Dostupni linkovi

Crna Gora: Skupštinski Odbor nije usvojio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici 


Memorijalni centar u Potočarima, BiH

Predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici nije dobio podršku na Odboru za ljudska prava i slobode Skupštine Crne Gore, pa će Odbor predložiti parlamentu da tu Rezoluciju ne usvoji.

To je zaključak nakon višesatne rasprave na Odboru kojoj nisu prisustvovali poslanici najjače opozicione Demokratske partije socijalista koji bojkotuju parlament.

Da se Rezolucija o genocidu u Srebrenici nađe na dnevnom redu tekuće sjednice parlamenta predložili su poslanici opozicionih crnogorskih partija uz podršku najmanje članice vladajuće koalicije Građanskog pokreta URA.

Prije rasprave u plenumu, o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici je raspravljao skupštinski Odbor za ljudska prava i slobode.

Predstavljajući Rezoluciju, jedan od predlagača, poslanik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović je saopštio da je cilj Rezolucije demokratizacija crnogorskog društva i pomirenje u regionu, da se zabrani javno negiranje genocida u Srebrenici, te da se prenese poruka da Rezolucija nije uperena ni protiv jednog naroda.

Srebrenica: Genocid u tri čina
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:11:42 0:00

Obrazlažući predlog on je podsjetio i da su Haški tribunal za ratne zločine i Sud pravde u Hagu presudili da je u Srebrenici počinjen genocid, a da će usvajanjem Rezolucije i Skupština Crne Gore to potvrditi:

„Zabrinjava da se i nakon 25 godina od genocida i potpisivanja Dejtonskog sporazuma ovaj tragični događaj pokušava zloupotrebljavati u dnevno političke svrhe, služeći kao uporište nacionalističkim strukturama za negiranje genocida, veličanje pravosnažno osuđenih zločinaca, zastrašivanje i netolerantnost prema manjininskim narodima“.

Sjednici Odbora za ljudska prava i slobode su prisustvovali i nevladini aktivisti i predstavnici Evropske unije i Ujedinjenih nacija. Milan Radović iz Građanske alijanse je ocijenio da je došlo vrijeme da se u Crnoj Gori stavi tačka na događaje u Srebrenici.

„Nisam siguran da je mudro prihvatiti negiranje genocida u Srebrenici jer na taj način se stavlja veliki teret na pleća jednog naroda, a zapravo odgovorni za zločin nisu ni grupe, ni narodi, već pojedini monstrumi za koje je to sud i utvrdio“.

I crnogorski ombudsman Siniša Bijeković je ocijenio da je Rezolucija o Srebrenici par ekselans politički akt, te primjetio da se ušlo u zlouptrebu Srebrenice u političke svrhe. Međutim, Bijeković je naglasio potrebu usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici upravo iz razloga što u dijelu javnosti još postoji negiranje genocida.

„Sve dok čitamo na grafitima u gradovima 'nož, žica, Srebrenica', sve dok navijačke grupe upozoravaju da Srebrenica još nije završena priča, dotle postoji potreba da pričamo o Srebrenici. Ne možemo Srebrenicu nazvati nikakvim drugim imenom osim onim (genocidom) koje smo dobili od zvaničnih institucija za koje smo se obavezali da ćemo poštovati“.

Genci Nimanbegu poslanik Albanske koalicije je odgovorio na pitanje zbog čega se danas donosi predlog Rezolucije o Srebrenici, te podsjetio da se sa negiranjem genocida u Crnoj Gori počelo prije četiri godine.

„Ako se ide u relativizaciju i broja i namjere ovog događaja iz 1995. godine, onda mi smatramo da se to može ponoviti u budućnosti. Vi morate razumjeti naš strah koji je racionalan“, rekao je Nimanbegu podsjećajući na izjave iz sada vladajućeg političkog saveza Demokratskog fronta koji je saopštavao da se u Srebrenici nije dogodio genocid i koji su slavili Radovana Karadžića.

Predstavnici vladajuće koalicije nijesu prihvatili Rezoluciju o genocidu Srebrenici optužujući predlagače iz manjinskih nacionalnih partija za „zloupotrebu žrtava ratnog zločina u Srebrenici u političke svrhe“.

Strahinja Bulajić iz Demokratskog fronta i potpredsjednik Skupštine Crne Gore rekao je da zna šta je pozadina predlaganja Rezolucije.

„Moj narod (srpski) je tri puta doživio genocid u 20. vijeku. Moje je mišljenje i jako dobro znam što se dešava sa ovom Rezolucijom. Republika Srpska treba da se proglasi genocidnom tvorevinom“.

Predsjednik Odbora za ljudska prava i slobode Jovan Vučurović iz vladajućeg Demokratskog fronta je konstatovao da je Haški tribunal antisrpski sud.

„Zašto se pred Haškim sudom ne vodi ni jedan slučaj protiv onih koji su izvršili etničko čišćenje i likvidacija u akciji 'Oluja'? Jer je Haški sud – antisrpski sud, politički sud. I ove odluke o kojima pričate donesene su protiv srpskog naroda. U Srebrenici se dogodio zločin, nije se dogodio genocid“.

Narednih dana će rasprava o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici biti otvorena na plenumu bez obzira što na Odboru nije bilo dovoljno glasova za preporuku parlamentu da usvoji akt o Srebrenici.

XS
SM
MD
LG