Dostupni linkovi

Da li istraživači javnog mnjenja očekuju povećan broj apstinenata na izborima 29. marta i kome bi to išlo u korist?

Analitičar i metodolog Centra za demokratiju i ljudska prava Miloš Bešić za naš radio objašnjava da je u Crnoj Gori od izbora do izbora registrovana "stabilna apstinencija":

"Naprosto, kao što sve partije i političke strukture i blokovi u Crnoj Gori imaju svoje relativno stabilno biračko telo isto tako su i apstinenti prilično stabilni. Apstinencija je prilično stabilna od izbora do izbora i ona je uvek bila na nekom nivou od 20, 25 procenata. Znamo da je situacija oko referenduma bila nešto drugačija jer to je bila specifična situacija. Kada je reč o njima mi znamo da će otprilike ta apstinencija i na ovim izborima biti na jednom nivou na kojem je bila na prethodnim parlamentarnim izborima."

Predsjednik Upravnog odbora Centra za monitoring Zlatko Vujović, međutim, vjeruje da nije tako lako predvidjeti procenat apstinenata jer se, prema njegovim riječima, radi o promjenljivoj kategoriji:

"Apstinenata će definitivno biti i među opozicionim i takođe vladajućim biračima. Ono što može uticati na birače koji tradicionalno podržavaju vladajuću partiju jeste ekonomsko socijalno stanje koje ide, dok s druge strane moguća opoziciona apstinencija će moguće uticati na stvaranje u javnosti nekoga stanja u kome svi očekuju pobjedu vladajuće koalicije i gotovo čak, to se mora priznati, ni opozicija ne djeluje toliko ubjedljiva da vjeruje u izbornu pobjedu, makar ne ostavlja takav utisak, za razliku na nekim prošlim izborma koji s druge strene nijesu pratili opozicionu pobjedu."

Na pitanje kome apstinencija ide na ruku u trenutnim okolnostima Vujović kaže da to zavisi od toga ko su apstinenti:

"Da li glasaju za vladajuću ili ne. S druge strane, mislim da se nakada pogrešno shvataju rasuti glasovi i apstinenti. Ako govorimo o apstinentima ne možemo to znati ukoliko ne znamo koga su oni i inače glasali, pa ko je uskraćen za taj glas. Međutim, ono što može uticati dosta u velikoj mjeri na izborni rezultat jesu rasuti glasovi. Imaćemo, za razliku od nekih prošlih izbora, veliki broj partija ili koalicija koje će biti na granici ulaska u parlament. Upravo rasuti glasovi mogu favorizovati u određenoj mjeri partiju sa najvećom podrškom, odnosno koaliciju s najvećom podrškom da bude malo favorizovana u odnosu na ostale s liste."

Miloš Bešić vjeruje da turbulencije na političkoj sceni neće povećati apstinenciju i da će stanje na tom planu biti slično kao i na prethodnim parlamentarnim izborima, ali takođe uočava opasnost od rasipanja glasova:

"Ja smatram da ova podela na opozicionoj političkoj sceni, za razliku od većine mojih kolega koje smatraju da će to dovesti do apstinencije, ja ne mislim tako. Mislim da nećemo imati problem sa apstinencijom zbog same činjenice što opozicija izlazi u više kolona, zbog činjenice da je ovaj deo prosrpske opozicije podeljen iznutra, dakle neće se desiti da imamo manju izlaznost. Ono što će se desiti jeste rizik da neke manje partije u tom bloku ne pređu izborni cenzus što onda po dontovom izbornom sistemu ide u korist onih koji su najviše dobili, to je nešto što je realan scenario. Tako da ta klasična teza koja se može čuti u javnosti da podeljenost opozicije ima da dovede do apstinencije opozicionog biračkog tela, je ne mislim da je to slučaj i to je samo jedna vrlo proizvoljna teorijska konstrukcija koja je apsolutno nerealna."

  • 16x9 Image

    Petar Komnenić

    Školovao se u SAD, Podgorici i Beogradu. Dugogodišnji novinar RSE. Najčešće se bavi temama ratnih zločina, korupcije, pravosuđa.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG