva izjavili kako su sigurni da će ministri unutrašnjih poslova zemalja Evropske unije u toku ovog meseca doneti odluku o ukidanju šengenske barijere.

U narednom periodu sa Evropskom komisijom treba definisati dali će se vizna liberalizacija odnositi i na gradjane koji nemaju biometrijski pasoš, a u Ministarstvu kažu da se preporučuje upotreba novih pasoša, jer bi onima sa starim putnim ispravama mogla biti zatražena Šengen viza. Ostaje sporno i pitanje kako će Grčka reagovati na sve izvesniju viznu liberalizaciju.

Vlasti u Atini moraju poštovati takvu odluku, a imajući u obzir da oni ne priznaju makedonski pasoš, jedna od mogućih opcija je da putnici kada udju u Grčku dobiju list sa pečatom graničnih sluzbi, koji trebaju vratiti pri izlasku iz ove zemlje.
  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

  • 16x9 Image

    Blagoja Kuzmanovski

    U novinarstvu je od 1993. kada počinje da radi u dnevnoj redakciji Makedonskog radija. Bio urednik i voditelj informativnih emisija. Od 2002. šef dopisništva RSE u Skoplju.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG